Dostupni linkovi

Zbog visokih nameta, poljoprivrednici u Vojvodini ostaju bez imanja


Prema postojećim zakonskim propisima, doprinose su u obavezi da plaćaju svi vlasnici zemlje po istoj osnovici, bez obzira da li imaju jedan ili 100 hektara

Ni nakon dve i po godine od peticije kojom su poljoprivrednici zatražili od Vlade Srbije da se izmene propisi u oblasti penzijskog i zdravstvenog osiguranja, u toj oblasti nije učinjeno ništa.

Naime, zbog previsokih iznosa na ime ovih obaveza, mnogi su poljoprivrednici zapali u milionske dugove, koje ne mogu isplatiti jer su im prihodi daleko ispod propisanih obaveza.

Prema postojećim zakonskim propisima, doprinose su u obavezi da plaćaju svi vlasnici zemlje po istoj osnovici, bez obzira da li imaju jedan ili 100 hektara.

Subotički poljoprivrednici su ponovo podsetili nadležna ministarstva da je takvo stanje neodrživo i da se rešenje mora tražiti u izmeni zakona, kaže Blaško Temunović, predstavnik malih poljoprivrednika.

"Zakon propisuje da se po ovom osnovu mora plaćati 90 hiljada dinara po članu domaćinstva godišnje, a to je apsolutno nerealan iznos. Mi tražimo da Ministarstvo finansija napravi analizu koliki je katatarski prihod od jednog hektara, i da se na osnovu toga izračuna osnovica za uplatu socijalnog i penzisjkog osiguranja, i ljudima na taj način omogući da to zaista plate”, kaže Temunović.

On naglašava i da se zalažu za sistem koji je primenjen u susednim zemljama, a koji omogućuje onima sa 15 hektara da plaćaju PIO doprinose po želji - odnosno da to ne plaćaju ako ne žele.

“Kod nas i onaj ko ima pola hektara mora to plaćati kao i oni sa 100 hektara. Mislim da je to neizvodivo", kaže Temunović.

Svima njima visi nad glavom opasnost od plenidbe imanja, a što su poreske službe u više slučajeva već i pokretale.

"Ima puno slučajeva, ne samo ovde kod nas u Vojvodini - desilo se to u Bajmoku, Topoli, na Klisi, Negotinu, Paraćinu... Ti ljudi su sada u bezizlaznoj situaciji, jer zaista nemaju mogućnosti da to isplate, budući da je njihov dug veći od njihovog prihoda - da ne govorimo o kamatama koje su veće i od dugova", ističe Blaško Temunović.

Porodica Dušana Pavlovića iz Negotina ima imanje od 80 ari i dug koji višestruko premašuje njihove prihode.

"Nemamo penzije niti zdravstveno osiguranje, niko u porodici. Deca su mi se školovala bez zdravstvene knjižice. A dug je oko 600 hiljada, samo onaj osnovni, a sa kamatama to je oko 1,5 milion”, ispričao nam je Pavlović.

Protest poljoprivrednika, jedan u nizu poslednjih godina u Srbiji
Protest poljoprivrednika, jedan u nizu poslednjih godina u Srbiji

On dodaje kako se nadao da će mu biti odobreno da to plati na pet godina. “Ali, nisu mi odborili”, kaže.

“I sada imam to rešenje kojim mi je da će mi se proceniti imovina i pleniti zbog tih dugova... A nema teoretske šanse da neko zaradi 90 hiljada dinara na godišnjem nivou po članu domaćinstva i plati te obaveze. Kod nas je situacija znatno gora nego u Vojvodini, zemlja je vrlo nekvalitetna, i prihodi su zaista jako mali".

Pavlović navodi i da pojedini poljoprivrednici - penzioneri čak retroaktivno plaćaju dugove i kamate.

"Ima dosta slučajeva da su ljudima čak i ukinuli penzije zbog toga što je navodno otkriveno da nisu uplaćeni doprinosi tokom nekih godina. Mnogi nisu čuvali dokumentaciju, i sada eto ne mogu dokazati. I šta se desilo - odbijaju im procenat od penzije, tako da neki umesto tih deset hiljada penzije sada dobijaju po pet, šest. A ko sa tim novcem bilo šta može platiti? To je sramota šta rade. Ja stvarno ne znam šta će biti . Jer, u celoj Srbiji se dešava isto. I šta je rešenje - da svi napuste zemlju i selo, i odu u Beograd? Izgleda da nam jedino to preostaje", žali se Pavlović.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG