U okviru državne Strategije razvoja veštačke inteligencije, Srbija je najavila osnivanje prvog Instituta koji će se baviti istraživanjima njene primene u različitim oblastima.
Cilj rada Instituta, koji će biti osnovan u Novom Sadu u Vojvodini, je kreiranje budućih kadrova i privlačenje investicija u oblast veštačke inteligencije.
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopštilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predviđeno je da Institut bude "primarno finansiran iz budžeta Srbije, ali i dodatno podržan od strane privrede i međunarodnih organizacija".
Iz budžeta Ministarstva izdvojeno je 40.000.000 dinara (oko 339 hiljada evra) za osnivanje i početak rada Instituta.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Boško Nikolić za RSE navodi da je osnivanje Instituta tek "jedan kamen u izgradnji" veštačke inteligencije u Srbiji.
Šta je i čemu služi veštačka inteligencija?
Veštačka inteligencija (artificial intelligence - AI) je inteligencija koju demonstriraju mašine. Udžbenici ovo područje definišu kao proučavanje bilo kojih uređaja koji mogu da opažaju i analiziraju svoje okruženje, i da na osnovu toga, sa određenim stepenom autonomije, donose odluke kako bi ostvarili konkretne ciljeve.
Sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu biti bazirani isključivo na softveru i delovati u virtuelnom svetu (virtuelni asistenti, softveri za analizu fotografija, internet pretraživači, sistemi za prepoznavanje govora i lica) ili mogu biti ugrađeni u uređaje – hardver (napredni roboti, autonomna vozila, dronovi i slično).
Veštačka inteligencija olakšava i unapređuje život ljudi u različitim oblastima. Istovremeno, njen ubrzani razvoj i primena otvaraju mnogobrojna pitanja iz sfere bezbednosti i etike.
Gde se primenjuje u Srbiji?
U Srbiji se, prema rečima profesora Boška Nikolića, veštačka inteligencija najviše razvija u oblasti industrije i poljoprivrede.
"Sa inteligentnom obradom podataka u poljoprivredi dobijate različite procene, od toga kakav će biti prinos, do toga kako da on bude veći. U industriji, u robitici se jedan deo veštačke inteligencije koristi za automatizaciju procesa koji su fizički zahtevni i koji se ponavljaju. Mašina to može da uradi sa većom preciznošću i da dobije bolje rezultate", navodi Nikolić.
On ukazuje i na inteligentnu obradu podataka kojom se predviđaju različita ponašanja.
"Zašto vam svi tržini centri nude loyalty kartice? Na taj način imaju vaše podatke i mogu da predvide koja je sledeća kupovina ili da generišu personalizovane reklame, tako da dobijete reklamnu tačno za onaj proizvod koji vas interesuje".
Poseban deo veštačke inteligencije je i 'obrada prirodnog jezika' (Natural Language Processing - NLP).
"Tu i za srpski jezik razvijamo alate za prepoznavanje sentimenta u tekstu - da li je tekst pozitivan ili negativan. Kada neko nešto napiše o proizvodu, filmu, knjizi, u zavisnosti od toga da li mu se sviđa ili ne, predstavljate mu sadržaj koji je sličan ili suprotan", rekao je Nikolić.
Veštačka inteligencija ima potencijal da odgovori na brojne društvene potrebe, naveli su za RSE iz Fonda za nauku Srbije.
Ovaj Fond osnovala je 2018. godine Vlada Srbije u cilju unapređenja naučnih istraživanja i finansiranja projekata u ovoj oblasti.
Godinu dana kasnije usvojena je Strategija razvoja veštačke inteligencije za period od 2020. do 2025. godine, koja predviđa njenu primenu u obrazovanju, ekonomiji, uslugama u javnom sektoru i drugim oblastima.
Kakvi su uslovi za razvoj u Srbiji?
Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju koji objavljuje britanska organizacija Oxford Insights u saradnji sa kanadskim International Development Research Center-om, Srbija je 2020. godine bila na 46. mestu od 172 rangirane države.
Indeks meri indikatore spremnosti u okviru četiri oblasti - upravljanje, infrastruktura i podaci, veštine i obrazovanje i javna uprava i usluge.
Na prvom mestu po spremnosti za veštačku inteligenciju Sjedinjene Američke Države, slede Velika Britanija, Finska i Nemačka, dok Kina zauzima 19. a Rusija 33. mesto na listi.
Od država u okruženju, najbolje je pozicionirana Slovenija (39). Hrvatska je na 58. mestu, a ispod nje su Crna Gora (70), Severna Makedonija (73) i Bosna i Hercegovina (100).
Kako se navodi u Strategiji Srbije, država istorijski gledano ima dobro obrazovanje iz tehničkih i prirodnih nauka. Kada je reč veštini radne snage, u dokumentu se konstatuje da je potrebno više ulaganja u zaposlene.
Važan aspekt spremnosti za razvoj veštačke inteligencije su i veštine opšte populacije, odnosno sposobnost građana da pročitaju digitalne sadržaje ili da koriste računar na elementarnom nivou.
"U ovom segmentu postoji značajan prostor za unapređenje i edukaciju stanovništva", navodi se u Strategiji.
Prema poslednjim dostupnim podacima koje je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo 2018. godine, više od polovine starijih od 15 godina u Srbiji je kompjuterski nepismeno.
Kakvi su planovi Srbije?
Nakon parlamentarnih izbora u junu 2020, Ana Brnabić je kao mandatarka nove Vlade u ekspozeu pred poslanicima Skupštine Srbije kao jedan od prioriteta navela razvoj i testiranje rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
"U ulaganjima u ovu oblast smo bili dosta slabiji u odnosu na druge zemlje. Strategija je dobar znak, prvi koraci su napravljeni, a sada ćemo videti da li će se nastaviti", rekao je profesor Elektrotehničkog faklulteta Boško Nikolić, koji je učestvovao u izradi Strategije.
Ovaj fakultet jedan je učesnika projekata iz oblasti veštačke inteligencije, koje sa ukupno 2,4 miliona evra finansira državni Fond za nauku.
"Odabrano je šest primenjenih istraživanja koja će dati konkretni doprinos razvoju poljoprivrede, informacionih tehnologija, energetike, moderne industrije, zaštite životne sredine i šest osnovnih koji treba da doprinesu razvoju nauke", naveli su za RSE iz Fonda za nauku.
Konkretno, kako su dodali, naučnici u Srbiji razvijaju alate za uštedu električne energije, daju preporuke za smanjenje zagađenja vazduha, razvijaju digitalnog asistenta za programere i dolaze do rešenja za druge namene koje će olakšati svakodnevni život.
"Za nas kao istraživače je bitno da imamo infrastrukturu gde možemo nešto da proveravamo i da imamo podatke. Postojali su različiti državni i međunarodni pozivi gde učestvujemo i na taj način dobijamo odgovarajuću opremu. Uvek može bolje, ali trudimo se", rekao je Nikolić.
Najveće finansije se, kako je dodao, odnose na opremu, odnosno infrastrukturu. Zato je Vlada Srbije najavila privlačenje investicija u ovu oblast.
Saradnja sa Kinom
Srbija u oblasti razvoja veštačke inteligencije sarađuje sa Kinom u okviru globalne inicijative "Pojas i put".
Na poslednjem Samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope 9. februara dogovorene su, uz ostalo, zajedničke aktivnosti u razvoju 'pametnih gradova'.
Cilj ovog projekta je da se na pametan način odgovori na potrebe građana na planu svakodnevnog života. Tako su, na primer, deo sistema senzori koji navode vozače na mesto za parking, daljinsko detektovanje kvara na vodovodu ili sistemi koji očitavaju potrošnju energije.
'Pametni gradovi', međutim, uključuju i problematičan sistem "poboljšanja" javne bezbednosti koji predviđa nadzor građana, uz kamere za prepoznavanje lica.
Realizacija u Beogradu počela je u prvoj polovini 2019. godine, a predviđa da do 2021. godine na 800 lokacija bude instalirano više od 1.000 kamera za nadzor opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica.
Uz nevladine organizacije za zaštitu prava i podataka građana u Srbiji, ovaj kineski projekat kritikuju zapadne zemlje i Sjedinjene Američke Države zato što se u njemu koriste invazivne tehnologije kompanija poput kineskog Huaveja (Huawei), jednog od najvećih proizvođača pametnih telefona i mrežne opreme u svetu.
SAD su ovoj kompaniji 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da Kini pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja.
Kao deo implementacije projekta 'pametnih gradova', u Beogradu je 15. septembra 2020. otvoren i Huavejev Centar za inovacije i razvoj digitilazacije. Prethodno je u martu u prisustvu ambasadorke Kine u Srbiji i predstavnika Huaveja, otvoren i gradski "Data centar" u Kragujevcu.
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Vlade Srbije Mihajlo Jovanović je sa predstavnikom Huaveja tokom posete Kini u novembru 2019. potpisao Memorandum o uspostavljanju nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.
Kako je navedeno na sajtu Kancelarije, platforma je deo kineske donacije vredne 13 miliona evra, a kompanija Huavej će u okviru te donacije obezbediti "cloud" infrastrukturu (za čuvanje podataka) i platformu za veštačku inteligenciju koji će biti smešteni u kragujevačkom Data centru.
Zaštita ličnih podataka građana
Srbija je 2018. usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je usklađen sa Opštom uredbom Evropske unije (uz pooštrene uslove za prikupljanje, obradu i čuvanje podataka o ličnosti).
Ipak, primena ovog Zakona, kako se navodi i u državnoj Strategiji, "nosi izazove poput širokog i različitog tumačenja interesa za obradu podataka o ličnosti".
U dokumentu se navodi da će ključni fokus biti na "neophodnim koracima za zaštitu ličnih podataka koji će se primenjivati podjednako u svim sektorima društva".
Uspostaviće se, kako se dodaje, sertifikacija proizvoda i rešenja zasnovanim na veštačkoj inteligenciji kako bi se osigurala zaštita podataka i usklađenost sa internacionalnim etičkim standardima.
Kao institucije odgovorne za praćenje i kontrolu u Strategiji se navode Ministarstvo pravde, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije.
Sa Rusijom u kosmos
U martu 2020. godine, Srbija i Rusija potpisale su Memorandum o saradnji kojim će biti omogućen razvoj inovativne tehničke infrastrukture i inteligentnih servisa u oblasti osmatranja zemlje iz kosmosa.
Kako je saopšteno iz kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića, cilj je unapređenje stanja u brojnim oblastima privrede i javne uprave.
"Srbija želi da po uzoru na ruske partnere razvija sistem satelitskih i geolokacijskih servisa, a potpisivanje ovog Memoranduma omogućiće da se digitalna znanja i informacije razmenjuju u korist poboljšanja kvaliteta života običnog čoveka", rekao je tada Popović.
Popović je i 2018. tokom posete Moskvi pozvao tehnološke kompanije iz Rusije da povećaju prisustvo na srpskom tržištu i ocenio da postoji veliki potencijal za razvoj saradnje u oblasti razvoja "smart siti" rešenja, veštačke inteligencije, robotike, digitalizacije industrije i državne uprave.
Iz Popovićevog Ministartsva nisu odgovorili na pitanja RSE da li je i u kojoj meri ova saradnja do danas realizovana.
Ni iz državne Agencije za razvoj RSE nije dobio podatke o iznosu stranih investicija u oblast tehnološkog razvoja u Srbiji.
EU investicije
Evropska unija finansijsku podršku Srbiji, pored ostalog, pruža u okviru Fonda za inovacionu delatnost koji je osnovan 2011. godine u cilju jačanja veza između istraživačkog i privatnog sektora. Evropska unija je iz pretpristupnih fondova (IPA) za programe Fonda do sada izdvojila je više od 15,8 miliona evra.
EU takođe finansira start-up preduzeća uz sve vrste tehnoloških aspekata kao što su programiranje aplikacija i druga područja.
U Ministarstvu prosvete i nauke za RSE navode da Srbija ima razvijenu međunarodnu naučnu i tehnološku saradnju na osnovu međunarodnih sporazuma koji su zaključeni sa 54 zemlje.
"Poslednji u nizu sporazuma koji je Republika Srbija potpisala je 3. marta 2021. godine sa SAD i to Protokol o produžetku naučne saradnje. U ovom trenutku na usaglašavanju je desetak novih sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji", navelo je Ministarstvo.
Veštačka inteligencija u pandemiji
Američki Forbes je u tekstu iz februara svrstao Srbiju među zemlje koje su obradom podatka i primenom veštačke inteligencije na putu da postanu šampioni u vakcinisanju stanovništva protiv korona virusa.
"Koristeći snagu naprednih tehnologija i veštačke inteligencije, države poput Srbije, Grčke, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela uspele su da uspostave optimizovan i efikasan okvir za distribuciju vakcina", navodi se u tekstu.
Kancelarija za IT i eUpravu Vlade Srbije pokrenula je 19. januara sistem "e-vakcina" koji prati tok cepiva od njegovog dolaska u zemlju do upotrebe, i u kojem su smešteni podaci o svakom građaninu koji se vakcinisao.
Na državnom portalu e-Uprava je 11. januara otvoren upitnik, gde građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju i izaberu vakcinu koju žele da prime.
Do 24. marta u Srbiju je stiglo više od 2,7 miliona vakcina (Sinophrm, Pfizer/Biontech, Sputnik V i AstraZeneca), a vakcinisano je nešto više od 1,3 miliona građana. Po broju vakcinisanih na milion stanovnika koji su primili drugu dozu, Srbija je prema podacima njene Vlade prva u Evropi i sedma u svetu.
Kojom količinom vakcina raspolažu zemlje Zapadnog Balkana?
Profesor Elektrotehničkog fakulteta Boško Nikolić ipak navodi da je u sistemu vakcinacije u Srbiji reč o tradicionalnom softveru koji podrazumeva upis i čitanje podataka.
"U farmaciji na nivou EU uveden je standard da se svaki lek prati od njegovih komponenti do prodaje, ali to nije veštačka inteligencija. Primer njene upotrebe bi bio kada bismo imali podatke o efektima vakcinacije, da li je kasnije došlo do obolevanja od COVID-19 ili ne, pa da se na osnovu toga tumače rezultati", rekao je Nikolić.
Forbes piše da su naučnici u Grčkoj izgradili sistem mašinskog učenja koji će pomoći toj zemlji da bezbedno otvori granice za turiste. Sistem po imenu Eva, pored ostalog, može da predvidi skokove broja zaraženih u drugim zemljama deset dana pre nego što se pojave.
Izrael je, kako navodi Forbes, već prepoznat kao najorganizovaniji i najefikasniji zdravstveni sistem u svetu zbog iskustva u hitnim situacijama. Izraelski sistem strukturiran je tako da u realnom vremenu prikuplja u centralnu bazu kliničke podatke svih svojih građana.
U tekstu se navodi da je Abu Dabi, uz ostalo, koristio programirane robote za dezinfekciju prostora.
Kao primere upotrebe veštačke inteligencije u suzbijanju pandemije korona virusa, izveštaji svetskih organizacija navode dekodiranje strukture virusa i razumevanje kako napada ćelije u organizmu, otkrivanje lekova za ublažavanje ili lečenje bolesti, predviđanje lokacija narednih žarišta, te razvoj naprednih resursa zdravstvenih sistema.
