Za skrivanje Ratka Mladića nagodba sa tužilaštvom

Tužilaštvo Srbije za ratne zločine sklopilo je sporazum o priznanju krivice sa Branislavom Mladićem, u čijoj kući je uhapšen haški optuženik Ratko Mladić, izjavio je za RSE Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine. U Srbiji se vodi postupak protiv dest osoba optuženih za Mladićevo skrivanje, ali pred sudom još nema onih koji su mu omogućili da godinama ostane van domašaja pravde.

Nakon 16 godina skrivanja najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina u kući svog rođaka Branislava Mladića. Godinu dana posle Branislav Mladić rešio je da se nagodi sa tužilaštvom i prizna krivicu u zamenu za jednogodišnju kaznu zatvora, uslovno na tri godine.

Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, rekao je za naš program da će ovaj sporazum stupiti na snagu ukoliko ga prihvati sud koji će o tome odlučivati za sedam dana.

„Nama je pobeda u predmetu kada okrivljeni prizna krivicu. Prema tome, mi smo apsolutno zadovoljni s obzirom i da je kazna relativno korektna za takvo delo. Želimo da te predmete stavimo ad acta i da dokažemo da je tačno ono što tvrdimo. I naravno tamo gde ne bude mogao da se sklopi sporazum, gde u suštini neko ne prihvati uslove koje nudimo, ići ćemo u postupak i pokušaj da pred sudom dokažemo naše tvrdnje“, kaže Vekarić.

Branislavu Mladiću zbog skrivanja svog rođaka haškog optuženika Ratka Mladića pretila je kazna od jedne do osam godina zatvora zbog pomoći učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela.

Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ludska prava (YUKOM), kaže da uslovna kazna Branislavu Mladiću znači da će on biti na slobodi, a da će u zatvoru provesti godinu dana ukoliko u roku od tri godine učini neko krivično delo.

„Mislim da je kazna prilično blaga, ako se ima u vidu koliko je zaprećeno za to krivično delo. Ali videćemo kojim dokazima je tužilaštvo raspolagalo. Nagodba je novi institut kojim se nastoji ubrzanje postupka kako bi se što pre došlo do osude. Ja jesam zagovornik toga ali u svakom konkretnom slučaju treba videti da li se nagodbom postiže svrha kažnjavanja“, pojašnjava Milan Antonijević.

U predmetu koji je nazvan „Jataci“ zbog pomaganja Ratku Mladiću pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu već nekoliko godina sudi se grupi od deset okrivljenih, među kojima su civili i njegovi nekadašnji saborci iz Vojske Republike Srpske. Oni se sumnjiče da su od 2002. do 2006. Mladića skrivali u svojim i iznajmljenim stanovima u Beogradu, finansirali ga, podizali njegovu penziju, obezbedjivali mu hranu, telefone za komunikaciju sa porodicom i prevozna sredstva.

Organizatori nedodirljivi

Advokat Dragoljub Todorović, koji je zastupao žrtve u brojnim predmetima ratnih zločina, kaže da nije zadovoljan slučajevima u kojima se nudi nagodba osumnjičenima za skrivanje Ratka Mladića i smatra da organizatori i dalje ostaju nedodirljivi.

„Nagodba nije kazna. Ona bi se mogla koristiti kod krivičnih dela manje društvene opasnosti i manjeg značaja, a ne kod čuvanja ratnog zločinca. Za to još nisu odgovarali glavni ljudi. Ti dalji rodjaci, prijatelji i biznismeni nisu bili glavni u skrivanju Ratka Mladića. Svi ti koji su do sada pozivani na sud su autsajderi u toj priči. Glavni krivci za to što je Mladić tako dugo bio na slobodi, pojedini vojni oficiri, još nisu odgovarali pred sudom. Čak ni Aco Tomić nije izveden na sud“, kaže Todorović.

Vlasti u Srbiji verovale su da bi neke odgovore o skrivanju Ratka Mladića mogao da pruži Aco Tomić, bivši načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, koji je tim povodom početkom 2011. saslušan u policiji. On je na funkciji prvog čoveka vojne bezbednosti bio u trenutku kada je 8. maja 2002. za Mladićem raspisana poternica i kada se bez obzira na to još mesec dana, do 1. juna, taj haški optuženik krio u vojnom objektu Krčmar. Tomić se u predmetu Drugog beogradskog opštinskog tužilaštva izmedju ostalog sumnjiči da je organizovao da se Mladić iz Krčmara doveze u Gardijsku brigadu na Topčideru, a potom “yugo floridom” prebaci u jedan privatni stan u Beogradu nakon čega je skrivan van vojnih objekata.

Bruno Vekarić rekao je za RSE da Tužilaštvo Srbije za ratne zločine vodi šest istraga i sedam pretkrivičnih postupaka za pomaganje haškim beguncima:

“Tu imamo još nekoliko otvorenih pitanja, neke odgovore koji moraju da se daju, i to je u okviru tih istraga i postupaka. U tom smislu posebno je interesantan slučaj kada je u jednom mestu blizu Beograda vršen pretres nekih objekata a da je izgleda u jednom upravo bio najtraženiji haški begunac. Pa nas sada posebno zanima zašto to nije odradjeno kako valja u vreme pre nego što je formiran Akcioni tim za saradnju sa Hagom.”

Beogradski mediji pisali su da je za tužilaštvo posebno zanimljivo skrivanje Ratka Mladića u Maloj Moštanici tokom 2006. i da se sa jednom osobom koja mu je pomagala u tom mestu nadomak Beograda pregovara o priznanju krivice.

Milan Antonijević, iz YUKOM-a, zaključuje da bi kroz sudske epiloge država trebalo da pošalje jasnu poruku javnosti.

„Javnost mora da zna da je skrivanje Ratka Mladića bilo nešto što je nedozvoljeno i kažnjivo. Javnost takodje treba da zna da je neko ko je optužen za najteže ratne zločine i genocid godinama bio skrivan u Srbiji i da takvo ponašanje nije smelo da se toleriše. Za takvo krivično delo mora se izreći odgovarajuća sankcija“, smatra Antonijević.

Istraga protiv oficira osumnjičenih da su skrivali Ratka Mladića zaustavljena je 2006. po nalogu Zorana Stojkovića, ministra pravde u vladi Vojislava Koštunice, nakon čega je tek 2010. predmet preuzelo Tužilaštvo za ratne zločine. Aco Tomić, generali Nebojša Pavković, Dragan Živanović i Ljubiša Vuković, kao i Branislav Puhalo, šef obezbeđenja Ratka Mladića, osumnjičeni su da su tokom 2000, 2001. i 2002. tog haškog optuženika skrivali u vojnim objektima Stragari, Krčmar i Cer.