Dostupni linkovi

Vernici obeležavaju Veliki petak


Veliki petak je i početak priprema za proslavu najznačajnijeg hrišćanskog praznika, Uskrsa

Za hrišćane u celom svetu danas je Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva.

Običaj je da se danas farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Veliki petak je ujedno i početak priprema za proslavu najznačajnijeg hrišćanskog praznika Uskrsa.

Tokom posta vernici su, pripremajući se za doček najznačajnijeg hrišćanskog praznika, na kragujevačkim pijacama najčešće kupovali ribu, voće i povrće, a danas na Veliki petak najviše se traže jaja za farbanje, čija cena je od osam do 16 dinara.

Milenija Jelić se nada da će se i prodaja jaja popraviti, jer njene mušterije obično čekaju Veliki petak za kupovinu
Milenija Jelić se nada da će se i prodaja jaja popraviti, jer njene mušterije obično čekaju Veliki petak za kupovinu

Miloš Bogićević, vlasnik živinarske farme iz okoline Kragujevca kaže za Radio Slobodna Evropa da se prodaja jaja pred Uskrs višestruko poveća i da je to najbolji period za proizvođače i prodavce.

“Običnim danima se proda do 1.000 jaja, a ovih dana pred Uskrs proda se i do 5.000 jaja dnevno. Cene su standardne u poslednjih šest emseci i kreću se od 13, 14, 15 do 16 dinara, što zavisi od veličine. Sva su jaja sveža i kvalitetna. Moja farma se nalazi u Drači, ima 7.500 nosilja i celokupnu količinu uspevam da prodam”, kaže Bogićević.

Međutim, po njegovim rečima, jaja se zbog nekontrolisanog uvoza i pada životnog standarda, iz godine u godinu sve slabije prodaju, pa se taj trend nastavlja i pred ovaj Uskrs.

“Ovo je najlošija godina u poslednjoj deceniji po količini prodatih jaja. Srećnih godina se prodavalo i po 40 do 50 kutija dnevno, odnosno 15.000 do 16.000 jaja. To je bilo u srećno vreme”, kaže naš sagovornik.

Ipak, sudeći po gužvi na tržnici, Milenija Jelić se nada da će se i prodaja jaja popraviti, jer njene mušterije obično čekaju Veliki petak za kupovinu.

“Tek je danas krenulo. Ima dosta gužve. Dobro je i biće bolje. Ne žalimo se, jer treba da se radi i posle Uskrsa. Cene jaja su od osam do 15 dinara za najkrupnija koja se upotrebljavaju za torte i kolače”, kaže ona.

Leposava Đorđević objašnjava da je prodaja na njenoj tezgi uobičajena, odnosno da svakoga dana proda sva jaja od njenog malog jata od pedesetak nosilja:

“Normalna je prodaja. Nije preterana potražnja. Ja redovno prodajem ovde bela domaća jaja od naših kokošaka koje se slobodno kreću na imanju i hrane prirodnom hranom”.

Neke Kragujevčanke su ranije kupile jaja i već ih pripremile, poput Gordane Ilić, koja je ove godine po starom hrišćanskom običaju ofabala 60 uskršnjih jaja.

“Prvo je obojeno crvenom bojom i čuva se tokom cele godine kao čuvarkuća, a ostala su raznih boja i šara, opet najviše crvenih, za članove porodice, rođake i prijatelje sa kojima, po tradiciji razmenjujemo jaja. Svake godine poklonimo po dvadesetak jaja gostima koji nam dođu ili deci iz komšiluka”, kaže Ilić.

Običnim danima se proda do 1.000 jaja, a ovih dana pred Uskrs proda se i do 5.000 jaja dnevno: Miloš Bogićević, prodavac
Običnim danima se proda do 1.000 jaja, a ovih dana pred Uskrs proda se i do 5.000 jaja dnevno: Miloš Bogićević, prodavac

Iako je prema crkvenom učenju Veliki petak dan strogog posta, kada vernici uzimaju hranu bez masti i ulja, danas počinju pripreme mrsne hrane za svečani praznični ručak, koji podrazumeva znatno bogatiji i raznovrsniji jelovnik od uobičajenog.

Ove godine za kupovinu 50 uskršnjih jaja potrebno je oko 600 dinara. Kilogram jagnjećeg pečenja košta 2.500 dinara, a prasećeg 2.000, pa za praznični porodični ručak, uz ostale uskršnje specijalitete, poslastice i piće treba izdvojiti i više od 10.000 dinara.

Za Draganu Milovanović to ne predstavlja veliki problem, jer kako kaže, Uskrs se slavi jednom godišnje.

“Pravo da vam kažem, nije mi važno koliko će da me košta jer to je jedan dan u godini i za moje pojmove najlepši srpski praznik. Podrazumeva farbanje jaja, kupovanje pečenja i priremu torte”, kaže Milovanović.

Međutim, većina Kragujevčana, shodno ekonomskim neprilikama, umanjenim platama i penzijama i velikoj nezaposlenosti neće biti u prilici da za praznični ručak izdvoji previše novca, pa će uskršnje slavlje biti mnogo skromnije nego pre krize i novog “stezanja kaiša”, kaže Milovan Popović.

“Moj deda je za Uskrs obavezno kupovao jagnje i prase i to se okretalo na ražnju. Sada više nema toga jer narod nema para”, kaže on.

Slično objašnjenje za skromniji praznični ručak ima i Vesna Savić.

“Mislim da je ekonomija učinila svoje da sada ima manje para i sasvim je drugačija proslava”, navodi Savić.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG