Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 5. novembra da očekuje da vlasti Kosova uskoro pokušaju da preuzmu trafo-stanicu Valač "pod izgovorom naplate električne energije" na severu Kosova.
U četiri opštine na severu Kosova srpsko stanovništvo čini većinu, a građani ovih opština od 1999. godine ne plaćaju električnu energiju.
Vučić je rekao da očekuje da se to desi posle 6. novembra.
"Ja sam rekao da je moguće da se to desi od 6. novembra, zbog odnosa prema tamošnjim operaterima, tražeći razloge u tobožnjoj naplati električne energije na severu. Ali će pokušati to da iskoriste, gotovo sam siguran, u nekom trenutku za ostvarenje političkih ciljeva koje nemaju veze sa energetikom", rekao je predsednik Srbije 5. novembra u Požarevcu.
Vučić je rekao da će Priština da izabere trenutak, ali da je on moli da to ne čini.
Kancelarija za Kosovo Srbije: Obaveštena i EU
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo je saopštila 5. novembra da je direktor te kancelarije Petar Petković razgovarao sa ambasadorom Nemačke Tomasom Šibom, i da ga je upoznao "sa problemima u sprovođenju sporazuma o energetici iz 2013. i 2015. godine i obavezama Prištine koje se tiču registracije dve srpske srpske kompanije i davanja licenci za snabdevanje, distribuciju i trgovinu strujom".
Petković je naveo da je o svim problemima u tom procesu obavestio i Evropsku uniju kao posrednika u dijalogu i garanta sprovođenja sporazuma, saopštila je Kancelarija.
"Od suštinskog je značaja da svi relevantni međunarodni faktori shvate ozbiljnost situacije u kojoj se trenutno nalazimo i razumeju da jednostrane akcije Prištine po ovom pitanju mogu ugroziti bezbednosnu situaciju", naglasio je Petković.
Zašto nema naplate struje na severu Kosova?
Građani četiri opštine na severu Kosova - Severne Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana od 1999. godine pa sve do danas ne plaćaju račune za struju i vodu.
Procenjuje se da dug za utrošenu električnu energiju u tim opštinama na godišnjem nivou iznosi oko 12 miliona evra.
Od 1999. do 2017. godine, ovaj dug su paušalno plaćali građani Kosova iz ostalih opština južno od Ibra, tako što su im računi bili veći za 3,5 odsto. Međutim nakon brojnih žalbi, Apelacioni sud je krajem 2017. godine odlučio da suspenduje ovu praksu jer je bila nezakonita.
Službenicima kompanije za distribuciju električne energije se na severu Kosova ne dozvoljava da očitavaju brojila za utrošenu struju, pa tako građanima tih opština stižu ni računi.
Kosovo i Srbija su potpisali sporazum o energetici 2013. godine, u okviru dijaloga koji se u Briselu vodi posredstvom Evropske unije. Međutim, Srbija još uvek nije sprovela ovaj sporazum.
Briselski sporazum o energetici predviđa osnivanje nove elektroenergetske kompanije za snabdevanje potrošača po kosovskim zakonima koja će delovati u četiri opštine na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom.
Nadležne vlasti na Kosovu su ispunile sve kriterijume i uslove za osnivanje ove kompanije, međutim Srbija nije učinila isto.
SAD ponudile rešenje za Gazivode
Jezero Gazivode, hidrocentrala, kao i trafo-stanica Valač, ključni su energetski resursi na severu Kosova.
I elektrane južno od Ibra na Kosovu - "Kosova A" i "Kosova B", "Trepča" i "Ferronikeli" u potpunosti zavise od vodosnabdevanja iz jezera Gazivode.
SAD su u junu ove godine predstavile studiju izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode, koje se prostire na teritoriji Kosova i Srbije, ali od predstavljanja studije više nije bilo pomaka.
Preporučuje se da dve strane, na osnovu "Kolumbijskog modela", reše sporna pitanja oko vodosnabdevanja, energetskih agencija i kontrole prilikom poplava, te da bi isti model mogao da se primeni i na reku Ibar, koja protiče kroz sever Kosova i Srbiju.
Aktuelni premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je na jednoj konferenciji za novinare izjavio da se mogu proizvesti analize i studije, ali da je "naša obaveza da jezero Gazivode smatramo onim što jeste, a to je veštačko jezero Kosova", koje je, kako je rekao, Kosovo otplatilo mnogo decenija unazad.
Kurti je 7. jula u Skupštini Kosova izjavio da će Kosovo "iskoristiti sve argumente kako bi odbranilo ovo bogatstvo Kosova od bilo kakvih pretenzija".
Jezero Gazivode izgrađeno je 1972. kreditom od 45 miliona američkih dolara Svetske banke, sporazum je ratifikovala tadašnja Pokrajinska skupština Kosova i Skupština Jugoslavije. Srbija insistira na tome da je nasledila dug bivše Jugoslavije i pretenduje da ima pravo na njenu imovinu.