Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Predloženi Zakon o elektronskim komunikacijama krši Ustav


Ilustrativna fotografija
Vlast Srbije krši ljudska prava svojih građana istim intenzitetom kojim spinuje da žurnim koracima grabi ka Evropskoj uniji i da od tog puta neće odustati.

To pokazuje i novopredloženi Zakon o elektronskim komunikacijama, koji će omogućiti tajnoj policiji da snima telefonske razgovore i čita e-mailove građana i bez odluke suda. Činjenica da će taj zakon, ako se usvoji, kršiti Ustav Srbije nikoga u Vladi Srbije izgleda ne uzrujava.

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić tvrdi čak da je zakon koji je predložila u skladu sa Ustavom. Međutim, najviši pravni akt izričito kaže da je tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva, a da su odstupanja dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda.

Ako se ovaj zakonski akt usvoji, a sva je prilika da hoće jer je predloženo njegovo usvajanje po hitnom postupku i bez rasprave, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) moći će da prati s kim, kada, koliko dugo i odakle građani komuniciraju telefonom i e-mailom bez ikakvog sudskog naloga. Dovoljan će biti samo potpis direktora Agencije.

BIA, doduše, kako predviđa ovaj zakon, neće imati pravo da ulazi u sadržinu prikupljenih podataka. Za to će, navodi se u zakonu, biti zadužen organ nadležan za zaštitu tajnih podataka. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa, međutim, otkriva sledeće:

“Takav organ uopšte ne postoji i nije predviđen zakonom. Poveravanjem nadležnosti nepostojećem organu dobija se efekat nepostojanja bilo kakve kontrole”,
objašnjava Šabić.

Dakle, nezavisan organ kontrole ne postoji, tako da će BIA, prikupljač podataka o nama, kontrolisati samu sebe, a nama preostaje samo – da joj verujemo.


Veliko je pitanje da li ovaj narod treba da ima poverenje u sve ljude koji tamo rade. Tamo nije bilo lustracije, kao što nije bilo ni u sudovima. Ko zna ko tamo sve ne obavlja različite poslove.
O tome kome na poverenje zakonodavac prepušta slobode građana Zoran Ivošević, bivši potpredsednik Vrhovnog suda Srbije, ovako razmišlja:

“Veliko je pitanje da li ovaj narod treba da ima poverenje u sve ljude koji tamo rade. Tamo nije bilo lustracije, kao što nije bilo ni u sudovima. Ko zna ko tamo sve ne obavlja različite poslove”,
upozorava naš sagovornik.

Zakon je od ponedeljka u skupštinskoj proceduri usvajanja, ali indolentni poslanici, kako oni iz vlasti, tako i oni iz opozicije, nisu imali mnogo primedbi na njega. Valjda im svima odgovara - jer na vlasti će smenjivati jedni druge - da se građani kontrolišu tako što će svi unapred biti tretirani kao sumnjiva lica.

Stručna javnost i, posebno, i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, mesecima su ukazivali na to da je Zakon u suprotnosti sa Ustavom i da uskraćuje garantovana ljudska prava.

Zakon bi morao biti pod opservacijom Ustavnog suda

Poverenik podseća da Ustav predviđa odstupanje od tajnosti komunikacija ali samo uz odluku suda kao bitan uslov:

“Ja sam otvorio pitanje: da li pristup podacima, koji, doduše, nisu sadržina razgovora, ali koji odgovaraju na pitanja – ko, kad, koliko dugo, kojim sredstvom, s koje lokacije, s kim je razgovarao – da li su te informacije obuhvaćene ustavnom garancijom ili nisu. Moje shvatanje je da jesu jer takvi podaci govore nekada i više od same sadržine razgovora. i nije stvar u tome da je to samo moje shvatanje. Ja svoje shvatanje zasnivam na stavovima koji su u više navrata izraženi i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Ja, međutim, ne sporim prava gospođe Matić, ministarke za telekomunikacije, i drugih, da misle drugačije. Ali, onda ih pozivam da iznesu argumente u prilog toga šta misle. Dakle, nije u redu jedan ovako važan sistemski zakon predlagati preko noći, po hitnom postupku i ovakva pitanja lomiti preko kolena”,
upozorava Šabić.

Da predloženi zakon brutalno krši Ustav zemlje potvrđuje i Zoran Ivošević.

“U članu 41, stav 2 Ustava, odstupanja od tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja dozvoljena su samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda – a ovde se sud zaobilazi. Postoji još jedan član, a to je član 42, koji kaže u stavu 3, da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. E sad, ako je zabranjena upotreba tih podataka, onda je besmisleno imati takve podatke – naravno za sve one koji nisu u zoni koja je dostupna kontroli države, a ta zona je siva zona u kojoj imamo posla sa ljudima koji se bave kriminalom. Ali, ne možemo sve građane en masse proglasiti sumnjivim tipovima”, ukazuje sagovornik našeg radija.
To će zapanjiti ne samo građane ove zemlje nego i građane Evrope i građane sveta jer tako nešto odista ne bi bilo moguće po našem ustavu. Taj zakon bi morao biti pod opservacijom Ustavnog suda jer naprosto ne bi bio ustavan.

A Predrag Petrović, istraživač iz Centra za civilno-vojne odnose, podseća da je pre šest meseci usvojen sličan zakon koji i Vojno-bezbednosnoj agenciji daje ista prava kao tajnoj policiji.

"Na osnovu naloga, odnosno, odobrenja, direktora Agencije, VBA ima pravo uvida u tu vrstu podataka – s kim ste vi pričali, recimo, ili sa koje adrese ste poslali neki email, ali nema pravo uvida u sadržaje tih komunikacija. Za to im je potrebno odobrenje suda”,
kaže Petrović.

Ako bude usvojen, ovaj zakon bi trebalo da se nađe pod lupom Ustavnog suda, ocenjuje Zoran Ivošević.

“To će zapanjiti ne samo građane ove zemlje nego i građane Evrope i građane sveta jer tako nešto odista ne bi bilo moguće po našem ustavu. Taj zakon bi morao biti pod opservacijom Ustavnog suda jer naprosto ne bi bio ustavan”,
ocenjuje Ivošević.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG