Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon susreta sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Moskvi, da je "ponosan" na odličan odnos i sveukupnu saradnju Beograda i Pekinga.
"Ovaj sastanak bio je prilika da još više ojačamo čelično prijateljstvo, u duhu uzajamnog poštovanja i zajedničkog cilja za prosperitet naših naroda", napisao je Vučić 9. maja na Instagramu.
Vučić se sa Sijem sreo u Moskvi, gde su obojica gosti ruskog predsednika Vladimira Putina na ceremoniji obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu.
"Veoma sam zahvalan na podršci Kine našim suštinskim nacionalnim interesima", naveo je Vučić.
Kako je dodao, sa Sijem je razgovarao o ključnim temama u oblasti ekonomske i vojno-tehničke saradnje, kao i o infrastrukturnim projektima.
Kineskog predsednika je, kako je rekao, zamolio za dolazak još većeg broja kineskih investitora, podsećajući da su kineske kompanije prve na listi najvećih izvoznika iz Srbije.
"Naša saradnja je u poslednjim godinama postala još snažnija, a verujem da će doneti još mnogo pozitivnih rezultata za oba naroda u budućnosti", zaključio je Vučić.
Vučić je kineskom predsedniku rekao i da je uspeo da se izbori protiv "spolja organizovane obojene revolucije".
Predstavnici vlasti, ne pružajući dokaze, optužuju neimenovane zapadne službe da stoje iza višemesečnih studentskih protesta i blokada, na kojima se traži odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu.
"Prema istraživanjima javnog mnjenja koja dobijam, vidim da uspevamo da pobeđujemo naše protivnike, a to znači i osigurano prijateljstvo sa Kinom u godinama koje su pred nama", rekao je Vučić Siju.
"Retki su prijatelji Srbije poput Vas koji su uvek činili nešto za našu zemlju i moj narod, a nikada ništa nisu tražili", poručio mu je.
Kineskom predsedniku je Vučić rekao i da mu je "beskrajno zahvalan za svaku vrstu političke podrške" koju je davao Srbiji.
"I u Ujedinjenim nacijama i što Kina na svakom mestu i uvek poštuje i štiti teritorijalni integritet Srbije, kao što i Beograd uvek štiti teritorijalni integritet Kine", naveo je Vučić.
Kina pruža podršku Srbiji u osporavanju nezavisnosti Kosova, dok zvanični Beograd podržava "politiku jedne Kine" - prema kojoj je ostrvo Tajvan, koje sebe smatra suverenom državom, deo kineske teritorije.
Srbija se do sada nije pridružila nijednoj međunarodnoj deklaraciji protiv Kine, dok je zvanični Peking na meti kritika zbog stanja ljudskih prava - uz optužbe da vlast vrši represiju nad Ujgurima, muslimanskom manjinom koja živi u provinciji Sinđijang (Xinjiang).
Predsednik Kine je Vučiću rekao da je za Peking važno strateško partnerstvo sa Srbijom i razvijanje "čeličnog prijateljstva" dve zemlje.
Si je kazao i da Srbija i Kina "grade zajedničku sudbinu" i da "imaju dobre rezultate".
"Danas je vreme velikih promena i rizika u svetu i nama je važno da se usredsredimo na strateško partnerstvo, da razvijamo naše čelično prijateljstvo, da produbljujemo saradnju od uzajamne koristi", naveo je Si.
'Umesto demokratije i vladavine prava, Vučić nudi princip Kine'
Opoziciona Stranka slobode i pravde (SSP) ocenila je da umesto demokratije, vladavine prava i jakih institucija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić Srbiji nudi "princip Kine" - čeličnu vladavinu jedne partije bez demokratije, slobodnih izbora i opozicije.
"Šta je to Kina uradila za Vučića kad se njima zahvaljuje na političkoj podršći protiv 'obojene revolucije', da li se on zapravo zahvaljuje na pomoći da uguši glasove slobodnih građana i studenata i opozicije koji se bore za pravdu?", naveo je u saopštenju generalni sekretar stranke Peđa Mitrović.
"Ne smemo zaboraviti i da je snažan zagrljaj sa Kinom značio i to da je odmah nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja se finansirala iz kineskog kredita i koju su potpisale kineske kompanije, tadašnji premijer Miloš Vučević ekspresno otputovao u Peking, umesto da dane tragedije provede sa građanima Srbije", naveo je Mitrović u saopštenju.
Vučić i Si su među dvadesetak svetskih lidera koji su prisustvovali vojnoj paradi u Moskvi.
Predsednik Srbije je u Moskvu otišao uprkos upozorenjima iz Evropske unije (EU) da bi taj potez mogao negativno da utiče na proces evrointegracija Srbije.
Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje.
U zastoju je zbog odbijanja da uskladi spoljnu politiku sa politikom Unije i uvede sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Među zahtevima koje je Brisel uputio Beogradu tokom 2024. bilo je distanciranje od Moskve i Pekinga.
Bliski odnosi sa Kinom i Rusijom su, kako je EU navela u poslednjem izveštaju o napretku Srbije, "postavili pitanja" o strateškom pravcu zvaničnog Beograda.
