Dostupni linkovi

Odbrana će tražiti reviziju presude Šljivančaninu


Veselin Šljivančanin u haškoj sudnici

Odbrana Veselina Šljivančanina tražiće reviziju presude ovom bivšem majoru Jugoslovenske narodne armije (JNA), a kao glavni argument Haškom tribunalu predaće izjave svedoka koji su se pojavili nedavno, nakon izricanja sedamnaestogodišnje zatvorske kazne. Da li će taj zahtev biti usvojen zavisiće isključivo od procene suda, ali je indikativan podatak da u dosadašnjih 15 godina rada Haškog tribunala nije prihvaćen nijedan zahtev za reviziju presude.

Odbrana Veselina Šljivančanina u što skorije vreme će Žalbenom veću Haškog tribunala uputiti zahtev za preispitivanje presude na 17 godina zatvora zbog ratnog zločina na Ovčari, a nove dokaze o dešavanjima u Vukovaru Sudu bi trebalo da iznesu svedoci koji su u ratno vreme bili na mestu događaja, izjavio je za naš program Šljivančaninov advokat Novak Lukić. On je rekao da su se ti svedoci Šljivančaninovoj odbrani
Nije samo Gardijska brigada i Vojska Jugoslavije bila učesnik celog tog događaja.
javili nakon izricanja drugostepene presude, i da predstoji razgovor sa njima, nakon čega će izjave biti prezentovane Žalbenom veću:

"Nama se javljaju ljudi koji žele da nam daju informacije. Te su informacije isključivo vezane za činjenice oko aktivnosti i postupaka Veselina Šljivančanina tog 20. novembra 1991. godine, i za one činjenice koje su povodom njegovih aktivnosti utvrđene u obe presude. Ljudi iz vremena rata, ljudi – ne moraju to budu njegovi saborci – koji su, jednostavno, upoznati sa tim činjenicama koje su se dešavale tog dana. Nije samo Gardijska brigada i Vojska Jugoslavije bila učesnik celog tog događaja koji je trajao, faktički, od 18. novembra pa sve do 20. novembra, od pada Vukovara i ulaska u vukovarsku bolnicu, pa sve do 20. kada je izvršena evakuacija bolnice, i onih tragičnih događaja na Ovčari koji su se desili."

Ukoliko Žalbeno veće usvoji zahtev za preispitivanje presude, ti svedoci mogli bi biti saslušani u Tribunalu, a odbrana se nada da će na osnovu njihovih informacija kazna Veselinu Šljivančaninu biti smanjena.

Nerma Jelačić
Nerma Jelačić, portparolka Haškog tribunala, izjavila je za naš radio da je taj sud obavešten o nameri Šljivančaninove odbrane samo iz medija, i da u ovom trenutku ne može da ocenjuje težinu eventualnih dokaza koje imaju advokati bivšeg majora JNA:

"Dakle, ono što vam mogu reći je da prema pravilima ti dokazi moraju da budu novi dokazi, koji nisu bili dostupni strankama u postupku, u toku procesa, i da su sudije te koje na kraju, nakon što tužilaštvo ima priliku da se izjasni o tim novim dokazima, odlučuju da li ti dokazi, svedoci, dokumenti, imaju težinu i imaju li uticaj na bilo koji deo presude koja je donešena."


Usvojivši žalbu Tužilaštva, Apelaciono veće Tribunala je petog maja pravosnažno povećalo kaznu Veselinu Šljivančaninu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara u novembru 1991. godine, čime je preinačena prvostepena presuda iz 2007. na pet godina robije za pomaganje u mučenju. Novak Lukić, advokat osuđenog, tvrdi da pomenuti svedoci imaju nove dokaze koji nisu bili poznati tokom suđenja:

"I onda to Žalbeno veće koje je odlučivalo o ovoj presudi može da preispita svoj stav. U praksi Tribunala nije podneto puno zahteva za preispitivanje presude, ali mislim da, i od onih koji su podneti, nijedan nije usvojen. Mi smo veoma svesni toga da je to vrlo restriktivno i rigidno pravno sredstvo, posebno u izlaznoj strategiji Tribunala kad on želi da što pre okonča svoje postupke. Zato, moramo da budemo vrlo ozbiljni i u dokumentima koje želimo da pokažemo."
Reakcije na povećanje kazne Veselinu Šljivančaninu, sa pet na 17 godina zatvora, u Beogradu su bile žestoke, pa je to bila i jedna od tema razgovora domaćih zvaničnika i glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca.


Nerma Jelačić, iz Haškog tribunala, kaže da je rok za žalbu na presudu Apelacionog veća godinu dana i dodaje da se sada ne može reći da li će ona biti prihvaćena:

"Nakon što se primi pismena žalba traži se o odgovor tužilaštva, u ovom slučaju, a tek se onda sudije sastaju da pogledaju da li činjenice, koje su izvedene kao nove činjenice u toj žalbi, imaju ikakav uticaj na neke od izrečenih kazni."

Reakcije na povećanje kazne Veselinu Šljivančaninu, sa pet na 17 godina zatvora, u Beogradu su bile žestoke, pa je to bila i jedna od tema razgovora domaćih zvaničnika i glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca. Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, rekao je da u ovoj situaciji Beograd nije mogao da ostane bez reakcije, koju je ocenio kao umerenu:

Rasim Ljajić
"Mi nijednog trenutka nismo minimizirali počinjene zločine. Mi imamo dostojanstvo, mi imamo nešto što se zove kredibilitet države. Ovo nije nikakva 'banana država' ili 'banana republika' da bi nam bilo ko iz Međunarodne zajednice rekao šta smemo, a šta ne smemo da govorimo. Na kraju krajeva, Hrvatska je vrlo otvoreno i vrlo ekstremno komentarisala prvostepene presude, i Šljivančaninu i Radiću i Mrkšiću, i nikom nije palo na pamet da Hrvatsku prijavi Savetu bezbednosti."

Epilog svega je da će u izveštaju Serža Bramerca Savetu bezbednosti stajati i to da Hag nije zadovoljan reakcijom Srbije na presudu Šljivančaninu, kaže Ljajić:

"Gospodin Bramerc je rekao da se time kreira jedna loša atmosfera u našem društvu i da je neprimereno da političari komentarišu odluke Suda. Ja sam rekao sve suprotno od onoga što je Bramerc tvrdio, prema tome, ovo je bila stvar oko koje se uopšte nismo složili."


Domaći pravnici nisu želeli da komentarišu zahtev za reviziju procesa Veselinu Šljivančaninu, napomenuvši da treba imati poverenja u sadašnje i buduće odluke Suda.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG