U dobroj meri sam saglasan sa onim što je napisao u godišnjem izveštaju Evropske komisije, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 12. oktobra u Beogradu.
Vučić je to izjavio na konferenciji za medije nakon sastanka sa šefom delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuelom Žiofreom, koji mu je uručio godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama.
Vučić je rekao da je Žiofreu preneo da će sa "najvećom ozbiljnošću" uzeti u obzir i razmatranje stavove i predloge Evropske komisije o usklađenosti spoljne politike.
"Nazadovanje Srbije je zabeleženo samo u jednoj oblasti – u našem odnosu prema sankcijama prema Ruskoj Federaciji i našoj uslaglašenosti sa spoljnom politikom EU. To je sve tačno", rekao je Vučić.
On je kazao da je to "politička odluka Srbije" i da zbog toga Srbija "plaća cenu."
"Uzećemo u razmatranje sve to što ste rekli i napisali", rekao je Vučić.
Iako je zemlja-kandidat za članstvo u EU, Srbija se nije usaglasila sa spoljnom politikom Brisela povodom invazije Rusije na Ukrajinu i nije se pridružila sankcijama EU protiv Kremlja.
Zbog toga je više puta dobijala kritike od evropskih zvaničnika.
Prema Vučićevim rečima, Srbija je 2021. imala rast od 23,3 posto u trgovinskoj razmeni sa EU u odnosu na 2020. godinu.
"To dovoljno govori o značaju koji EU kao partner ima za Srbiju", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je za Srbiju važno što je Evropska komisija odobrila da se otvori klaster broj 3.
Prema njegovim rečima, izveštaj otvara prostor da Srbija nastavi da radi na sveobuhvatnim reformama i napretku u vladavini prava.
"Srbija će gledati da napreduje na evropskom putu, jer mislimo da je za ljude u Srbiji važno da naša ekonomija i vladavina prava idu napred", rekao je Vučić.
U osvrtu na poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, Vučić je rekao da je "po tom pitanju težak put za Srbiju".
"Plašim se da za Srbiju po tom pitanju neće biti dobrih vesti", rekao je Vučić.
Žiofre: Doneti odluke, ma koliko bile teške
Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je da (Emanuele Giafret) rekao je da je trenutna beznednosna kriza koja potresa Evropu i svet nešto što zahteva jedinstvo svih zemalja Evrope.
"Treba da budemo ujedinjeni kako bismo mogli da prevaziđemo teškoće koje su pred nama u oblasti energetike, bezbednosti i ekonomije. Proces proširenja je zaista sada više no ikad politička investicija EU na Zapadnom Balkanu. Treba da donesemo odluke, ma kako one bile teške", rekao je Žiofre.
On je kazao da izveštaj EK pokazuje da Brisel želi da ulaže političku energiju, finansijska sredstava i diplomatske inicijative u Zapadni Balkan.
"Imamo neslaganja o određenim pitanjima, posebno kada je reč o spoljnoj politici i sankcijama. O tome treba da razgovaramo i, nadam se, rešimo ta pitanja, ali idemo u tom pravcu. Nastavljamo da radimo na putu Srbije ka EU i to ostaje cilj na kom radimo u Evropskoj uniji", rekao je Žiofre.
Otvaranje klastera i usklađenost sa spoljnom politikom EU
Ambasador EU u Srbiji je kazao da se u izveštaju zaključuje da su ispunjeni parametri za otvaranje klastera broj 3 u pregovorima sa Srbijom i da je on tehnički spreman za otvaranje, ali da je ta odluka na zemljama-članicama EU.
"One će posmatrati širu sliku i sveukupan kontekst. Čak i ako spoljna i bezbednosna politika nije jedan od osnovnih aspekata, ona zaista ima važnu ulogu u celom procesu i to je kontekst u kojem posmatramo sve ovo trenutno", rekao je Žiofre.
Žiofre se osvrnuo i na druge aspekte izveštaja Evropske komisije.
Prema njegovim rečima, određen napredak je postignut u borbi protiv korupcije, uz preporuke GRECO-a, tela Saveta Evrope, koji je zaključio da su amandmani Zakona o borbi protiv korupcije identifikovao nedostatke koji treba da se prevaziđu.
"Što se tiče organizovanog kriminala, broj istraga je povećan, ali je smanjen broj optužnica i prvostepenih presuda. Takođe je ograničena i zaplena imovine stečene kriminalom", rekao je Žiofre.
Nije zabeležen napredak u oblasti slobode medija i izražavanja, rekao je Žiofre.
"Kada je reč o bezbednosti novinara, formirane su radne grupe. Policija i tužilaštvo su brže reagovali na pretnje, ali ključno je da se zakonodavstvo i strategija ne sprovode u potpunosti, naročito kada je reč o Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o elektronskim medijima", rekao je Žiofre.
Šta piše u izveštaju?
Evropska komisija je u najnovijem godišnjem izveštaju o napretku na putu ka EU navela da je Srbija doživela nazadovanje u procesu usaglašavanja njene spoljne politike sa politikama Unije.
Stopa usaglašavanja je "značajno" pala, sa 64 odsto koliko je obeležila prethodne godine na 45 odsto, zbog niza odluka o sankcijama koje je EU uvela Rusiji kao odgovor na agresiju u Ukrajini a sa kojim odlukama se Srbija nije usaglasila.
U izveštaju, koji je 12. oktobra predstavio Komesar za spoljnu politiku i proširenje Oliver Varhelji (Varelyi), se navodi i da je za Srbiju "hitno i ključno" postizanje sporazuma sa Kosovom.
Varhelji je poručio da je EU najvažniji politički i ekonomski partner Srbije te da se zemlji želi pomoći u svim poljima, uključujući i energetsku bezbednost.
"Istovremeno, treba da računamo na Srbiju kao iskrenog partnera i saveznika", rekao je Varhelji.
Evropska komisija je zapazila da su sve više "zategnuti" odnosi zvaničnog Beograda i Zagreba, kao i da "izazov" predstavljaju odnosi Srbije i Crne Gore.
Vlast u Srbiji zabeležila je, prema mišljenju Evropske komisije, "ograničeni napredak" u borbi protiv korupcije i slabiji rezultat u borbi protiv organizovanog kriminala.
Kada je reč o slobodi medija, u izveštaju se navodi da Srbija nije postigla napredak u slobodi izražavanja, a Brisel je zabrinut i zbog pretnji i nasilja nad ovdašnjim novinarima.
Kratka istorija evropskog puta Srbije
Srbija je marta 2012. službeno dobila status kandidata za članstvo u EU, a u januaru 2014. je otvorila pregovore sa Briselom.
Decembra 2015. godine otvorena su prva dva poglavlja u pregovorima.
Do sada je zvanični Beograd od 35 otvorio 22 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.
U međuvremenu je pregovarački proces dobio novu metodologiju koju je Evropska komisija usvojila početkom 2020 godine.
U okviru nove metodologije otvaraju se tematski klasteri koji obuhvataju više poglavlja. Nova metodologija ima šest tematskih klastera.
