Dostupni linkovi

Vanredna vijest

EU zamorena, Srbija komplikovana


Herman van Rompej i Boris Tadić Foto: Kabinet predsednika Srbije
Srbija ima evropsku perspektivu, ali je Beograd nezadovoljan usporavanjem evrointegracija. Takva ocena navedena je u saopštenju emitovanom iz kabineta predsednika Borisa Tadića, nakon što se susreo sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejem.

Njega je, pak, u glavnom gradu Srbije sačekala i ranije data ocena šefa diplomatije Vuka Jeremića koji je izjavio kako je “činjenica da je izuzetno negativan sticaj spoljašnjih okolnosti, ekonomskih i političkih, doveo do efekta drastičnog ‘otvrdnjavanja’stava jednog broja članica Unije kada je reč o nastavku proširenja”.

Naši sagovrnici otvoraju dilemu – čemu je javnost u Srbiji izloženija – često preteranim predviđanjima ili obeshrabrivanju i manjku entuzijazma tamo gde je najpotrebniji.

Rompej je najpre posetio Ljubljanu, pa stigao u Beograd. U zvaničnom planu posete nisu predviđeni Sarajevo i Podgorica, ali iz Srbije odlazi u Prištinu. Istovremeno, u Briselu vicepremijer Božidar Đelić izneo je planove Srbije na polju evrointegracija.

“Nadamo se da će kandidatura koju je predsednik Tadić predao Evropskom savetu naći svoje mesto na septembarskom sastanku ministara inostranih poslova. Nadam se da ćemo postići status kandidata polovinom naredne godine, u vreme mađarskog predsedavanja, kao i da ćemo početi pregovore o punom članstvu tokom 2012. godine,”
rekao je Đelić.

Za razliku od Đelićevih optimističnih tonova, sam predsednik Tadić, kako stoji u njegovim saopštenju emitovanom nakon što se sastao sa Rompejem je izrazio nezadovoljstvo usporavanjem evrointegarcija. Naslonio se time na ranije reči Jeremića.

Puno, puno godina do članstva

Laslo Varga, Foto: Vesna Anđić
Suprotno Jeremićevom i Tadićevom otvaranju diskusije o “zamoru od proširenja”, predsednik skupštinskog Odbora za evro integracije Laslo Varga konstatuje da “zamor” za Srbiju nije problem koliko nužnost normalizacije odnosa sa državama regije. Kosovo za Srbiju nije država, ali se i po tom pitanju mora pronaći zgodna forma za dobre odnose u regionu, što je jedan od osnovnih uslova pridruživanja.

“Jer najverovatnije se neće ponoviti ono što se desilo u slučaju Kipra. Dakle, da budemo primljeni u situaciji u kojoj postoji jedno nerešeno pitanje,”
smatra Varga.

RSE: Koji je vaš strah u tom smislu?

Varga: Nemam neku posebnu zebnju. Mislim da još imamo, puno, puno godina do punopravnog članstva i mislim da ako gledamo sa tog aspekta nerealna obećanja nisu dobra. Treba iskreno reći da još ima puno, puno godina dok mi steknemo članstvo.

No, ako bi se pratila obećanja zvaničnika data u poslednjih deset godina, rokovi u kojima je Srbija već trebalo da bude deo evropske porodice, izuzetno su rastegljivi. Procene su se naime kretale od 2007. pa sve do 2020. godine.

Stoga i ocene građana koje smo zabeležili u Kragujevcu, zvuče upravo logično:



Kosovo je pitanje vremena


U svakom slučaju poslednja Jeremićeva izjava došla je i kao potvrda tvrdnji njegovih kritičara, koji ocenjuju i kako se ovaj mladi ministar često zaleće, pa se njegove poslednje reči tumače i kao jedna od ređih trezvenih ocena. Upravo je to put kojim idu i komentari u opozicionim redovima, gde više nema onih koji vodi antievropsku politiku.

To nisu ni bivši radikali, danas naprednjaci Tomislava Nikolića, koji sada prevashodno prigovaraju zbog nerealnih obećanja.

“Nesporno je da oni to zaista žele. Ali je sporno to, što mi to ne možemo da postignemo svojim snagama, svojim mogućnosti s jedne strane. A sa druge strane neće nas. Nismo im još potrebni,” kaže naprednjak Radoš Ljušić.

RSE: Mislite da Srbija sama ne može da primeni čak ni EU standarde?

Ljušić: Ma, kakvi standardi. Šta ih to zanima? To su sve sitnice koje im samo omogućavaju da ovo pitanje prolongiraju. Na neki način zavaravaju naše političare, a naši političari zavaravaju naš narod.

RSE: Kažete ‘prolongiraju ovo pitanje’. Mislite na Kosovo?

Ljušić: Na sve. Pitanje Kosova je pitanje vremena. Pitanje nezavisnosti je pitanje vremena. Ko će duže da izdrži.

Ne obeshrabrivati se

Ako je suditi po porukama koje su do sada dopirale sa najviših nivoa nema sumnje ko je odlučniji. Podsećamo na Jeremićeve reči iz marta ove godine izgovorene u Budmpešti:

„Povezivanje rešenja budućeg statusa Kosova sa integracijom Srbije bilo bi tragična greška koja bi imala izuzetno komplikovane posledice.“


Ili na svojevremenu ocenu predsednika Tadića:

„Bilo kakav uslov koji bi se postavio Srbiji u vezi sa budućim članstvom u Evropskoj uniji, zarad priznanja nezavisnosti Kosova, neće biti prihvaćen.“


Ivan Vejvoda
Međutim, iako je sa Rompejem razgovarao o “situaciji na Kosovu” (što je fraza navedena u zvaničnom saopštenju) barem po poslednjim stavovima, utisak je da predsednik Tadić i šef diplomatije Jeremić trenutno daleko više strahuju zbog zamora 27 članica.

Da ni takva ocena nije neosnovana veruje i direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda koji izjavu šefa diplomatije čita kroz prizmu stavova uočljivih na junskom Savetu ministara EU, a u odnosu na bržu predaju kandidature Srbije za članstvo Evropskoj komisiji:

“Treba imati samopuzdanja, ne obeshrabrivati se izjavama pojedinačnih političara. Naravno ne treba ih ni u kom slučaju pocenjivati. Moraju se uzimati ozbiljno. Ali, treba slušati ono što se govori sa osnovnih mesta i u EU, dakle iz Brisela, i u tom smislu poseta van Rompeja je važan da bi učvrstila onu osnovnu poruku koja je data pre sedam godina u Solunu,”
rekao je Vejvoda.

A tada je državama zapadnog Balkana poručeno da će postati članice EU kad ispune takozvane kopenhagenske kriterijume - stabilne demokratske institucije, pravna država, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, tržišna ekonomija i preuzimanje svih obaveza koje proističu iz članstva. Reči zamor, baš kao ni Kosovo, tada previše nisu spominjane.

*****
Moglo bi vas interesovati i ovo:
Evropska vrata ostaju otvorena, ali uz rigoroznije kontrole

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG