Dostupni linkovi

Delta holding Miroslava Miškovića, zbog ozbiljne finansijske krize, kako prenose mediji, već nekoliko nedelja iza zatvorenih vrata pregovara s Vladom Srbije. Iz Vlade, međutim, demantuju da vode razgovore ove vrste. Da ekonomska kriza nije zaobišla ni jednog od najvećih srpskih biznismena, ne treba mnogo dokazivati, kao ni to da će mu trebati pomoć države. Država će se, dakle, naći pred velikim moralnim, pa i političkim, problemom – da li, ili, kako da pomogne tajkunu.

Najveći srpski biznismen, Miroslav Mišković, ima problem likvidnosti. Dobavljači sve teže naplaćuju robu koju preko njegovog trgovinskog lanca prodaju. Vlasnik kompanije Delta holding nije finansijski u stanju ni da nastavi izgradnju poslovno-sportskog centra Stožice u Ljubljani, jer ne može da obezbedi provobitno planiranih 224 miliona evra.

Delta City
Dnevnik Borba piše, pozivajući se na izvor iz Vlade Srbije, da Vlada pregovara sa srpskim tajkunom broj jedan i da, kao garanciju za pomoć, od Miškovića traži da državi da deo akcija svoje kompanije i nekretnina koje poseduje, argumentujući da je to bio i američki model pomoći posrnulim privrednim gigantima. Biznismen, pak, takav zahtev odbija, obrazlažući da je kriza njegove kompanije trenutna i prolazna i da joj treba pomoći bez uzimanja akcija. U Vladi, kako navodi pomenuti dnevnik, razmišljaju i o drugom modelu, naime, o tome da ne pomažu direktno kompaniju Delta holding nego pojedine njene dobavljače, značajne za privredu zemlje, kojima Miškovićeva kompanija duguje – s tim da taj novac kasnije vraća Delta holding. Ni to, kako se navodi, nije naišlo na dobar prijem u Miškovićevoj firmi.

Tako javljaju novinari, ali Milivoje Mihajlović, direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima, u izjavi za Radio Slobodna Evropa demantuje da Vlada vodi razgovore ove vrste sa Miškovićem:

"Nikakvog sastanka nije bilo na tu temu u Vladi Srbije. Vlada Srbije ima program protiv krize koji, u suštini, ima očuvanje radnih mesta, i samo u okviru tog programa će Vlada Srbije preduzimati korake kako bi očuvala radna mesta i ekonomsku stabilnost u zemlji."


Da li to onda znači, recimo, kako bi se sačuvala radna mesta ljudi koji su zaposleni u ovom ogromnom kompleksu, Delta Holding, da bi Vlada mogla biti spremna na eventualni razgovor o finansijskoj pomoći Delta Holdingu:

"To još uvek ne znamo, ali za sada nema nikakvih razgovora."


Najveći srpski biznismen je u krizi, a s obzirom na činjenicu da zapošljava oko 25.000 ljudi, država bi se mogla naći pred velikim moralnim, pa i političkim, problemom – da li, ili, kako da pomogne tajkunu.

Mijat Lakičević
Mijat Lakićević, ekonomski urednik u listu Blic, smatra da bi tu pomoć trebalo obezbediti kako bez posla ne bi ostale hiljade ljudi koje Miškovićeva kompanija zapošljava, ali priznaje da problem nije jednostavan s obzirom na istoriju odnosa između vlasti ove države i Miškovića:

"Tu je, zapravo, najveći problem što tu ništa nije transparentno, i što je Mišković bio u nekim dilovima sa državom, na primer oko Luke Beograd, pa je njemu država već dosta činila dajući mu neke pogodnosti. Na primer, išao je kod Koštunice da bi kupio C-market, dakle, on je dosta toga uzeo, kupio, sagradio uz pomoć države."


Kad je neko mali dužnik on je samo svoj problem, ali kad je neko veliki dužnik, on je već problem poverioca. To je slučaj sa Miškovićem. Problem je u tome, kaže sagovornik Radija Slobodna Evropa, što država ne može tako velikog dužnika pustiti da propadne jer bi on za sobom povukao i mnogo malih. Zamislimo da Mišković propadne, predlaže Lakićević, i pita ko bi od toga imao koristi:

"Ne bi imali koristi dobavljači. Cene ne bi mogle da se naplate. U krizi sve to što on ima vredi mnogo manje nego u nekim prosperitetnim vremenima. Ko bi to kupio? To je kao i ovo što je bilo u Americi: banke su imale hipoteke na stanove, ali i kad prodaju te stanove i kuće, nek mu padne cena na tržištu, to je vredelo mnogo manje. U slučaju eventualne Miškovićeve propasti veliki broj ljudi bi ostao bez posla, a onda bi to bio veliki socijalni problem za državu. Verovatno i veći nego što je sada, da Miškoviću pomognu."


Miroslav Prokopijević, Foto: Vesna Anđić
Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da su do javnosti već stigle priče o Miškovićevim finansijskim problemima ali, za razliku od prethodnog sagovornika, smatra da država ne bi trebalo da stupa u bilo kakav spasilački dil sa ovim tajkunom:

"Kod nas još nije završena ni privatizacija, a ovo bi bila neka vrsta, bar kako se predlaže, renacionalizacije. Tako da ja mislim da je to pogrešan korak. Sem toga, mi uopšte nismo čuli da li je Delta u krizi, i kako je ušla u krizu. A ako je radila normalno, kako je mogla da se pojavi kriza kompanije i zašto kompanija toliko kasni u plaćanjima? Da li možda iza svega stoji 'tunelisanje' para, znači, uzimate pare ovde pa ih sklanjate na neko sigurno mesto, a ovde deklarišete gubitak. Dakle ništa, pod milim bogom, mi od toga nismo čuli, da bi neko imao moralno pravo da traži. Neka kompanija bankrotira pa će neko drugi uzeti da radi, jer to su sve radnje koje mogu dalje da nastave da rade. I ne vidim uopšte problema za 25.000 zaposlenih, vidim, jedino, za trenutne vlasnike i menadžment kompanije."


A šta bi bilo sa tih 25.000 radnika ako ostanu bez posla:

"Pa ništa, bankrotiraju pa idu dalje da rade, samo kod drugog vlasnika. Ostaju, najverovatnije, tu gde su i dosad radili samo se promeni vlasnik."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG