Dostupni linkovi

Vojska Srbije deli odlikovanja učesnicima ratova


Odlikovanja Vojske Srbije za učešće u ratu tokom 90-ih koja će biti uručena krajem proleća
Umesto da hapsi odgovorne za ratne zločine i ispunjava obaveze prema Haškom tribunalu Srbija namerava da pojedine pripadnike vojske koji su učestvovali u borbenim dejstvima na prostoru SFRJ nagradi medaljama.

Namera Ministarstva odbrane je da se odlikuju, kažu, najbolji od najboljih koji su učestvovali u borbenim dejstvima na prostoru SFRJ, bez obzira što je bivša JNA, kojoj su pripadali, sravnila sa zemljom Vukovar i razorila mnoge druge gradove u Hrvatskoj i BiH.

Može li u Srbiji, u kojoj je izostalo istinsko suočavanje sa ratnom prošlošću i hapšenje osumnjičenog za najstrašniji zločin u ratovima devedesetih, dodeljivanje ovih odlikovanja biti prihvatljiv potez pitali smo Beograđane.



Ministarstvo odbrane Srbije odluku o dodeljivanju medalja, koja je izazvala oštre reakcije u Hrvatskoj, objašnjava time da će odlikovanja dodeljivati pripadnicima Vojske za koje se smatra da su svoju dužnost obavljali časno i profesionalno i čije se postupanje razlikuje od onih kojima se sudi u Haškom tribunalu.

To pitanje ne treba sagledavati "kroz zamenu teza o karakteru borbenih dejstava na teritoriji bivše SFRJ",
objašnjava državni sekretar Igor Jovičić.

Bojan Dimitrijević, nekadašnji pomoćnik ministra odbrane koji je učestovao u početku realizacije ovog projekta kaže za RSE da je ministarstvo svojevremeno sa Generalštabom ustanovilo da nedostaju ordenja, medalje i priznanja za ratove iz devedesetih.

"Ne vidim ništa loše u tom projektu i mislim da se na taj način država Srbija odužuje svima onima koji su pali u toku ratnih operacija 1991., 1995., i 1999. godine. Naravno, zemlje koje su u okruženju mogu da imaju svoj stav o tome, ali osim ratnih zločina, najveći deo operacija je bio regularan i to nije sporno. I države kao što su Hravstka, Slovenija i BiH su takođe razvile svoje sisteme odlikovanja i medalja, koje su takođe dobijane za neke ratne operacije"
, kaže Dimitrijević.

Međutim, u hrvatskoj javnosti ova ideja je doživljena kao prst u oko. Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je od svog ambasadora u Beogradu da ispita najave iz Srbije da će uskoro biti dodeljene vojne spomen-medalje za učešće u borbenim dejstvima na teritoriji SFRJ.

To je za RSE potvrdio portparol Ministarstva spoljnih poslova Mario Dragun.

“I tek kada dobijemo uvid u sve ono što doznamo, moći ćemo reagirati", kaže on.

Medalje za žrtve, a ne za vojnike

Da svaka vojska ima pravo na odlikovanja nesporno je ali u kontekstu ratnih dešavanja 90-ih na Balkanu to dobija problematičan prizvuk zbog zločina nad civilima i razaranja gradova.

Ambulantna kola britanskog kontigenta UNPROFOR-a kreću se ulicama Vukovara, 01. jul 1992.
Savetnik hrvatskog predsednika Predrag Fred Matić rekao je da ovakvim potezom Srbija zapravo ide na ruku Hrvatskoj.

„Biće to, kako naš narod kaže, skok samima sebi u trbuh, jer upravo ono što mi želimo dokazati svih ovih 20 godina, a oni to odbijaju, sada će, hvala bogu i sami pomoći oko toga. Ako bih bio malo sarkastičan, rekao bih - hvala vam. Pred očima mi se stvara slika gde jednog dana u sudnici stoje Adžić, Kadijević, Mamula i ostali i na prsima su okićeni odlikovanjima, a istovremeno sucima objašnjavaju kako nisu bili u Hrvastkoj ili Bosni i Hercegovini", rekao je Matić.

Najava o odlikovanjima onih koji su učestvovali u borbenim dejstvima poklopila se sa trenutkom kada Haško tužilaštvo traži doživotnu kaznu za nekadašnjeg načelnika Generalštaba JNA, generala Momčila Perišića koji se tereti da je kadrovskom, logističkom i materijalnom podrškom Vojsci Republike Srpske i Vojsci Srpske Krajine znatno doprineo zločinima koje su zapovednici i pripadnici tih vojski počinili u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji kaže da je Srbija stalno u sukobu svojih raznih interpretacija i pristupa ratu u bivšoj SFRJ i poslednji potez Beograda vidi kao pokušaj naknadnog karakterisanja tog rata kao nečeg časnog, što je za nju krajnje neprihvatljivo.

“Bez obzira da li su učestovali neki od njih direkno u borbama ili ne, ali u svakom slučaju radi se o agresiji na susedne republike tada i mislim da je prosto neprihvatljivo da Srbija na taj način ponovo pokušava da stavi tu prošlost u jedan drugačiji kontekst što su već pokušali preko slučaja Purda, a za Bosnu preko slučaja Ganić, Jurišić, Divjak. Zvanična teza je da Srbija nije bila u ratu a odjedanput se nagrađuju, dobijaju medalje ljudi koji su pokazali ne znam šta u ratovima u Hrvatskoj i Bosni”, objašnjava Biserko.

Srbija se tako šeta između odlikovanja, negiranja i podizanja optužnica. Dok neke za učešće u ratu čekaju odlikovanja general Vlado Trifunović je godinama odgovarao pred sudovima u Srbiji što je bez ljudskih žrtava izveo vojnike iz kasarne u Hrvatskoj 1991. godine i odeležao je zbog toga u zatvoru 547 dana.

Nagoveštaji da bi država mogla da mu plati odštetu od šest miliona dinara pojavili su se tek ovih dana. O logorima u Srbiji u koje su od 1991. dovođeni građani Hrvatske ne samo da se ćuti već se i poriče njihovo postojanje. Istovremeno Beograd želi da sudi za zločine poznate kao Dobrovoljačka ulica i Tuzlanska kolona počinjene u BIH nad vojnicima JNA.

Drago Kovačević, poslednji gradonačelnik Knina pre akcije “Oluja” misli da je rat na prostoru bivše SFRJ bio takve prirode da tu niko nije zaslužio nikakvo odlikovanje.

“Meni su to besmislice. To je bio rat bez heroja. U takvom ratu deliti odlikovanja i medalje je strašno pogrešno i etički i u svakom drugom smislu. Tu bi medalje trebalo davati žrtvama, a ne vojnicima”, zaključuje Kovačević.

Pogledajte komentare (36)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG