Srbija je verovatno rekorder po broju agencija, direkcija, javnih preduzeća, na koja se godišnje izdvoji skoro milijardu evra. Može li Vlada da obuzda potrošnju unutar predviđenih okvira, zadatih od strane MMF-a?
Kada više ne može da otpušta ono što je stiglo po partijskoj liniji, Vlada Srbije sada najavljuje uštede i to u kancelarijskom materijalu, putovanjima i dnevnicama i raznim drugim bočnim izdatcima.
Zbog pada prihoda u februaru od 20 odsto, budžetski deficit veći od predviđenog ali državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić ipak veruje u moguću uštedu od 15,7 milijardi dinara.
„Radi se o preko 20 sopstvenih prihoda koji će postati opšti prihodi budžeta u narednom periodu i efekat ove mere će biti 10, 9 milijardi dinara. Zatim uštede na diskrecionih rashodima i to na putnim troškovima, uslugama po ugovorima, specijalizovanim uslugama, tekućim uslugama popravki, nabavci materijala, dotacijama nevladinim organizacija i nabavkama mašina i opreme. Smatramo da će mere koje su donete biti dovoljne za održanje fiskalnog deficita”, uveren je državni sekretar ministarstva finansija.
Uštede će se biti ostvarene preusmeravanjem dela sopstvenih prihoda na opšte prihode budžeta.
Konkretan povod za ovakvu vladinu meru je namera da se ispune uslovi dogovoreni u aranžmanu na MMF-om - da deficit u prvom kvartalu ne bude veći od 26 milijardi dinara, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakuteta i spoljni saradnik vladinog Ekonomskog saveta.
"Moguće da je će biti prebačen da dogovoreni nivo deficita, ali sa primenom ovih mera, ali ako se to dogopdi razlika neće biti velika. Ovo neće biti dovoljne mere za celu godinu. Da bi se obezbedilo da deficit bude 4, 25 koliko je dogovoreno sa MMF-om, biće potrebne neke radikalnije mere, koje su moguće kroz promenu zakona. ta ne nabrajam sada, ali to neće biti popularne mere, jel ne samo da je potrebno naglo smanjiti fikalni deficiti nego je potrebno promeniti strukturu rashoda sa ciljem da se povećaju javne investicije a da se smanji učešće javne potrošnje”, primećuje profesor Arsić.
Gornja granica već probijena
Narodski rečeno, svaka ušteda je dobro došla. Međutim, država je debelo prošila sopstveni guber zbog čege je i MMF ćutke otišao iz Srbije i na taj način polusaglasno dozvolio da se u predizbornom tajmingu potroši više nego se ima.
O smanjenju i štednji unutar javnog sektora, gde su rashodi najveći a kontrola najlabavija, izgleda da niko ne razmišlja. Građani jako dobro znaju gde se najviše rasipa i troši ali i gde je moguće i nužno štedeti, pokazuje naša anketa:
Vlast svesna da joj izmiče tlo pod nogama pokušava u predizbornom periodu istovremeno da sačuva privilegije i obeća štednju. Time se pokušava stvoriti privid kontrole javnih rashoda, pred sledeću reviziju sa MMF-om.
Vlada se kasno setila da štedi i u prethodna dve meseca potrošila je preko 37 milijardi. Sa MMF-om je postigla dogovor da u prva tri meseca potroši najviše 26 milijardi više od onoga što se prihoduje, konstatuje ekonomski analitičar Milan Ćulibrk.
„Dakle ta barijera, ta gornja granica je već probijena za skoro 50 posto i verovatno kada se tome doda mart mesec taj prebačaj biti veći za 20 milijardi od onoga što je dogovoreno sa MMF-om. Ono što je posebno zabrinjavajuće je što je država sa svog računa-depozita kod Narodne banke Srbije od septembra meseca prošle godine na ovamo potrošila preko milijardu evra. Ok, tih para nema. Ako je zaista bilo volje da se štedi to je trebalo tada učinitia ne sada mesec dana pred izbore. Uostalom, sada ne možete da štedite tamo gde se planirali rashode na osnovu budžeta jer taj zakon sada morate da sprovodite”, naglašava Ćulibrk.
Vlast još uvek okleva da sprovede ključne reforme unutar javnog sektora, gde se ipak može uštedeti mnogo više.
Samo u poslednjih pet godina otvorena je 131 državna agencija, za koje poreski obaveznici izdvajaju gotovo četvrtinu bruto nacionalnog dohotka. Siromašna Srbija svetski je rekorder po broju agencija.
Kada više ne može da otpušta ono što je stiglo po partijskoj liniji, Vlada Srbije sada najavljuje uštede i to u kancelarijskom materijalu, putovanjima i dnevnicama i raznim drugim bočnim izdatcima.
Zbog pada prihoda u februaru od 20 odsto, budžetski deficit veći od predviđenog ali državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić ipak veruje u moguću uštedu od 15,7 milijardi dinara.
„Radi se o preko 20 sopstvenih prihoda koji će postati opšti prihodi budžeta u narednom periodu i efekat ove mere će biti 10, 9 milijardi dinara. Zatim uštede na diskrecionih rashodima i to na putnim troškovima, uslugama po ugovorima, specijalizovanim uslugama, tekućim uslugama popravki, nabavci materijala, dotacijama nevladinim organizacija i nabavkama mašina i opreme. Smatramo da će mere koje su donete biti dovoljne za održanje fiskalnog deficita”, uveren je državni sekretar ministarstva finansija.
Uštede će se biti ostvarene preusmeravanjem dela sopstvenih prihoda na opšte prihode budžeta.
Konkretan povod za ovakvu vladinu meru je namera da se ispune uslovi dogovoreni u aranžmanu na MMF-om - da deficit u prvom kvartalu ne bude veći od 26 milijardi dinara, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakuteta i spoljni saradnik vladinog Ekonomskog saveta.
"Moguće da je će biti prebačen da dogovoreni nivo deficita, ali sa primenom ovih mera, ali ako se to dogopdi razlika neće biti velika. Ovo neće biti dovoljne mere za celu godinu. Da bi se obezbedilo da deficit bude 4, 25 koliko je dogovoreno sa MMF-om, biće potrebne neke radikalnije mere, koje su moguće kroz promenu zakona. ta ne nabrajam sada, ali to neće biti popularne mere, jel ne samo da je potrebno naglo smanjiti fikalni deficiti nego je potrebno promeniti strukturu rashoda sa ciljem da se povećaju javne investicije a da se smanji učešće javne potrošnje”, primećuje profesor Arsić.
Gornja granica već probijena
Narodski rečeno, svaka ušteda je dobro došla. Međutim, država je debelo prošila sopstveni guber zbog čege je i MMF ćutke otišao iz Srbije i na taj način polusaglasno dozvolio da se u predizbornom tajmingu potroši više nego se ima.
O smanjenju i štednji unutar javnog sektora, gde su rashodi najveći a kontrola najlabavija, izgleda da niko ne razmišlja. Građani jako dobro znaju gde se najviše rasipa i troši ali i gde je moguće i nužno štedeti, pokazuje naša anketa:
Vlast svesna da joj izmiče tlo pod nogama pokušava u predizbornom periodu istovremeno da sačuva privilegije i obeća štednju. Time se pokušava stvoriti privid kontrole javnih rashoda, pred sledeću reviziju sa MMF-om.
Vlada se kasno setila da štedi i u prethodna dve meseca potrošila je preko 37 milijardi. Sa MMF-om je postigla dogovor da u prva tri meseca potroši najviše 26 milijardi više od onoga što se prihoduje, konstatuje ekonomski analitičar Milan Ćulibrk.
„Dakle ta barijera, ta gornja granica je već probijena za skoro 50 posto i verovatno kada se tome doda mart mesec taj prebačaj biti veći za 20 milijardi od onoga što je dogovoreno sa MMF-om. Ono što je posebno zabrinjavajuće je što je država sa svog računa-depozita kod Narodne banke Srbije od septembra meseca prošle godine na ovamo potrošila preko milijardu evra. Ok, tih para nema. Ako je zaista bilo volje da se štedi to je trebalo tada učinitia ne sada mesec dana pred izbore. Uostalom, sada ne možete da štedite tamo gde se planirali rashode na osnovu budžeta jer taj zakon sada morate da sprovodite”, naglašava Ćulibrk.
Vlast još uvek okleva da sprovede ključne reforme unutar javnog sektora, gde se ipak može uštedeti mnogo više.
Samo u poslednjih pet godina otvorena je 131 državna agencija, za koje poreski obaveznici izdvajaju gotovo četvrtinu bruto nacionalnog dohotka. Siromašna Srbija svetski je rekorder po broju agencija.
