Dostupni linkovi

Kakve će biti posledice Vučićevog odlaska iz Brisela?


Vučić je novinarima u prolazu rekao da je sastanak s Mogerini bio veoma težak

Premijer Srbije Aleksandar Vučić odlučio je u ponedeljak uveče, posle sastanka sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, da otputuje iz Brisela, tako da u utorak neće prisustvovati Međuvladinoj konferenciji EU i Srbije.

To je njegov odgovor na činjenicu da EU nije otklonila prepreke za otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije i EU, odnosno da postigne dogovor sa Hrvatskom da povuče svoju blokadu na to otvaranje.

Premijer je ranije izjavio, kako je prenela Prva TV, da mu je "dosta hrvatskog iživljavanja".

Vučić je novinarima u prolazu rekao da je sastanak s Mogerini bio veoma težak, i da je on izneo svoje mišljenje o ponašanju pojedinih zemalja u regionu, pre svega Hrvatske.

Na Međuvladinoj konferenciji u utorak, na kojoj je planirano otvaranje poglavlja 5 i 25, ostaje Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evrointegracije.

Navodeći da je po njenom mišljenju, premijer Srbije doneo ispravnu odluku da napusti skup, Joksimović je i dodala da dugo nije videla premijera tako nezadovoljnog i ljutog, navodeći da se tako osećaju svi u delegaciji jer ne postoji razlog da se ne da saglasnost za otvaranje poglavlja 26.

"Ovo je jedna praksa koja postaje zabrinjavajuća, postaje učestala i ja tu ne vidim ništa osim loše političke namere Hrvatske. Mislim da u budućnosti to može da bude zabrinjavajuće", rekla je Joksimović.

Ne vidim ništa osim loše političke namere Hrvatske: Jadranka Joksimović
Ne vidim ništa osim loše političke namere Hrvatske: Jadranka Joksimović

I ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ocenila je da to što je Hrvatska ostala pri stavu da blokira otvaranje poglavlja 26 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, pokazuje da ta zemlja nema dobre namere.

"Srbija je sve vreme bila vrlo strpljiva, sve što je trebalo da se radi, da se uskladimo sa evropskim standardima i sa poglavljima, mi zaista vredno radimo. To kažu sve institucije Evrope. Mislim da ovo zaista nije način", rekla je Mihajlović za N1.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić takođe je izrazio žaljenje zbog odluke Hrvatske da blokira otvaranje poglavlje 26, dodajući da je to neprincipijalna odluka koja nema veze sa zahtevima Zagreba.

"Ne misli valjda neko da će Srbija da se uplaši i da ugrozi svoje nacionalne interese time što je neko blokirao otvarenje poglavlja. Sitna je to stvar da bismo se sekirali. Naravno da mi je žao i da želim da Srbija što pre postane članica EU", rekao je Dačić na konferenciji za novinare u Beogradu posle sastanka s ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom.

"Ako će Hrvatska biti ta koja će odlučivati o tome da li će Srbija ući u EU ili ne, moram da kažem da mi je odjednom palo interesovanje", dodao je Dačić.

Ovo nije prvi put da Zagreb blokira otvaranje poglavlja, isto se dogodilo sa poglavljima 23 i 24, iako su evropski zvaničnici, Evropska komisija, a u ponedeljak izričito i kancelarka Angela Merkel, ukazali da se bilateralna pitanja rešavaju bilateralno, a ne u okviru pregovaračkog procesa o pristupanju.

Očigledno je da Hrvatska za sada ostaje pri onoj taktici koju je do sada imala – da blokira Srbiju - i da na taj način pokazuje da je ta snaga koja to može da uradi zato što je pre Srbije ušla u Evropsku uniju, kaže za RSE Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative i čelnik novosadskog Centra za regionalizam.

"Međutim, to je loša taktika. Mislim da je jednom već bila naterana da odustane od blokade, kada je bilo reči o poglavljima 23 i 24. Kancelarka Angela Merkel je razgovarala sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem i jasno stavila do znaja da se bilateralni problemi moraju i bilateralno rešavati, a ne blokadama", podeća Popov i dodaje:

"Mislim da će ovde čak Hrvatska možda više izgubiti na kredibilitetu nego Srbija. Na kraju krajeva, trebalo je da izvuče iskustvo iz onoga kako se Slovenija prema njoj ponašala. Slovenija je isto tako pokušavala da je blokira i blokirala je jedno vreme zbog granice, ali je dobila ukore iz Evrope da to ne sme tako da se radi“, ocenjuje Popov.

Pored Hrvatske koja je blokirala otvaranje poglavlja 26 koje se odnosi na obrazovanje, određene rezerve imala je i Bugarska, izjavio je ministar Dačić, navodeći da teoretski još postoji mogućnost da se danas u Briselu otvori i to poglavlje u pregovorima Srbije sa EU.

Dačić je za RTS rekao da je premijer Aleksandar Vičić, koji se sinoć vratio iz Brisela zbog toga što EU nije otklonila prepreke za otvaranje i poglavlja 26 u pregovorima Srbije i EU, odnosno nije postignut dogovor sa Hrvatskom da povuče svoju blokadu, do kasno u noć bio u kontaktu sa najvažnijim političkim ličnostima u EU.

"Videćemo šta će se dalje desiti. Srbija ima svoj put ka EU, ali Srbija neće nikome dozvoliti da je ponižava, vređa, a naročito da je uslovljava... za otvaranje svakog poglavlja moramo da vodimo specijalne ratove sa pojedinim zemljama ili sa čelnicima EU", rekao Dačić.

"Ne mogu da verujem da ta moćna EU ne može da utiče na jednu Hrvatsku i na jednu Bugarsku... na Hrvatsku da li će dati ili neće dati saglasnost na određena poglavlja", rekao je Dačić.

Mislim da će ovde čak Hrvatska možda više izgubiti na kredibilitetu nego Srbija: Aleksandar Popov
Mislim da će ovde čak Hrvatska možda više izgubiti na kredibilitetu nego Srbija: Aleksandar Popov

Upitan da li je, uprkos svemu, bilo politički racionalno da premijer Aleksandar Vučić demonstrativno napusti Brisel, on kaže:

"Mislim da je na taj način on (Vučić) demonstrativno hteo da pokaže da je ta blokada od strane Hrvatske prevršila svaku meru i da je to ponižavanje Srbije, ali, s druge strane, političari i diplomate moraju da imaju jednu dozu tolerancije, dozu toga da moraju da i otrpe neke stvari zarad toga da bi se postigao neki viši cilj. Možda bi bilo bolje da je ostao i da tamo na licu mesta o tome razgovara, kao i o drugim pitanjima koja su bila na agendi", kaže Aleksandar Popov, ali dodaje da je reakcija šefa diplomatije Ivice Dačića da mu je „odjednom palo interesovanje ako će Hrvatska biti ta koja će odlučivati o tome da li će Srbija ući u EU ili ne“ krajnje neprimerena:

"To jedan šef diplomatije sebi ne bi smeo da dozvoli. To nije pitanje ministra ni pojedinca, to je stvar politike jedne zemlje. Prema tome, reagovati u momentu na jedan emotivan način krajnje je nediplomatski. Nije to pitanje Ivice Dačića, nego je pitanje državne politike. Prema tome, to je krajnje neprimerena izjava", ocenjuje Popov.

Odgovarajući na pitanje RSE da li je ono što je sa stanovišta Hrvatske bilo sporno za otvaranje poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi bilo racionalnije rešavati bilateralno umesto blokadom, Milorad Pupovac, zastupnik u Saboru i predsednik Samostalne srpske demokratske stranke, koja pruža manjinsku podršku aktuelnoj hrvatskoj vladi, kaže da i Hrvatska i Srbija treba da ispune mnogo toga kad je reč o obrazovnim pravima manjina.

"Kada je u pitanju obrazovna problematika, prava manjina, posebno obrazovanje na jeziku i pismu nacionalnih manjina, tu sasvim sigurno obje zemlje, dakle, i Hrvatska i Srbija, imaju neispunjene obaveze i utoliko je neobično što se o tim stvarima nije razgovaralo i što nije uzeto u obzir da i jedna i druga zemlja imaju obaveze. Tako Republika Hrvatska ima obaveze prema Srbima u Hrvatskoj koje ne ispunjava već gotovo dvadeset godina, kad je po srijedi registracija manjinskih srpskih škola; jednako tako kao što ima obaveze da unapređuje ostvarivanje školovanja na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a kao što je poznato, ćirilično pismo je u protekle tri godine iznimno stigmatizirano pismo i otežana njegova upotreba u Hrvatskoj", navodi Pupovac, te dodaje:

"Tako da, ukoliko postoje ovakva otvorena pitanja i neriješeni problemi koji su obaveza Hrvatske, s jedne strane, a ako ni Srbija, s druge strane, nije riješila pitanja poput udžbenika za učenike i škole na hrvatskom jeziku i latiničnom pismu, to je po mojem mišljenju nedovoljan razlog da bi se blokirali pregovori već je dovoljan razlog za to da se razgovara o tome kako da se to unaprijedi", kaže Pupovac i zaključuje da blokade ne doprinose poboljšanju već zategnutih odnosa između Beograda i Zagreba:

"Blokade sasvim sigurno nisu preporučljiva metoda rada i metoda riješavanja pitanja u odnosima između zemalja kao što su Hrvatska i Srbija, čiji odnosi nisu najbolji i koji su, posebno u posljednje vrijeme, dodatno opterećeni različitim događajima, izjavama i postupcima i u tom pogledu i u tom smislu odluka da se blokira ovo poglavlje predstavlja dodatan 'doprinos' za pogoršanje tih međusobnih odnosa", ocenjuje Milorad Pupovac.

Sitna je to stvar da bismo se sekirali: Ivica Dačić
Sitna je to stvar da bismo se sekirali: Ivica Dačić

Iako poglavlje 26, kao i 25, slovi za relativno "lako poglavlje" jer su kultura i obrazovanje primarno u nadležnosti država članica, a ne EU, Hrvatska prigovara po pitanju položaja nacionalnih manjina u obrazovnom sistemu Srbije.

Zahtevi Zagreba oko položaja i prava nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja ranije su već bili predmet razgovora i to u sklopu pregovora o zajedničkoj EU poziciji za otvaranje poglavlja 23, koje se, između ostalog, bavi pitanjima osnovih prava nacionalnih manjina.

Tada je Hrvatska više meseci blokirala otvaranje poglavlja 23 i 24 zbog insistiranja na ukidanju odredbe srpskog zakona o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, punoj saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu, ali i na boljem položaju hrvatske manjine u Srbiji.

Evropska komisija je, međutim, i tada, kao i sada, odbacivala ovakvu vrstu zatheva kao neosnovanu, jer se prava nacionalnih manjina rešavaju u bilateralnim kontaktima dveju država i nisu deo EU tekovina, čije se usklađivanje zahteva tokom pristupnih pregovora.

Ipak, iako je stav EK jasan, odlučuje se konsenzusom, što znači da sve zemlje pojedinačno, dakle, i Hrvatska, treba da daju saglasnost na otvaranje svakog poglavlja.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG