Dostupni linkovi

Hiljade Uzbekistanca umesto u Rusiji posao traže u Kirgistanu


Pandemijska ograničenja sprečila su mnoge migrantske radnike iz Uzbekistana da odu u Rusiju da traže posao. (arhivska fotografija)

Pišu: Farangis Nadžibulah i Maratbek Akimbek-uulu

Stotine uzbekistanskih migranatskih radnika, uključujući mnoge žene iz gusto naseljene Ferganske doline, svakodnevno prelaze u susedni Kirgistan u potrazi za poslom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Velike mase uzbekistanskih migranata svakog dana rano ujutro skupljaju se u blizini graničnog prelaza Dostuk u okrugu Kara-Su na jugu regiona Oš.

Tamo mnogi migranti dobijaju kratkoročne, neformalne poslove. Drugi putuju dalje u Kirgistan u potrazi za zaposlenjem.

Oni koji rano dođu obično posao nađu do podneva, kaže Oibek, radnik iz provincije Andižan na istoku Uzbekistana.

"U Kirgistanu prosečno dnevno zaradimo oko 10 do 20 dolara. To je prilično dobro", kaže Oibek. U Uzbekistanu je prosečna mesečna plata oko 130 američkih dolara.

"Naravno, ima dana kada ne možemo da nađemo nikakav posao i kući se vraćamo praznih ruku", dodaje on.

Oibek kaže da većinu uzbekistanskih migranata u Kirgistanu čine oni koji nisu mogli da odu u Rusiju zbog ograničenja putovanja povezanih s pandemijom i visokih cena karata.

U Kirgistanu je prilično dobra potražnja za uzbekistanskim radnicima, kaže jedan kirgistanski poslodavac. Sultan Aibašev, stanovnik Kara-Sua, došao je Dostuk da bi unajmi stolara.

"Migranti iz Uzbekistana pristaju da rade posao za mnogo manje novca od naših lokalnih radnika", rekao je Aibashev. "Pored toga, svoj posao obavljaju efikasno. Među njima ima mnogo kvalifikovanih radnika."

Nisu, međutim, svi srećni.

Pojedini zvaničnici u Kirgistanu kažu da jeftinija uzbekistanska radna snaga stvara sve veći pritisak na lokalno tržište rada, istiskujući kirgistanske radnike.

Sam Kirgistan je suočen s krizom nezaposlenosti koja se pogoršala tokom pandemije.

Nedavno istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) sa sedištem u SAD pokazalo je da skoro 60 odsto ispitanika u Kirgistanu smatra da je nezaposlenost najozbiljniji problem u zemlji.

"Prvo moramo da obezbedimo posao našim građanima", kaže Oroz Šeripbajeva, šefica regionalnog Odeljenja za zapošljavanje i socijalni razvoj u Ošu.

"Ljudi iz najugroženijih segmenata stanovništva dolaze kod nas govoreći da ne mogu da nađu posao. U međuvremenu, toliko ljudi iz Uzbekistana radi na našim gradilištima", rekla je Šeripbajeva za RSE.

Prema vladinoj statistici, gotovo 157.000 ljudi u Kirgistanu je bilo registrovano kao nezaposleno u 2020. godini. Realni broj, međutim, procenjuje se na oko 500.000 – u zemlji s oko 6,5 miliona ljudi.

Neka plate porez

Zvaničnici na prelazu Dostuk kažu da oko 300 državljana Uzbekistana, uglavnom stanovnika Andižana, svakodnevno uđe u Kara-Su.

Smatra se da samo nekolicina njih dolazi u Kirgistan u porodičnu posetu ili turistički. Većina dolazi zbog rada na crnom tržištu.

Nije poznato koliko migranata iz Uzbekistana trenutno radi u Kirgistanu, pošto ih privatni poslodavci većinom neformalno zapošljavaju na izgradnji ili obnovi kuća, rušenju starih zgrada i drugim fizičkim poslovima. Žene se često zapošljavaju za kućne poslove, a i muškarci i žene rade na poljoprivrednim dobrima.

Poslovi su kratkoročni, traju od nekoliko sati, poput seče drveća ili prolećnog čišćenja, do nekoliko nedelja u građevinarstvu ili poljoprivredi.

Radnici obično borave u smeštaju koji obezbeđuju poslodavci. Oni koji dolaze iz pograničnih sela uveče se vraćaju kući.

Poslovi se nude neformalno, uz usmeni dogovor radnika i poslodavca. Plate se isplaćuju samo u gotovini.

Uzbekistanci koji traže posao svakodnevno se okupljaju na graničnim prelazima s Kirgistanom.
Uzbekistanci koji traže posao svakodnevno se okupljaju na graničnim prelazima s Kirgistanom.

Izuzetno se retko događa da se radnik ili poslodavac registruju kod nadležnih organa i plaćaju porez.

Međutim, neki kirgistanski zvaničnici traže da se reguliše nelegalni sektor rada, uključujući obavezne radne dozvole i porez na prihod migrantskim radnicima.

Migranti iz Uzbekistana počeli su da dolaze u Kirgistan – u manjem obimu – u septembru 2017. godine, kada su dve države ponovo otvorile granične prelaze i pojednostavile procedure prelaska granice.

Samo godinu dana kasnije, kirgistanski poslanik Kenžebek Bokojev rekao je da uzbekistanski migranti koji rade neformalno u Kirgistanu ne donose nikakvu korist toj zemlji.

Bokojev je rekao da migranti, koji ostavljaju "hiljade Kirgistanaca bez posla", moraju da rade legalno i plaćati poreze u Kirgistanu.

Dok se Rusija ne otvori

Međutim, ne očekuje da će broj uzbekistanskih radnika u Kirgistanu biti smanjen dok Rusija ne ukloni ograničenja putovanja povezana s pandemijom.

Rusija – glavno odredište za migrantske radnike iz centralne Azije – otvorila je vrata za državljane Uzbekistana 1. aprila. Oni, međutim, mogu da uđu u Rusiju samo avionom.

Sa samo dva leta nedeljno predviđenim za migrantske radnike, sve avionske karte za leto brzo su rasprodate.

Uzbekistan, najmnogoljudnija zemlja centralne Azije sa oko 35 miliona stanovnika, u velikoj meri zavisi od doznaka migrantskih radnika.

Zvanična stopa nezaposlenosti u 2020. godini iznosila je 13 odsto. Međutim, čak i najviši vladini zvaničnici priznaju da je nezaposlenost zapravo mnogo veća.

Procenjuje se da je šest miliona Uzbekistanaca svake godine odlazilo u inostranstvo – uglavnom u Rusiju – na sezonske poslove pre nego što je početkom prošle godine izbila pandemija COVID-19.

Prema Ministarstvu saobraćaja, Uzbekistan ervejz (Uzbekistan Airways) je pre pandemije imao 87 letova nedeljno iz Uzbekistana za Rusiju.

U jeku migrantske sezone rada bilo je još 97 letova nedeljno raznih ruskih aviokompanija.

Najpopularnija i najpristupačnija opcija za migrantske radnike je putovanje kopnom, sa 12 autobusa i 13 vozova nedeljno koji povezuju Taškent i Andižon s različitim ruskim gradovima.

Izvešteno je da su u toku razgovori o ponovnom otvaranju železničkih linija koje su obustavljene u martu 2020. Ipak, još nije objavljen datum nastavka železničkog saobraćaja.

XS
SM
MD
LG