Ko je mogao zamisliti početkom devedesetih da će student arhitekture, na primer, moći da vidi sva arhitektonska čudesa sveta, a da se ne mrdne iz svog grada, da će student slikarstva moći da razgleda eksponate u najvećim svetskim muzejima i da ga to ništa ne košta. Danas je problem druge vrste: kako, pored gomile informacija koje se nude na najdemokratskijem mediju na svetu - Internetu, naći validnu adresu na kojoj neće svetskom kulturnom baštinom, na primer, biti proglašeno nešto što ima sasvim lokalnu vrednost. Od danas, bez imalo dileme, postojaće jedna takva adresa, jer je potpisuje UNESCO i nacionalne institucije.
Sreten UgričićSreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke Srbije, čovek koji je član Uređivačkog odbora Svetske digitalne biblioteke, o značaju ovog projekta kaže:
“Svetska digitalna biblioteka je zamišljena kao digitalni trezor svetske kulturne baštine, ali u onom ekskluzivnom smislu, dakle, prema nekim kriterijumima od univerzalnog vrednosnog značaja za čovečanstvo. Na sajtu Svetske digitalne bibilioteke ćete moći da pronađete kulturna blaga iz svih epoha ljudske istorije i sa svih meridijana svetske geografije.“
U ovoj jedinstvenoj digitalnoj biblioteci biće dostupni manuskripti, mape, retke knjige, filmovi, zvučni snimci, štampani materijal i fotografije.
Abdul Vahid Kan (Abdul Waheed Khan), pomoćnik UNESCO-vog direktora za komunikacije i informacije:
Abdul Waheed Khan“Oduvek su biblioteke bile centar informacija i znanja. Univerzalni princip dostupnosti je značajno unapređen digitalizacijom i stavljanjem tih sadržaja na besplatno i neograničeno korišćenje. Iz svakog dela sveta moguć je uvid u kulturne sadržaje u svakom delu sveta, a da korisnik ne mora da se pomeri sa svog mesta.“
U Svetskoj digitalnoj biblioteci koristi se nekoliko svetskih jezika - arapski, kineski, engleski, francuski, portugalski, ruski i španski, ali će ponuđeni sadržaji biti i na mnogim drugim jezicima.
Doktorka Divna Vuksanović, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, kaže da je ovakva internet adresa veoma važna, jer se sada koristi internet enciklopedija na kojoj nisu validno provereni podaci:
“Mislim da će ovaj projekat, u pogledu njegove relevantnosti i utemeljenosti, moći barem jednim delom da zameni popularnu Vikipediju. Mislim da će to biti vrlo značajno posebno za naše kulturno podneblje, tim pre što je ovo projekat koji ne favorizuje određene medijske sile, već se pretenduje da u njemu učestvuju svi, od zemalja Dalekog istoka, Bliskog istoka, Amerike itd.”
Tehnički servis pružila je čuvena Aleksandrijska biblioteka, uključene su nacionalne biblioteke, kulturne i edukativne institucije u 20 zemalja sveta, a među njima je, kao što smo rekli, i Srbija. Sreten Ugričić odgovara na pitanje kako se Srbija našla u tom odabranom društvu:
“Narodna biblioteka Srbije ostvarila je značajne rezultate u procesu digitalizacije kulturne baštine i ti uspesi su, na žalost, mnogo više prepoznati u inostranstvu nego u Srbiji. Tako smo mi postali partner-osnivač Evropske biblioteke, a istovremeno smo i peti partner od osnivanja Svetske digitalne biblioteke koja će svečano biti puštena u rad u Parizu.”
Evo nekoliko primera šta se sve može iz svetske kulturne baštine naći u UNESCO-voj biblioteci: arapski naučni spisi iz Nacionalne egipatske biblioteke i Arhive, stare fotografije o Latinskoj Americi u brazilskoj Nacionalnoj biblioteci, Hyakumanto darani, publikacija iz 764. godine Nacionalne biblioteke Japana za ishranu, poznata Đavolja biblija iz 13. veka iz Nacionalne biblioteke Švedske....
Srbiju predstavljaju Miroslavljevo jevanđelje i avangardni časopis Zenit. Sreten Ugričić objašnjava zašto je to izabrao:
“Njih deli ukupno 800 godina srpske kulture, a oba su slična utoliko što s jedne strane spajaju i istočnu i zapadnoevropsku dimenziju kulture koja se na tako plodotvoran način ostvarivala upravo u Srbiji, kako pre 800 godina tako i u 20. veku. Takođe, u Parizu ću predložiti i nove kulturne spomenike iz naše srpske tradicije, zaostavštinu Nikole Tesle koja je uvrštena na UNESCO-vu listu 'Pamćenje sveta', ali i neke nove arhivske i ostale dragocenosti kojima obiluje srpska kultura.”
Šta je sa drugim zemljama regiona, da li će one biti deo tog projekta, pitali smo Sretena Ugričića:
“One će u narednom periodu biti uključene, već su pozvane da konkurišu sa svojim kulturnim dobrima u digitalnom obliku. Iz regiona, u tome su najviše odmakle Slovenija, Hrvatska i Bugarska, po mojim saznanjima, ali očekujem da Svetska digitalna biblioteka pomogne, u kadrovskom i tehnološkom smislu, i drugim kulturama i državama kako bi izbor bio što bogatiji.”
“Svetska digitalna biblioteka je zamišljena kao digitalni trezor svetske kulturne baštine, ali u onom ekskluzivnom smislu, dakle, prema nekim kriterijumima od univerzalnog vrednosnog značaja za čovečanstvo. Na sajtu Svetske digitalne bibilioteke ćete moći da pronađete kulturna blaga iz svih epoha ljudske istorije i sa svih meridijana svetske geografije.“
U ovoj jedinstvenoj digitalnoj biblioteci biće dostupni manuskripti, mape, retke knjige, filmovi, zvučni snimci, štampani materijal i fotografije.
Abdul Vahid Kan (Abdul Waheed Khan), pomoćnik UNESCO-vog direktora za komunikacije i informacije:
U Svetskoj digitalnoj biblioteci koristi se nekoliko svetskih jezika - arapski, kineski, engleski, francuski, portugalski, ruski i španski, ali će ponuđeni sadržaji biti i na mnogim drugim jezicima.
Doktorka Divna Vuksanović, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, kaže da je ovakva internet adresa veoma važna, jer se sada koristi internet enciklopedija na kojoj nisu validno provereni podaci:
“Mislim da će ovaj projekat, u pogledu njegove relevantnosti i utemeljenosti, moći barem jednim delom da zameni popularnu Vikipediju. Mislim da će to biti vrlo značajno posebno za naše kulturno podneblje, tim pre što je ovo projekat koji ne favorizuje određene medijske sile, već se pretenduje da u njemu učestvuju svi, od zemalja Dalekog istoka, Bliskog istoka, Amerike itd.”
Tehnički servis pružila je čuvena Aleksandrijska biblioteka, uključene su nacionalne biblioteke, kulturne i edukativne institucije u 20 zemalja sveta, a među njima je, kao što smo rekli, i Srbija. Sreten Ugričić odgovara na pitanje kako se Srbija našla u tom odabranom društvu:
Srbiju predstavljaju Miroslavljevo jevanđelje i avangardni časopis Zenit: 'Njih deli ukupno 800 godina srpske kulture, a oba su slična utoliko što s jedne strane spajaju i istočnu i zapadnoevropsku dimenziju kulture.'
Evo nekoliko primera šta se sve može iz svetske kulturne baštine naći u UNESCO-voj biblioteci: arapski naučni spisi iz Nacionalne egipatske biblioteke i Arhive, stare fotografije o Latinskoj Americi u brazilskoj Nacionalnoj biblioteci, Hyakumanto darani, publikacija iz 764. godine Nacionalne biblioteke Japana za ishranu, poznata Đavolja biblija iz 13. veka iz Nacionalne biblioteke Švedske....
Srbiju predstavljaju Miroslavljevo jevanđelje i avangardni časopis Zenit. Sreten Ugričić objašnjava zašto je to izabrao:
“Njih deli ukupno 800 godina srpske kulture, a oba su slična utoliko što s jedne strane spajaju i istočnu i zapadnoevropsku dimenziju kulture koja se na tako plodotvoran način ostvarivala upravo u Srbiji, kako pre 800 godina tako i u 20. veku. Takođe, u Parizu ću predložiti i nove kulturne spomenike iz naše srpske tradicije, zaostavštinu Nikole Tesle koja je uvrštena na UNESCO-vu listu 'Pamćenje sveta', ali i neke nove arhivske i ostale dragocenosti kojima obiluje srpska kultura.”
Šta je sa drugim zemljama regiona, da li će one biti deo tog projekta, pitali smo Sretena Ugričića:
“One će u narednom periodu biti uključene, već su pozvane da konkurišu sa svojim kulturnim dobrima u digitalnom obliku. Iz regiona, u tome su najviše odmakle Slovenija, Hrvatska i Bugarska, po mojim saznanjima, ali očekujem da Svetska digitalna biblioteka pomogne, u kadrovskom i tehnološkom smislu, i drugim kulturama i državama kako bi izbor bio što bogatiji.”
