Dostupni linkovi

Zaokret Vojske Srbije ka dronovima


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje predstavljanju izviđačko-borbenih dronova CH-92A koje je Srbija kupila od Kine na vojnom aerodromu u Batajnici, Beograd, 4. jul 2020.

Samo tri meseca nakon što je Srbija kupila od Kine šest dronova, koji se mogu koristiti i za borbena dejstva, srpski zvaničnici su najavili mogućnost kupovine turskih bespilotnih letelica.

Od pomena da Srbija razmišlja o nabavci turskih bespilotnih letelica do informacija koje su objavili pojedini mediji da je delegacija Srbije predvođena ministrom finansija Sinišom Malim 6. oktobra tokom posete Turskoj pregovarala o kupovini letelica turske proizvodnje „Bajraktar“, prošlo je manje od 24 sata.

Ministarstvo odbrane Srbije i Ministarstvo finansija do objavljivanja tih navoda nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa pregovorima o nabavci turskih dronova i da li je nabavka planirana budžetom odbrane i republičkim budžetom za ovu ili narednu godinu.

Takođe, nisu potvrdili ni demantovali informacije iz medija o pregovorima u Turskoj.

Zvanične informacije o eventualnom sastanku delegacije Srbije sa predstavnicima Ministarstva odbrane Turske nema ni na zvaničnom sajtu turskog ministarstva.

“Svakako ćemo u budućnosti kupovati više bespilotnih letelica, i to sve zavisi od dogovora sa Turskom”, nabavku je javnosti predočio predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom konferencije za medije 5. oktobra, ne precizirajući o kojoj vrsti letelica je reč.

Urednik specijalizovanog sajta o vazduhoplovstvu Tango Six, Petar Vojinović, pojasnio je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da turski proizvođač „Bajkar“ (Baykar) u okviru porodice letelica „Bajraktar“ proizvodi borbene dronove i one namenjene nadzoru i izviđanju.

Model borbenog drona TB2 naširoko se koristi u aktuelnom sukobu u oblasti Nagorno-Karabah (u Južnom Kavkazu između Azerbejdžana i Jermenije).

„Ukoliko je u pitanju nabavka, odnosno pregovori za dve najsposobnije borbene bespilotne letelice iz porodice ’Bajraktar’, to bi onda bila preozbiljna priča, koja sa stručne strane indikuje da želimo da nabavimo sistem koji ima performanse koje nemaju ne samo zemlje u regiji, nego i šire u Evropi“, rekao je Vojnović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u zvaničnoj poseti Turskoj je boravio 25. septembra, gde se u Istanbulu se sastao sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoanom.

U izjavama za medije Vučić tada nije pominjao zainteresovanost Srbije da kupi turske borbene dronove.

Nabavka pod pritiskom spoljne politike

„Mislim da tu nije reč o konkretnom planu, da to nije izraz dugoročne brige o sistemu odbrane i stvaranje jedne projekcije šta treba vojsci, nego su to ad hoc potezi, nešto što se dešava pod pritiskom spoljne politike i želje da se impresionira domaće javno mnjenje“, smatra Aleksandar Radić, urednik sajta "Balkanska bezbednosna mreža" i vojni analitičar.

On dodaje da, ukoliko je reč o političkoj odluci, takav potez može biti „visoko rizičan na duži rok“ u smislu upotrebe i održavanja tih letelica.

U razgovoru za RSE, Radić ističe da nabavku dronova iz Turske treba posmatrati i u kontekstu sporazuma potpisanog u Vašingtonu 4. septembra u okviru kog se Srbija obavezala da će premestiti svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jersualim, što je naišlo na kritike zvanične Ankare.

„Sve počinje u Vašingtonu. Potpisuje se sporazum po kome se premešta ambasada Srbije u Jerusalim, turske reakcije su burne i vrlo negativne, predsednik Vučić odlazi u Tursku, odmah posle toga saznajemo da ćemo kupiti neko naoružanje od Turske“, navodi Radić.

Izvršni direktor nevladinog Saveta za strateške politike Nikola Lunić za RSE navodi da Ankara u ovom trenutku „predstavlja faktor nestabilnosti koja želi projekciju interesa snagom sile“.

Ipak smatra da će se zbog sukoba sa interesima drugih globalnih igrača na međunarodnoj geostrateškoj sceni Turska suočiti sa izazovima.

„Imajući u vidu agresivnost aktuelne turske spoljne politike i konfrontaciju sa interesima globalno moćnih sila, kao i nesumnjivu kontrolu plaćenika i ekstremista odnosno tzv. proksi snaga u širem regionu, ne treba sumnjati da će se u narednom periodu ograničiti turske sposobnosti za proizvodnju sofisticiranih borbenih sistema poput bespilotnih letelica“, pojašnjava Lunić.

Nikola Lunić navodi za RSE i da je „utisak da se nabavkama naoružanja i vojne opreme, pored unosnih provizija, obezbeđuje i spoljnopolitički diskurs koji je za javnost i dalje nepoznanica“.

On ističe da je Srbija zemlja ograničenih resursa, koje bi trebalo da koristi na optimalan i efikasan način, „a ne da metodom pokušaja troši ionako relativno mali vojni budžet na projekte koji su bazirani na iskustvima iz ratova 90-tih“.

Turski dron u sukobu na Kavkazu

Pregovori o nabavci bespilotne letelice turske proizvodnje „Bajraktar“ obznanjeni su tri meseca nakon što je Srbija od Kine kupila šest dronova CH-92A, koji se mogu koristiti i za borbena dejstva.

Iako zvaničnici Srbije nisu naveli koji tip letelice žele da nabave od turskog proizvođača, i Radić i Vojinović slažu se u oceni da se „između redova“ može zaključiti da je reč o borbenom tipu letelice TB2, koja je po svojim performansama značajno naprednija u odnosu na letelice koje je Srbija kupila od Kine CH-92A, a koje su u julu prikazane na vojnom aerodromu u Batajnici.

Vučić o razlozima zbog kojih su cene dronova iz Kine tajna
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:56 0:00

„Kini smo mi napravili prilično dobru priču jer smo prva evropska mušterija za ovu bespilotnu letelicu, a kompanija ’Bajkar’ koja proizvodi familiju ’Bajraktar’ ih dosta uspešno marketinški promoviše kroz upotrebu u konfliktima u Libiji, Siriji i sada u Nagorno-Karabahu“, navodi Vojinović.

Da je reč o borbenom tipu TB2, u tekstu od 6. oktobra piše i turska Agencija Anadolija.

Radić objašnjava da je reč o aktuelnoj letelici u turskom proizvodnom programu, koju kupuju zemlje poput Katara i Ukrajine.

„Na Kavkazu je ta letelica sada doživela punu afirmaciju i mislim da se na pridobijanju pažnje domaće javnosti upravo ide na to – tu se pokušava poslati slika kako se brine o otadžbini tako što će se hitno kupiti upravo ono o čemu se priča u medijima, što je sada aktuelno“, navodi Radić.

Turski dron je pažnju javnosti izazvao i nakon što je federalna vlada Kanade početkom oktobra 2020. obustavila izvoz sofisticirane tehnologije za proizvodnju dronova Turskoj u svetlu istrage koju sprovodi zvanična Otava da taj dron koristi azerbejdžanska vojska u sukobu sa jermenskim snagama u Nagorno-Karabahu.

Ministar spoljnih poslova Kanade Fransoa-Filip Šampanj (Francois-Philippe Champagne) izjavio je 5. oktobra da postoje “izvesni navodi” da se kanadska tehnologija za proizvodnju dronova koristi u vojnom sukobu u Nagorno-Karabahu. Šampanj je naložio da se te tvrdnje istraže.

Vojinović sa druge strane objašnjava da je nabavka „toliko sposobnih borbenih bespilotnih letelica“ uvek i pitanje savezništva, uzimajući u obzir da tu vrstu letelica, kako kaže, prodaju samo Sjedinjene Američke Države, Francuska, Velika Britanija i Rusija.

„Turska je u poslednjih par godina tu sebi našli komercijalnu priliku, otvoren put da oni naprave tako nešto i da zemlje koje su zainteresovane mogu to kupiti bez političko-diplomatskih komplikacija“, navodi Vojinović.

U slučaju kupovine sličnih letelica od država Zapadne Evrope Vojinović navodi da bi ta procedura bila znatno duža i da ne bi prošla bez političke konotacije.

Srbija razvija i svoj dron

Srbija sa Kinom radi na modernizaciji domaće bespilotne letelice „Pegaz“.

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin sa delegacijom boravio je u oktobru 2019. u Pekingu.

Kako je tada saopštilo Ministarstvo odbrane Srbije reč je o prvoj fazi transfera tehnologije za razvoj i proizvodnju bespilotnih letelica, koje obuhvata reprojektovanje borbene bespilotne letelice domaće proizvodnje „Pegaz“.

„Pegaz“ je razvio Vojno-tehnički institut Srbije. Letelica je premijerno prikazana 2011. a prvi let je imala četiri godine kasnije. Nakon reprojektovanja u saradnji sa kineskim partnerima, planirano je da se uvede u naoružanje Vojske Srbije.

Uz već kupljene kineske dronove, nabavku letelica iz Turske i razvoj sopstvene bespilotne letelice, Srbija bi, prema rečima Vojinovića, posedovala tri različita tipa borbenih letelica što je retkost u Evropi i svetu.

To, međutim, navodi Vojinović, može biti problem.

„Ukoliko se to radi neplanski, onda može biti problem, jer te letelice zaista jesu jednostavne za održavanje i za korišćenje, ali što se tiče borbene upotrebe, mi tu nemamo nikakva iskustva, kao što na primer imamo decenijska iskustva u starijim verzijama ratovanja devedesetih“, navodi Vojinović i dodaje da upotreba letelica u borbi iziskuje prateće stvari, kao što su kontrola i nadzor informacija i bojišta.

Sa druge strane, Lunić ističe da su „bespilotne letelice strateški interesantni borbeni sistemi“.

On dodaje da nabavke iz Kine usložnjavaju logističke sposobnosti koje se do sada nisu oslanjale na kinesku tehniku i da samim tim nisu logične.

“U tom smislu, logično je da Srbija razvija složene podsisteme poput sistema za navođenje raketa (Missile Technology Control System – MTCS) na bespilotnim letelicama, u saradnji sa nekom od zemalja Evropske unije prema kojoj je usmerena naša spoljna politika“, navodi Lunić.

NATO poštuje odluke Srbije o nabavci naoružanja

U odgovoru na upit RSE, NATO ističe da Srbija kao suverena država sama donosi odluke o nabavci naoružanja i vojne opreme i da Severnoatlantska alijansa poštuje odluke koje Srbija u tom smislu donosi.

„Srbija je suverena država i mi u potpunosti poštujemo bezbednosne aranžmane koje ona želi da preduzme. Nabavka u sferi odbrane je nacionalna odluka“, navodi se u pisanom odgovoru Alijanse dostavljenom RSE.

„NATO i Srbija su bliski partneri. Imamo razvijenu veoma dobru saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti, koja pomaže jačanju kapaciteta Oružanih snaga Srbije“, navodi NATO i dodaje da je pitanje konkretne nabavke i obaveza u nadležnosti vlasti Srbije i Turske.

Vojno-tehnička saradnja Srbije i Turske

Vlade dve države potpisale su okvirni vojni sporazum u oktobru 2019. koji je nakon ratifikovanja u Skupštini Srbije na snagu stupio u martu ove godine.

Sporazum je potpisan tokom posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana Srbiji, a svoj potpis na dokument kojim se uređuju oblasti vojne saradnje dve države, između ostalog odbrambena industrija, učešće u vojnim vežbama i razmena vojnih obaveštajnih podataka i informacija, stavili su ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin i Hulusi Akar, ministar nacionalne odbrane Turske.

Prethodni sporazum tog tipa sa Turskom Srbija je imala iz perioda zajedničke države sa Crnom Gorom o vojnonaučnoj i vojnotehničkoj saradnji iz 2004. godine.

Prema informacijama objavljenim na sajtu Ministarstva odbrane Srbije, delegacija tog ministarstva i Vojske Srbije u januaru 2020. boravila je u Turskoj gde su održani ekspertski razgovori sa predstavnicima Oružanih snaga Turske o međunarodnoj vojnoj saradnji.

Turska je članica NATO od 1952. godine.

Srbija je vojno deklarisana kao neutralna a od 2006. učesnica je Programa NATO Partnerstva za mir.

Srbija i Turska sarađuju i kroz Proces saradnje ministara odbrane zemalja Jugoistočne Evrope (SEDM) čiji je osnovni cilj jačanje bezbednosti i intenziviranje političko-vojne saradnje u tom delu Evrope.

Srbija nastavlja da kupuje naoružanje uprkos izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz decembra 2019. da će se stati sa kupovinom oružja i da će se ići „na dodatne reforme armije“.

Nakon toga, u Srbiju je u martu 2020. dopremljena i četvrta isporuka delova ruskog protivvazdušnog (PVO) sistema "Pancir S1“ čime je on kompletiran, a u julu su na vojnom aerodromu u Batajnici prikazani dronovi CH-92A koje je Srbija kupila od Kine.

Takođe, nabavka kineskog raketnog odbrambenog sistema FK-3 našla se u godišnjem izveštaju kompanije „Jugoimport SDRP“ u vlasništvu države Srbije, što je prva poznata kupovina tog sistema u Evropi.

Zbog nabavke naoružanja i vojne opreme iz Kine 10. avgustareagovala je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu, koja je navela da bi vlade trebalo da budu svesne rizika i cene koju povlači poslovanje sa kineskim kompanijama.

Iz Ambasade su srpskim vlastima takođe tada poručili da bi izbor kompanija trebalo da odražava deklarisani cilj Srbije – članstvo u Evropskoj uniji.

XS
SM
MD
LG