Na zabranu ulaska u Crnu Goru vlasniku provladajućeg srpskog tabloida, takođe i novinara bliskog predsedniku Aleksandru Vučiću, vlast u Srbiji je odgovorila istom merom prema popularnom crnogorskom talk show novinaru.
Iz ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Crne Gore nisu obrazložili svoje odluke, niti odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE).
Ali, da se radi o zvaničnim odlukama jasno je iz toga što su ih komentarisali vodeći ljudi dve države, Vučić u Srbiji, i premijer Milojko Spajić u Crnoj Gori.
Kakvo objašnjenje je dato proteranom Komneniću?
Da mu je ubuduće zabranjen ulazak u Srbiju, Petru Komneniću je, kako je rekao za Vijesti, nezvanično saopšteno u trenutku napuštanja zemlje, nakon što je nekoliko dana pre toga nesmetano u nju ušao.
Komnenić je rekao da je na granici zadržan sat vremena, da je pretres obavljen na primeren način i da nema primedbe na postupanje graničnih policajaca.
Komnenić vidi ovu zabranu kao recipročnu meru.
To je 26. juna najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je potvrdio da je vlasniku i glavnom uredniku televizije Informer Draganu Vučićeviću zabranjen ulazak u Crnu Goru.
Vučić je ocenio da predstavnici Crne Gore "godinama vode hajku i harangu protiv Srbije i njenog državnog rukovodstva", a na pitanje kako će izabrati kome će biti uvedene recipročne mere, Vučić je rekao će to biti uvedeno "mnogima koji su se bavili hibridnim ratovanjem protiv Srbije", a onda vikendima "obilazili svoje stanove u Beogradu na vodi".
Draganu J. Vučićeviću je ulaz u Crnu Goru zabranjen 26. juna, prenele su Vijesti, pozivajući se na izvor iz crnogorske policije.
Kako se stiglo dovde?
Do toga dolazi u periodu pojačanih tenzija između Srbije i Crne Gore koje su eskalirale uoči samita Evropska Unija - Zapadni Balkan u Tivtu, kada je 3. jula oko 90 muškaraca iz Srbije deportovano iz Crne Gore zbog sumnje da predstavljaju "rizik po bezbednost".
Radi se o muškarcima koje je Aleksandar Vučić opisao kao aktiviste koji su došli da ga podrže, dok je RSE među njima identifikovao njegove pristalice i one koji su optuženi za napade na demonstrante u Srbiji.
Dragan Vučićević je tog dana na televiziji Informer crnogorske institucije nazivao "antisrpskim" i "ustaškim" te ih optužio za direktno ugrožavanje života Aleksandra Vučića.
Emitovanje programa te televizije je Regulatorno telo za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničilo na šest meseci, uz obrazloženje da je sadržaj na Informeru kontinuirano vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.
Komentarišući zabranu ulaska u Crnu Goru, urednik Informera Dragan Vučićević negirao je da je izrekao bilo kakve uvrede i podsetio da je njegova televizija zabranjena u toj zemlji.
"Šta ćete mi zabranjivati ulazak u Crnu Goru, a ja tamo nisam ni hteo da idem, niti ću da idem", rekao je Vučićević, a preneo Informer.
"Ono što je tragično je da se ovom odlukom ono što radim maltene poistovjećuje s bestijalnim kampanjama beogradskog tabloida", rekao je Petar Komnenić Vijestima.
Milojko Spajić, premijer Crne Gore, povodom izjednačavanja ova dva slučaja ocenio je da se ne može govoriti o recipričnoj meri "niti u istu ravan stavljati novinarski pristup gospodina Komnenića i gospodina Vučićevića". Dodao je da Vučićević "svojim javnim nastupima i sadržajem koji plasira kontinuirano vrijeđa Crnu Goru, njene građane i državne funkcionere".
Šta kažu u medijskim organizacijama o zabranama?
Da ne bi trebalo praviti paralelu između rada Dragana Vučićevića i Petra Komnenića smatraju i iz Društva profesionalnih novinara Crne Gore.
Mila Radulović, predsednica te organizacije, za RSE kaže da onemogućavanje rada novinara ne doprinosi evropskim integracijama i "reformama koje sve treba da nas uvedu u EU".
"Mislim da nije ni dobro rešenje zabraniti ulazak Vučičeviču u Crnu Goru jer se time ne dobija ništa. Važno je da Agencija za audovizuelne usluge radi svoj posao i da se ne dozvoljava emitovanje i reemitovanje sadržaja koji krše standarde Saveta Evrope, šire govor mržnje, omalovažavaju i slično. Ako oni štite naš medijski i javni prostor, zabrana ulaska gradjanima Srbije u Crnu Goru je besmislena. Izuzev kriminalaca, naravno", navodi Radulović.
Kada je reč o potezu Beograda koji je usledio, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomir Čupić ga opisuje kao vrstu "odmazde i nemoć vlasti u Beogradu".
Ocenjuje i da zabrana ulaska s crnogorske strane takože nije dobro rešenje, ali da je opravdana odluka regulatornog tela da zabrani emitovanje televizije informer zbog govora mržnje.
Smatra da je reakcija Beograda s jedne strane izazvana time što vlasti u Srbiji "ne mogu da podnesu ulazak Crne Gore u EU za dve godine", a s druge strane, to što je vlastima u Srbiji neophodno, kako kaže, konstantno kreiranje neprijatelja u regionu.
"Više je to bitka za neke unutrašnje pozicije gde oni u stvari hoće da pokažu da su svi okolo protiv i da su to neprijatelji, a s druge strane da su Srbi koji žive u zemljama regiona ugroženi. Oni u stvari prave ugroženost, iako oni uopšte nisu ugroženi", ocenjuje Čupić.
Ko je na listi proteranih iz Srbije i Crne Gore?
Kada je reč o proteranim državljanima Crne Gore, u junu 2025. godine ulazan u Srbiju zabranjen je reditelju Danilu Marunoviću, nakon što su ga u Beogradu priveli i saslušali pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA).
To je bio poslednji slučaj u nizu proterivanja crnogorskih državljana iz Srbije, pre odluke o uskraćivanju gostoprimstva Komneniću.
Kada je reč o zabrani ulaska u Crnu Goru, ovakvih primera je poslednjih godina bilo manje, do tivatskog slučaja kada je u Srbiju vraćeno 87 njenih državljana.