Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Novim zakonom protiv mobinga u Srbiji


Ilustrativna fotografija
Mobing je u Srbiji konačno postao kažnjiv, jer su ovih dana prvi put u istoriji zemlje na snagu stupili propisi koji to omogućavaju. Problem zlostavljanja na radnom mestu posebno je izražen u poslednjoj deceniji, ali zaposleni često ne umeju da prepoznaju da su žrtve i još manje – da imaju pravo na zaštitu.

U Srbiji je počela nova era zaštite zaposlenih od mobinga, jer je stupio na snagu pravilnik kojim je Ministarstvo rada definisalo šta je tortura na poslu, čime je omogućena primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu. Radmila Bukumirić Katić, pomoćnica ministra za rad, kaže za naš radio da se nada da će nove mere brzo dati rezultat, jer se u Srbiji svakog dana najmanje 15 zaposlenih požali da su žrtve torture:

“Zakon i pravilnik će pomoći da se smanji broj slučajeva zlostavljanja na radu. U Srbiji je poslednjih godina povećan obim zlostavljanja, što je sa jedne strane uslovljeno relativno dugačkim periodom privatizacije i tranzicije"
, kaže Bukumirić Katić.

U 95 odsto slučajeva događa se takozvani vertikalni mobing, situacija u kojoj šef zlostavlja podređene, dok se retko dešava da zaposleni maltretiraju nadređene. Novim pravilnikom propisane su procedure zaštite od nasilja, kao i obaveze radnika i poslodavaca,
Zakon nije precizno odredi šta je to fizičko zlostavljanje, i po čemu se ono razlikuje od psihičkog, i najzad od seksualnog zlostavljanja, upozorava Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija.
koje predviđaju disciplinske, prekršajne i novčane kazne za poslodavce zbog slučajeva zlostavljanja na radnom mestu.

Međutim, u nekim nevladinim organizacijama nisu zadovoljni najnovijim rešenjima. Šaša Gajin, iz Centra za unapređivanje pravnih studija, smatra da je zakon pun „rupa“ jer nisu jasno definisani oblici mobinga i pravne sankcije.

“Zakonodavac je imao obavezu da vrlo precizno odredi šta je to fizičko zlostavljanje, i po čemu se ono razlikuje od psihičkog, i najzad od seksualnog zlostavljanja. Na žalost, naš zakonodavac je propustio da odgovori na to. I ja se bojim da zbog tih nedostataka zakon neće moći da bude primenjivan tako da žrtvama obezbedi elementarnu pravnu sigurnost"
, smatra Gajin.

Na pitanje kako je pravilnikom definisan mobing, pomoćnica ministra Radmila Katić rekla nam je da je to učinjeno u zakonu i usaglašeno sa evropskim zakonodavstvom, kao i da je sama definicija šire postavljena u pravilniku koji razlikuje razne oblike zlostavljanja – kao što su pretnje, uvrede i psovke upućene zaposlenom, ugrožavanje ličnog i profesionalnog integriteta, narušavanje zdravlja i seksualno uznemiravanje:

“Pravilnikom smo definisali deo koji pomaže da se prepozna zlostavljanje. A sa druge strane, pravilnikom smo tačno definisali šta nije zlostavljanje. Tu se kaže da zlostavljanje nije sve ono što utiče na ugrožavanje prava zaposlenih po nekom drugom zakonu, pre svega po zakonom radu", kaže Katić.

Ima i političkog mobinga


Slučajevi mobinga najbrojniji su u Beogradu, ali čak ni zaposleni u glavnom gradu često ga ne prepoznaju niti znaju da imaju pravo na zaštitu. Neke Beograđane pitali smo da li se na njihovom poslu događa nešto što liči na zlostavljanje:



Na seksualno zlostavljanje na poslu najčešće se žale žene, a ima i slučajeva političkog mobinga, dok je u 90 odsto slučajeva zlostavljač direktor ili neko iz rukovodstva firme. Radmila Katić kaže da se zlostavljanje najviše događa u novoprivatizovanim preduzećima, gde poslodavci na taj način pokušavaju da se otarase zaposlenih, i ističe klasičan primer mobinga.

“Imate sastanak na kom hoćete da izložite svoje mišljenje, a šef vas vas ne primećuje i ne da vam reč. Onda vas posle toga ne poziva na sastanke, i onda vi niste obavešteni, a posle vas kritikuje i kaže da niste uradili posao i da ste nekvalifikovani jer niste informisani. ili, recimo, ne daje vam nikakve zadatke. I vi ceo dan sedite osam radnih sati, nemate zadatak niti šta da radite, i to se zove sindrom praznog stola"
, kaže Katić.

Pomoć zlostavljanima na poslu proteklih godina pružale su nevladine organizacije, u koje svake godine stiže stotine prijava žrtava. Saša Gajin, NVO aktivista, posle svega sumnja da su sudovi spremni da obezbede punu zaštitu zlostavljanima na poslu.

“Naš pravosudni sistem nije baš idealan. Kada se radi o oblasti ljudskih prava sudovi imaju nešto što mi nazivamo uslovni refleks protiv zahteva za pružanje zaštite žrtvama. Mobing je jedna nova oblast u koju sudije tek treba da uđu, i zaista je pitanje kako će reagovati"
, ocenjuje Gajin.

U Evropi godišnje 12 miliona zaposlenih trpi torturu na radnom mestu, a statističari su izračunali da zbog gubitaka usled bolovanja i grešaka u radu u Nemačkoj jedan radnik izložen mobingu firmu godišnje košta do čak 75.000 evra. Za Srbiju takvih podataka još nema.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG