Vlada priznala da je platila odštetu

Porodici prebijenog studenta 11. marta isplaćena je odšteta od gotovo milion dolara iz držvanog budžeta, što je otvorilo mogućnost da Amerika odustane od zahteva za izručenjem i postupak prepusti srpskom pravosuđu. I dok vlasti obećavaju da će novac poreskih obveznika Srbije biti vraćen u budžet, građani su ravoltirani.

Pošto su do nedavno uporno negirali bilo kakvu povezanost sa slučajem Kovačević, iz Vlade Srbije konačno je stiglo priznanje. Porodici američkog studenta Brajana Štajnhauera, kojeg je Miladin Kovačević brutalno pretukao, iz srpskog budžeta je 11. marta uplaćeno 900.000 dolara odštete. Državni sekretar u ministarstvu pravde Slobodan Homen:

“Ovaj iznos će u potpunosti biti pokriven sredstvima Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom koja je stečena kriminalom. Ideja Vlade je da kriminalci, odnosno učinioci krivičnih dela plate ovaj iznos, a ne građani Srbije. Zaključkom Vlade je određeno da se na ovaj način refundiraju sredstva tekućoj budžetkoj rezervi. Od 11. marta do danas se čekalo sa skidanjem oznake poverljivo zato što se čekala odluka američkog tužioca. Postojao je opravdan strah da se u američkim medijima ne stvori privid da je on zbog novca koji je uplaćen odlučio da ustupi krivično gonjenje gospodina Kovačevića.”

Saglasnost tužilaštva u Njujorku da krivični postupak prepusti Srbiji, vlasti u Beogradu vide kao veliko priznanje srpskom pravosuđu i uspeh u rešavanju slučaja koji je prerastao u ozbiljan diplomatski skandal, zbog odbijanja srpskih vlasti da Kovačevića izruče SAD. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da su pregovori bili najracionalniji način da se sa odnosa Beograda i Vašingtona skine breme "slučaja Kovačević".

Državni tužilac okruga Brum Džerald Molen u sredu je potvrdio spremnost da predoči sve dokaze i sa pravosudnim organima Srbije sarađuje u daljem procesu. Ipak, postupak protiv Kovačevića u Americi biće obustavljen tek kada se protiv njega okonča postupak u Beogradu, kaže republički javni tužilac Slobodan Radovanović:

“Kovačević mora ovde da bude priveden pravdi, pošto se nalazi na našoj teritoriji. Ukoliko se bude našao na teritoriji druge države, biće isporučen američkim državnim organima.”

Kovačević je iz pritvora u SAD pušten u junu pošto je njegova porodica položila kauciju od 100.000 evra. U konzulatu Srbije u Njujorku potom je dobio privremenu putnu ispravu i doputovao u Srbiju. Zastupnik Miladina Kovačevića, Borivoje Borović očekuje fer i pravedno suđenje njegovom branjeniku u Srbiji:

„Nikakvu privilegiju on ovim nije stekao jer čujem da tužilaštvo u Americi nije odustalo od krivičnog gonjenja. Nadam se da će kada bude pravosnažna, Amerika priznati sudsku odluku u Srbiji, ma kako ona glasila.“

Navodeći da predstavnici američkog pravosuđa nisu zahtevali nadgledanje postupka protiv Kovačevića, ministarka pravde Snežana Malović poručuje da je Srbija pokazala da je sposobna da na najbolji mogući način procesuira najteža i najosetljivija krivična dela:

“Ono što meni predstavlja zadovoljstvo, i čini me ponosnom kao ministra pravde je činjenica da je američki tužilac u svojoj izjavi rekao da je bio iznenađen kvalitetom i stučnošću srpskih tužilaca koji su se nedavno susreli sa njim. Podsetiću da je prva reakcija američke administracije išla u pravcu da će se obustaviti pomoć Srbiji zbog bekstva Miladina Kovačevića, a došli smo do toga da je njihovo pravosuđe ustupilo Srbiji krivično gonjenje.”

Ministarkin ponos ne umanjuje ni priznanje da čitavog problema koji je pretio ozbiljnim narušavanjem odnosa sa SAD, ne bi ni bilo da državni službenici Srbije nisu omogućili Kovačeviću da napusti Ameriku. Zbog izdavanja pasoša, Vlada Srbije razrešila je dužnosti generalnog konzula i vicekonzula u Njujorku. Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava zato poručuje da je ustupanje ovog predmeta Srbiji sve, samo ne pobeda srpskog pravosuđa:

“Ta vrsta objašnjenja kako je ovo bio najbolji mogući kompromis zaista ne pije vodu. Da smo mi demokratska država, sa kontrolom javnog mnjenja državnih organa, ovo bi državu jako skupo koštalo. Upravo sa stanovišta kritičke javnosti koja bi zahtevala odgovornost ljudi kako je do toga uopšte došlo.”

Iako ne kriju nezadovoljstvo, preuzimanju odgovornosti Beograđani se ne nadaju:

„Evo razmišljam baš šta da uradim, pa da i za mene uplate malo.“
„Postajem gorak čovek, i čekam nekoga da se nešto pokrene.“
„Imao je veze i da mu se plati, i da izađe odande, i da prebije, i da ne odgovara...“
„Potpuno nezamislivo.“