Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Haški procesi uskoro u Srbiji?


Vladimir Vukčević
Vladimir Vukčević, tužilac Srbije za ratne zlocine, i Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu, prvog novembra će u Hagu razgovarati sa predstavnicima haškog Tužilaštva o ustupanju predmeta srpskom pravosuđu. Vukčević i Važić će otputovati u Hag na poziv glavnog haškog tužioca Serža Bramerca i predsednika Haškog tribunala Patrika Robinsona.

"Sastanak u Hagu 1. novembra biće posvećen izlaznoj strategiji Haškog tribunala, odnosno glavna tema će biti ustupanje predmeta pravosuđima zemalja u regionu", izjavio je Vladimir Vukčević, tužilac Srbije za ratne zločine. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva Srbije za ratne zločine, izjavio je da se radi o veoma važnom sastanku.

“To je jedan od operativnih sastanaka. Ima izuzetnu težinu zato što konačno izlazna strategija haškog tribulana stupa na scenu u pravom smislu te reči. Svi tužioci I sudije iz regiona takođe će biti u Hagu. Pretpostavljamo da će najveći broj tih predmeta ići u Bosnu s obzirom da je tamo faktički formirano jedno međunarodno sudstvo koje bi trebalo da preduzme sve prednete iz haškog tribunala koji su bazirani na zločine u Bosni. Međutim, s druge strane mnoge predmete očekujemo mi ovde u Srbiji, a i sto tako će verovatno i odvjetništvo u Srbiji dobiti jedan broj.”


Vekarić je rekao da će, ukoliko se postigne dogovor sa Hagom, biti preuzeti neki od predmeta u kojima se vodi istraga, ali i da postoji mogućnost da se dodele i pojedini predmeti u kojima je suđenje u toku.

Siniša Važić
, predsednik Okružnog suda u Beogradu, izjavio je za naš radio da se u ovom trenutku ne može reći koji bi predmeti mogli biti prosleđeni srpskom pravosuđu, jer to upravo zavisi od procene i dogovora na predstojećem sastanku.

“Ali ono što načelno može da se kaže, mi ćemo prethodno da se dogovorimo oko svih detalja, jeste da je naš tužilac za ratne zločine taj koji opredeljuje da li će se postupati u nekom predmetu, koji će se predmet uzeti ili ne, a ne sud.”


RFE: Naravno zavisi i od Haškog tribunala?

“To je pod jedan, šta Tribunal prepoznaje kao predmet koji bi mogao da da. Naravno, tu će se utvrđivati i gde se događaj desio, kome je da tako kažem lakše u smislu procesne efikasnosti da završi taj predmet radi lakšeg dolaženja, iz kog su, da tako kažem, miljea okrivljeni, gde su grupisani dokazi. U krajnoj liniji možda čak i opterećenost sudova, odnosno tužilaštava. Sve može da bude od odreženog značaja.”


U svakom slučaju, kaže Važić za naš program, sigurno je da je srpsko pravosuđe sposobno za procese po međunarodnim standardima.

“Naše Veće za ratne zločine Okružnog suda u beogradu je sasvim sigurno spremno da posle oktobra 2003, sada već punih šest godina mi postupamo po tim predmetima. Zaista smo se naoružali i znanjem i iskustvom i, u krajnjoj liniji, imamo i određene tehničke i tehnološke potencijale. Zaista smo spremni da postupamo u svakom predmetu koji bi eventualno došao iz Haga. Naravno, mislim i na tužilaštno koje bi bilo u stanju da u predmetu postupa.”


Advokat Dragoljub Todorović, koji je u ime Fonda za humanitarno pravo pred Specijalnim sudom u Beogradu pet godina u više procesa zastupao porodice žrtava ratnih zločina, rekao je za naš program da podržava mogućnost da se neki predmeti iz Haga prebace u Beograd, ali je dodao da bi jedan od mogućih problema mogle da budu odluke Vrhovnog suda Srbije jer, kako je podsetio, najviša instanca do sada je u dosta slučajeva poništila prvostepene presude za ratne zločine.

“Ta drugostepena odluka je konačna i ne može samo jedan čovek, ma kakv on bio genije, da odlučuje o tim stvarima. To bi trebalo da odlučuju drugi ljudi zbog toga imam rezervu.”

Međutim, kaže Todorović, sudije Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu dokazale da su sposobne za najteža suđenja.

“Smatram da je to dobra vest i da oni mogu da se nose sa svim tim, mada bi trebalo pojačati brojno stanje tog odeljenja suda. To su sve kvalitetne sudije, odlični profesionalci i ljudi koji nisu opterećeni nekim drugim stvarima, sem utvrđivanjem materijalne istine i primenjivanja zakona. Jasno je da treba da se sudi, bilo gde. Niko ne sme da ostane ne osuđen.”

Na kraju, Siniša Važić, predsednik Okružnog suda, zaključuje da je od nemerljive važnosti da se procesuiraju svi osumnjičeni za ratne zločine.

“Mislim da je to dobro za sve nas. Zamislite situaciju da čovek sedi na nekoj slavi i priča kako je ubijao kako je streljao. Da li bi našem čoveku bilo drago da to sve sluša? Da li bi nam bilo drago da imamo takvog, kao komšiju, da nam dolazi na porodična slavlja…Da u krajnjoj liniji budemo pored njega, živimo, radimo….To je pitanje elementarne mentalne higijene.”


U Srbiji je do sada godišnje u proseku bilo deset suđenja za ratne zločine, u Hrvatskoj isto toliko, u Bosni duplo više, pa se pretpostavlja da bi u slučaju dodeljivanja novih predmeta iz Haga pravosuđa tih zemalja morala da intenziviraju rad.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG