Hrvatsko-slovenačka "Štafeta bratstva i jedinstva" stigla je u kuću cveća u Beogradu povodom nekadašnjeg praznika Dana mladosti, koji je slavljen u čast rođendana Josipa Broza Tita. Štafetu je dočekalo nekoliko stotina jugonostalgičara. Ko su bašnitnici nasleđa titoističke Jugoslavije i koliko se danas manipuliše tim vremenom?
“Putem bratstva i jedinstva domovina korača. Sa Titom u srcu naša ljubav jača!”
(Video: Predaja štafete na sletu 1992. godine)
Tako je bilo na sletu 1982. godine. Tri decenije kasnije, iz Slovenije, preko Hrvatske, u Beograd je ispred Kuće cveća povodom Titovog rođendana stigla štafeta mladosti.
Ovoga puta, nisu je doneli mladi, a dočekali su je uglavnom oni koji su živeli u njegovo vreme:
“Bili smo srećni, stvarno!”
“Dolazimo iz Hrvatske, iz Rijeke sa hrvatsko-slovenskom štafetom koja je proputovala Sloveniju, 17. maja je bila u Umagu i tada je prošla preko cele Istre, do Kumrovca i sve do Beograda.”
Kao i svake godine, u majcama sa Brozovim likom, petokrakama i zastavama nekadašnje zemlje, štiteći se kišobranima od jakog sunca na platou ispred Kuće cveća, grupice ljudi iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije prisećaju se tog vremena:
“Dobro je ovo što smo danas došli jer znači da se vraćamo poverenju i Titovom putu.”
“Ja sam iz Švedske, tamo živim već 18 godina, a rodom sam iz Bosne, iz Zenice. Došao sam zbog Dana mladosti i moram priznati da smo moja porodica, ja i većina mojih prijatelja tada dobro živeli. A ovo sad što vidimo ovde, to je van svake pameti.”
Ogranizovan je čitav kulturno-umetnički program, a Titov unuk Joška Broz iskoristio je ovu priliku za promociju novoosnovane partije uoči sve bližih izbora u Srbiji. Bilo je tu i zastava Libije, Gadafijevih slika…
Uz priliku da zarade koji dinar na Titovom rođendanu, tu su i ulični prodavci sa značkama, slikama i njegovim bistama i pokoji divlji takstista.
"To je čista istorija"
Ko su danas nastavljači Brozovog vremena? Marginalne ličnosti poput Joške Broza, čije je zanimanje Titov unik i još neki čudaci koji se povremeno okupljaju na njegovom grobu ili u Kumrovcu, odgovara nam publicista Miljenko Jergović. Većina bivših Jugoslovena međutim faktički i danas uživa blagodeti iz Titovog vremena.
Srbija - Poštovaoci Josipa Broza Tita obeležavaju nekadašnji Dan mladosti, Beograd, 25. maj 2011.
„Ogroman broj Jugoslovena, ako ništa drugo, živi u zgradama koje su sagrađene u vreme Titove Jugoslavije. Mi se uglavnom lečimo po domovima zdravlja koje nam je sagradio Titov režim, vozimo se po cestama koje nam je načinio taj režim i mi danas nismo siromašni, recimo, kao Rumuni zahvaljujući tom Titu“, ocenjuje Jergović.
Istovremeno, podvlači Jegović:
“Mi smo građanski odgovorni za ono što se u tom sistemu loše događalo. Odgovorni smo za činjenicu što su neki ljudi robijali zato što su ispričali vic, odgovorni smo zbog onoga što je u životu preživio, recimo, Vlado Gotovac ili Mihajlo Mihajlov, odgovorni smo zbog smaknuća bez suđenja. Mi bismo, kao neki normalni Evropljani, tu odgovornost trebalo da prihvatimo. Ali jednako tako bi trebali prihatiti i činjenicu da su građani ovoga dela svijeta pod vlašću Josipa Broza Tita proživjeli najbolji komadić vlastitih historija.”
Dok Titovo vreme baštini margina društva u Srbiji, ljutu borbu za prevlast četničke ideologije vode istaknute ličnosti političkog i javnog života.
“Pojedini istoričari, kao što su članovi upravnih odbora, državnih komisija, pisci udžbenika, u funkciji aktuelne državne ideologije pokušavaju da definišu nešto što bi želeli da nametnu kao jedinstven stav, a koji bi Titovo vreme prevrednovao dajući mu apsolutno negativni predznak. Međutim, da bi se bilo koji period u prošlosti prevrednovao on se mora prvo ozbiljno istražiti. A upravo je Titovo doba još uvek na margini interesovanja”, kaže istoričarka Olivera Milosavljević.
Tako je, kaže Miljenko Jegrović, u svim zemljama nekadašnje Titove Jugoslavije.
“Jednostavno niko sa tim ne želi imati nikakve veze da ne bi bio komunjara, da ne bi bio ljubitelj Srba i Beograda, gledano iz Hrvatske perspektive ili, gledano iz srpske perspektive, da ne bi bio nacionalni izdajnik. Pojednostavljeno rečeno, mi danas živimo u društvima narodnih izdajnika i kvislinga. Mi se zapravo ponosimo svojom kvislinškom prošlošću”, ocenjuje Milosavljević.
Sreli smo se ispred Kuće cveća i jednog gospodina iz Amerike. Imao je poruku, koja bi mogla važiti za čitavo naše podeljeno društvo:
„To je istorija. Samo to, čista istorija.“
Koja bi ipak prethodno stvari morala da postavi stvari na svoje mesto, a potom i konačno krene ka budućnosti.
“Putem bratstva i jedinstva domovina korača. Sa Titom u srcu naša ljubav jača!”
(Video: Predaja štafete na sletu 1992. godine)
Tako je bilo na sletu 1982. godine. Tri decenije kasnije, iz Slovenije, preko Hrvatske, u Beograd je ispred Kuće cveća povodom Titovog rođendana stigla štafeta mladosti.
Ovoga puta, nisu je doneli mladi, a dočekali su je uglavnom oni koji su živeli u njegovo vreme:
“Bili smo srećni, stvarno!”
“Dolazimo iz Hrvatske, iz Rijeke sa hrvatsko-slovenskom štafetom koja je proputovala Sloveniju, 17. maja je bila u Umagu i tada je prošla preko cele Istre, do Kumrovca i sve do Beograda.”
Kao i svake godine, u majcama sa Brozovim likom, petokrakama i zastavama nekadašnje zemlje, štiteći se kišobranima od jakog sunca na platou ispred Kuće cveća, grupice ljudi iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije prisećaju se tog vremena:
“Dobro je ovo što smo danas došli jer znači da se vraćamo poverenju i Titovom putu.”
“Ja sam iz Švedske, tamo živim već 18 godina, a rodom sam iz Bosne, iz Zenice. Došao sam zbog Dana mladosti i moram priznati da smo moja porodica, ja i većina mojih prijatelja tada dobro živeli. A ovo sad što vidimo ovde, to je van svake pameti.”
Ogranizovan je čitav kulturno-umetnički program, a Titov unuk Joška Broz iskoristio je ovu priliku za promociju novoosnovane partije uoči sve bližih izbora u Srbiji. Bilo je tu i zastava Libije, Gadafijevih slika…
Uz priliku da zarade koji dinar na Titovom rođendanu, tu su i ulični prodavci sa značkama, slikama i njegovim bistama i pokoji divlji takstista.
"To je čista istorija"
Ko su danas nastavljači Brozovog vremena? Marginalne ličnosti poput Joške Broza, čije je zanimanje Titov unik i još neki čudaci koji se povremeno okupljaju na njegovom grobu ili u Kumrovcu, odgovara nam publicista Miljenko Jergović. Većina bivših Jugoslovena međutim faktički i danas uživa blagodeti iz Titovog vremena.
„Ogroman broj Jugoslovena, ako ništa drugo, živi u zgradama koje su sagrađene u vreme Titove Jugoslavije. Mi se uglavnom lečimo po domovima zdravlja koje nam je sagradio Titov režim, vozimo se po cestama koje nam je načinio taj režim i mi danas nismo siromašni, recimo, kao Rumuni zahvaljujući tom Titu“, ocenjuje Jergović.
Istovremeno, podvlači Jegović:
“Mi smo građanski odgovorni za ono što se u tom sistemu loše događalo. Odgovorni smo za činjenicu što su neki ljudi robijali zato što su ispričali vic, odgovorni smo zbog onoga što je u životu preživio, recimo, Vlado Gotovac ili Mihajlo Mihajlov, odgovorni smo zbog smaknuća bez suđenja. Mi bismo, kao neki normalni Evropljani, tu odgovornost trebalo da prihvatimo. Ali jednako tako bi trebali prihatiti i činjenicu da su građani ovoga dela svijeta pod vlašću Josipa Broza Tita proživjeli najbolji komadić vlastitih historija.”
Dok Titovo vreme baštini margina društva u Srbiji, ljutu borbu za prevlast četničke ideologije vode istaknute ličnosti političkog i javnog života.
“Pojedini istoričari, kao što su članovi upravnih odbora, državnih komisija, pisci udžbenika, u funkciji aktuelne državne ideologije pokušavaju da definišu nešto što bi želeli da nametnu kao jedinstven stav, a koji bi Titovo vreme prevrednovao dajući mu apsolutno negativni predznak. Međutim, da bi se bilo koji period u prošlosti prevrednovao on se mora prvo ozbiljno istražiti. A upravo je Titovo doba još uvek na margini interesovanja”, kaže istoričarka Olivera Milosavljević.
Tako je, kaže Miljenko Jegrović, u svim zemljama nekadašnje Titove Jugoslavije.
“Jednostavno niko sa tim ne želi imati nikakve veze da ne bi bio komunjara, da ne bi bio ljubitelj Srba i Beograda, gledano iz Hrvatske perspektive ili, gledano iz srpske perspektive, da ne bi bio nacionalni izdajnik. Pojednostavljeno rečeno, mi danas živimo u društvima narodnih izdajnika i kvislinga. Mi se zapravo ponosimo svojom kvislinškom prošlošću”, ocenjuje Milosavljević.
Sreli smo se ispred Kuće cveća i jednog gospodina iz Amerike. Imao je poruku, koja bi mogla važiti za čitavo naše podeljeno društvo:
„To je istorija. Samo to, čista istorija.“
Koja bi ipak prethodno stvari morala da postavi stvari na svoje mesto, a potom i konačno krene ka budućnosti.
