Dostupni linkovi

Zašto je Bajdenovo pismo naljutilo Vučića?


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić

"Bajdenova čestitka je bila uperena ka tome da podvuče da Amerika neće biti adresa za dogovore mimo Evropske unije", kaže za RSE nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić.

On tako komentariše pismo čestitku koju je predsednik SAD Džo Bajden (Joe Bajden) uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije.

Navodeći, međutim, da je opštepoznata stvar da je priznanje Kosova i želja za priznanjem konstantan deo američke politike, u periodu mimo administracije donedavnog predsednika Donalda Trampa (Trump), Vujačić smatra da nije dobro da se od Bajdenove poruke u Srbiji pravi medijska kampanja.

U čestitki, koja je objavljena na sajtu predsednika Srbije 7. februara, Bajden je između ostalog naveo da će SAD i dalje podržavati Srbiju u evropskim integracijama, reformama i postizanju trajnog sporazuma sa Kosovom "koji je fokusiran na međusobno priznanje".

Istog dana je predsednik Srbije Aleksandar Vučić oštro odgovorio rekavši da je Sretenje, Dan državnosti koji se obeležava 15. i 16. februara, „za nas mnogo važnija stvar od albanskih i američkih želja".

Dan kasnije je ambasada SAD u Beogradu navela na Tviteru da predsednik Bajden podržava dalje napredovanje Srbije na evropskom putu da bi bilo više prosperiteta i stabilnosti za njene građane, a i radi jačanja ujedinjene i slobodne Evrope.

„Baš kao što je i predsednik Tramp napisao 2019. u svojoj poruci povodom Dana državnosti Srbije ’međusobno priznanje bi trebalo da bude centralni element trajne normalizacije odnosa’", podsetila je američka ambasada.


Nekadašnji ambasador Ivan Vujačić smatra da je Bajdenova čestitka bila uperena ka tome da ponovo podvuče principe politike koja je vođena za vreme bivšeg predsednika Baraka Obame (Barack), kada je Bajden bio potpredsednik i da sa druge strane, pre svega, Evropi stavi do znanja da Amerika neće igrati neku nezavisnu ulogu van priče o sveobuhvatnom sporazumu između Srbije i Kosova.

Vujačić, koji je bio ambasador Srbije u Vašingtonu u periodu od 2002. do 2009. godine, navodi i da su čestitke povodom nacionalnih praznika relativno rutinska protokolarna stvar u kojima se izražavaju najbolje želje, te da te čestitke najčešće ni ne objavljuju.

Za izjave domaćih zvaničnika smatra da su više za domaću javnost.

„Ovde se od svega prave tenzije, pravi se dramaturgija na sve teme, mnogo manje nego što je ova. I ova nije ni toliko velika da bi zaslužila da se pravi drama oko Bajdenove izjave jer to su opšte poznate stvari iz prethodne administracije, ništa se tu nije promenilo“, napominje Vujačić.

Zvaničnici u Beogradu o Bajdenovom pismu

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je da čestitka američkog predsednika u kojoj poziva na međusobno priznanje Srbije i Kosova, pokazuje novi stav američke spoljne politike.

"Ali je za nas najvažnije da u aktima međunarodnih organizacija i EU, sa kojom vodimo pregovore, takve stvari ne stoje kao uslovi, a i da stoje jasan je naš stav koji je predsednik Aleksandar Vučić izneo u Beloj kući", rekao je Selaković u ponedeljak, 8. februara za TV Hepi.

On je dodao da ga čestitka Bajdena nije iznenadila ali da ga je možda iznenadilo da se „takva težnja nove administracije", iznosi u čestitki za državni praznik.

Poruka u čestitki američkog predsednika našla se, očito, i na dnevnom redu i na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost kojom je 8. februara predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema rečima ministra odbrane Nebojše Stefanovića bilo je reči i o situaciji na Kosovu, koja je, kako je dodao, sve složenija.

Stefanović je rekao da postoje neke nove situacije, „poput pojedinih čestitki kojima se raduju političari“ na Kosovu.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istog dana po objavljivanju Bajdenove čestitke rekao da je važno da "ne odgovara srcem" i da se suzdržava jer „takvi odgovori ne bi doneli mnogo sreće Srbiji".

Vučić je nakon prikaza sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu na severu Srbije, rekao da je bilo pokušaja da se "međusobno priznanje" nametne kao konačno rešenje i u Vašingtonu.

"Dobio sam čestitke, hvala mu za čestitku. Što se tiče priznanja to ne stoji ni u jednom aktu. Mi razumemo da je to nova američka politika, bilo je pokušaja da se ta sintagma nametne da je to nešto što treba da prihvatimo. U lice sam im rekao šta mislim o tome i moj odgovor se neće promeniti. Jasno je da im nije cilj sporazum već da do kraja ponize Srbiju", poručio je Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti su 4. septembra 2020. u Beloj kući u Vašingtonu, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, potpisali Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa.

Tim sporazumom je, između ostalog, predviđeno i da Kosovo prihvati jednogodišnji moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama, dok se Srbije saglasila da takođe godinu dana odustane od kampanje za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti ili traženja od drugih država da ne priznaju Kosovu.

Zašto vlast u Beogradu reaguje?

„Vrlo je nepopularno govoriti o rešavanju kosovskog pitanja naročito iz ugla koji podrazumeva eksplicitno definisano priznanje Kosova kao priznanje“, kaže za RSE Dimitrije Milić, programski direktor nevladine organizacije „Novi treći put“.

On ocenjuje da su izjave domaćih zvaničnika namenjene za domaće biračko telo kome tako definisano rešavanje pitanja Kosova deluje nepopularno i neprihvatljivo.

„Svaka vlast u Srbiji želi da pokaže da je težak pregovarač po pitanju Kosova i u tom smislu je reakcija više da se dokaže građanima da je u pitanju patriotska vlast koja ne želi da uradi nešto što građanima zvuči nepopularno“, navodi Milić.

I on podvlači da Bajdenova poruka nije ništa novo nego kontinuitet američke politike jer, kako kaže, svi predsednici SAD očekuju od Srbije da de facto ili de jure prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

Pregovori Beograda i Prištine nakon promene administracije u Vašingtonu

Uporedo sa višegodišnjim dijalogom koji Beograd i Priština vode pod pokroviteljstvom EU, prethodni predsednik SAD Donald Tramp organizovao je pregovore Srbije i Kosova čiji je neformalni moto bio „prvo ekonomija, pa onda politika“.

Naime, pregovarači u bivšoj američkoj administraciji su krenuli od ekonomskih dogovora u očekivanju da će njih pratiti i politička rešenja.

U Beogradu je to neretko doživljavano kao da će Trampova administracija imati više razumevanja za poziciju Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 7. novembra prošle godine, dok je većina lidera Zapadnog Balkana čestitala Bajdenu pobedu na izborima za predsednika SAD, rekao da bi Beogradu bilo lakše u vezi dijaloga sa Kosovom da je pobedio Tramp.

"Moji lični odnosi sa Bajednom su bolji, ali lakše bi nam bilo da je Tramp. Tramp nije učestvovao u bombardovanju (Srbije, prim. red.) i stvaranju nezavisnog Kosova", poručio je Vučić tokom obilaska COVID bolnice u Batajnici kod Beograda.

Vučić je sa čestitkom sačekao do jutra.

"Iskrene čestitke. Želim Vam mudrosti i odlučnosti da se suočite sa postojećim izazovima na dobrobit Amerike i sveta. Nadam se nastavku dobre saradnje sa Vama, kakvu smo imali i sa Trampom, na čemu sam mu veoma zahvalan", napisao je predsednik Srbije na Tviteru 8. novembra.

Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić kaže da je Tramp radio mimo EU na dogovorima o Kosovu, i da je u tom smislu Bajdenova administracija povratak na staro.

"Saradnja sa Evropljanima, američka politika će biti uz Evropu na ovu temu, a to znači da kombinacije koje su bile u igri sa Trampom će zauvek nestati dok je ova administracija na svojoj poziciji“, navodi Vujačić.

Kada su u pitanju budući koraci nove administracije u Vašingtonu, Dimitrije Milić iz organizacije „Novi treći put“ ocenjuje da će biti više insistiranja na pitanju statusa za razliku od Trampove koja „nije toliko insistirala na tome“.

"Ali je u suštini u pitanju samo kontinuitet apsolutno iste politike za koju se zalaže 99,9 odsto američkih političara. Oni na Kosovo gledaju kao na nezavisnu državu i u tom smislu oni mogu Srbiju samo više ili manje da pritiskaju. Ova administracija će pritiskati više“, navodi Milić.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova, Miroslav Lajčak priznao je da u prethodnoj godini nije postojala koordinacija na relaciji Brisel-Vašington.

Lajčak je sredinom januara na video seminaru o američkoj i evropskoj saradnji na Zapadnom Balkanu rekao da je ohrabren novim imenovanjima u dolazećoj američkoj administraciji, kojima „nisu potrebne lekcije oko regiona“ jer se, kako je rekao, radi o osobama koje su upućene u procese na Zapadnom Balkanu.

„Prošle godine su očigledno postojala dva koloseka: evropski i američki. Nije bio naš izbor da idemo odvojeno. Naši partneri u regionu bili su zbunjeni jer nisu želeli da budu u poziciji gde moraju da biraju“, naveo je Lajčak.

Ukazavši da proces dijaloga ubrzo obeležava desetu godišnjicu naveo je da je krajnje vreme da se postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa.

Nova runda pregovora Beograda i Prištine biće organizovana nakon izbora na Kosovu koji se održavaju 14. februara.









Facebook Forum

XS
SM
MD
LG