Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Međuverska diskriminacija u Srbiji


Stejt department - neke verske zajednice nemaju ravnopravan odnos
Stejt department ocenio je da u Srbiji postoji diskriminacija i uskraćivanje legalnog statusa nekim verskim zajednicama.

U Ministarstvu vera Srbije odbacuju ovakve kvalifikacije, dok sociolozi religije upravo odnos prema manjinskim verskim zajednicima vide kao okidač za
versku netoleranciju.

U izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama u svetu, navodi se da je u Srbiji zapažena pozitivna tendencija manjeg broja slučajeva verske diskriminacije i socijalnog uznemiravanja zbog verskih uverenja, ali sadašnje stanje verskih sloboda ne može da se toleriše po prihvaćenim međunarodnim standardima.

IZVEŠTAJ NIJE OBJEKTIVAN?

To bi najkraće bio presek onoga što navodi izvešataj Stejt departmenta o verskim slobodama sa kojim se ne slažu u Ministarstvu vera Srbije. Izveštaj ne prikazuje na veran način verske slobode u Srbiji, kaže za naš program Aleksanadar Raković, viši stručni savetnik Ministarstva vera.

„U izveštaju se pojavilo dosta nepreciznosti, dosta olakih ocena o verskim slobodama u Srbiji. Kada je u pitanju status manjih verskih zajednica Republika Srbija, odnosno Ministrastvo vera, ne sprovodi apsolutno nikakvu diskriminaciju. Manje verske zajednice, najčešće se radi o manjim protestantskim crkvama i drugim vesrkim zajednicama, treba da prođu uobičajenu proceduru, koje su pre njih prošle mnoge druge manje verske zajednice i upisane su u registar crkava i vesrkih zajednica. U ovom trenutku još nekoliko manjih verskih zajednica je u proceduri da bude upisano u registar“, tvrdi Raković i napominje:

„Mi se zato ne slažemo sa konstatacijom koja je izneta u izveštaju Stejt departmenta da u Srbiji postoji diskriminacija prema manjim verskim zajednicama, naročito ne diskriminacija koju bi Zakon o crkvama i vesrkim zajednicama preko ministarstva vera sprovodio.“

Nedovoljna tolerancija prema malim verskim zajednicama primedba je koju u izveštaju Stejt departmenta, koga smatra korektnim, vidi i sociolog religije Živica Tucić. On smatra da je „sigurno da male verske zajednice imaju razloga za neko nezadovoljstvo“.

„Prvo atmosferom koja vlada u društvu prema njima, a takođe i način na koji ih tretira Ministarstvo vera. Obično se o njima kaže da su sekte. Znate mi možemo stručno i teološki a i pravno samo nazivati malim verskim zajednicama. Sigurno da one imaju problema. Znači, u jednom društvu pluralizma i demokratije ne može se nikome uskraćivati pravo pogleda na svet. Doduše,njima se ne uskraćuje pravo, ali ovde u Srbiji nedostaje ta kultura religijskog dijaloga i religijskog podnošenja“, objašnjiava Tucić.
U jednom društvu pluralizma i demokratije ne može se nikome uskraćivati pravo pogleda na svet.

U izveštaju o verskim slobodama se kritikuje zakon o verskim zajednicama i ocenjuje da se njime diskriminišu verske grupe. Dodaje se, takođe, da je islamska zajednica u Srbiji i dalje podeljena što izaziva tenzije u Sandžaku. I u Ministrastvu vera imaju primedbe na izveštaj.

„Vrlo važna činjenica je da u izveštaju Stejt departmenta prosto kao da je zaboravljeno da je Rumunska pravoslavna crkva upisana u aprilu 2009. godine u registar crkava i verskih zajednica Republike Srbije i to kao tradicionalna crkva“, smatra Raković i dodaje:

„Takođe ono što je jedan ozbiljniji propust je i nedovoljno pojašnjenje razloga zbog kojih je došlo do prepiske između Ministarstva vera sa jednom od frakcija Islamske zajednice.To je u ovom slučaju Islamska zajednica koju predvodi doktor Mustafa Cerić, a to su njegovi zapaljivi govori koje je davao prilikom svoje posete Sandžaku. Ta činjenica je nedovoljno objašnjena, u stvari uopšte nije objašnjena u ovom izveštaju Stejt departmenta.“

POTISKUJU PROTESTANTE

Šta je u osnovi pokretač verske netolerancije, pre svega prema malim zajednicama. Iako je Ustavom zagarantovana sloboda veroispovesti, ograničenja u upražnjavanju vere, zbog diskriminacije i uskraćivanja legalnog statusa, nekim verskim zajednicama, su po mišljenju sociologa Mirka Đorđevića, okidači za prikrivenu netoleranciju.
Recimo crnogorska i makedonska crkva pravoslavna crkve nisu priznate u Srbiji po tom zakonu, iako bi po ustavu to bilo sasvim logično

„Po Ustavu Srbije građani imaju punu slobodu veroispovesti, da ispovedaju veru da osnivaju crkve, verske zajednice, ali ipak postoji ograničenje da ne mogu postojati dve crkve sa pravoslavnim predznakom“, kaže Đorđević i navodi primer:

„ Recimo crnogorska i makedonska crkva pravoslavna crkve nisu priznate u Srbiji po tom zakonu, iako bi po ustavu to bilo sasvim logično. Ostali problemi incidentne situacije, skrnavljenje groblja, ne bi bili toliki problem da se povremeno ne javljaju elementi nasilja na verskoj osnovi. Potiskuju se protestanti, pretučen je protestantski sveštenik i tako dalje. I u tom pogledu, stanje u ovom izveštaju je dobro snimljeno i najbolje bi bilo da se primenjuje dosledno ustav.“

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG