Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Uverenje o Purdinoj krivici temelji se na njegovom priznanju


Sudnica u Specijalnom sudu u Beogradu - ilustracija
Na kojim dokazima Tužilaštvo Srbije za ratne zločine temelji uverenje o krivici Tihomira Purde za navodne zločine počinjene u Vukovaru 1991. godine? Koliko je za sada poznato, jedini tragovi su Purdino priznanje dato tokom njegovog zatočeništva u srbijanskom logoru, za koje sam osumnjičeni tvrdi da je bilo iznuđeno.

Sastanak tužilaca Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, svakako, otvara i sporna pitanja u predmetu Purda - potvrdio je za RSE, pred dogovoreni susret u Bijeljini, portparol Tužilaštva Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić.

On kaže da je Tužilaštvo, prošlog petka, poslalo zvaničan zahtev da Tihomir Purda, osumnjičen za zločine u Vukovaru 1991. godine, bude saslušan u Bosni i Hercegovini.

Upitan - na čemu Tužilaštvo Srbije temelji Purdinu krivicu - Bruno Vekarić kaže:

“Na njegovom priznanju zločina iz početka devedesetih.”


Tihomir Purda i njegov branilac, međutim, tvrde da je ovo priznanje dato pod prinudom, tokom Purdinog zatočenistva u Srbiji, da su dokazi prikupljeni na nezakonit način, te da se on ne može povezati sa navodnim ratnim zločinima u Vukovaru.
Bruno Vekarić

“Dakle, ono što mi sada imamo jeste njegovo priznanje. Da li je ono dato pod iznudom, mi ne znamo dok ne dobijemo iskaz od njega. Zna se za sada faktičko stanje. Mi smo, u međuvremenu, sve one koje smo mogli da saslušamo, saslušali. Isto to je uradio i Bajić (državni tužilac Hrvatske). Sabrali smo podatke koje imamo od Bajića i ove naše, i nakon što Purda da izjavu, donećemo u Tužilaštvu odluku”, kazao je Vekarić.

Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo je ovaj slučaj, kao i većinu drugih 2002. godine, od rasformiranih vojnih pravosudnih institucija. Milomir Šalić, bivši sudija vojnog suda, ne seća se da li “predmet Purda” bio u sudu ili tužilaštvu, ali je uveren da su u pitanju dokazi pribavljeni na zakonit način i u prisustvu svih odgovarajućih subjekata.

On veruje da je Tužilaštvo za ratne zločine procenilo kvalitet tih dokaza, kad je ostavilo na snazi ovu poternicu.

“Jer da su oni nešto sumnjali, onda bi to verovatno provukli kroz neki filter”, rekao je Šalić.

Objektivan pristup


Povodom tvrdnji Tihomira Purde, da je to priznanje dao pod iznudom, Šalić kaže:

“Pod takvim izgovorom, u većini ovih predmeta za ratne zločine, pred svim sudovima može da se postavi pitanje da li je iznuđeno, ili nije. I za Ovčaru je ovde u predmetima bilo prigovora za neka iznuđena priznanja, pa niko nije obratio pažnju na to. I to je paušalno prošlo. Ljudi su osuđeni na po petnaest godina zatvora, a bili su povređeni, u gipsu, kad su uzimane izjave, bez branilaca.”


Šalić veruje da postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju Purdino priznanje.

“Nije to samo jedini dokaz. Tu verovatno ima i nekih leševa. Ti leševi su negde nađeni. Neko je te ljude pobio. Treba poći od te strane, od posledice.”

S druge strane, direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić postavlja pitanje – da li se Tužilaštvo za ratne zločine, ipak, zaletelo sa podacima koji ostavljaju utisak da nije adekvatno pripremljen zahtev za izručenjem Purde. Ona podseća na pisanje pojedinih medija u kojima se govori o njegovoj odgovornosti, navođenjem žrtava bez imena.
Nataša Kandić

“To je ostavilo jedan neprijatan utisak – kakav je to zločinac, a da se ne znaju žrtve”, kazala je Kandić.

Po mišljenju Nataše Kandić, ova situacija se može razrešiti na dva načina.

Prvi je – da sud u BiH primeni princip univerzalne nadležnosti i, na osnovu dokumentacije iz Srbije, odluči o tome da li će pokrenuti postupak u samoj Bosni i Hercegovini, ili će proceniti da nema dovoljno osnovane sumnje za pokretanje postupka.

“Drugi je način da sud nađe dokaz da, u dokumentaciji koja je dostavljena iz Srbije, ima elemenata na osnovu kojih će da donese odluku o izručivanju Purde nadležnim organima Republike Srbije i da se onda postupak povede ovde u Srbiji. To, međutim, zahteva jednu strašnu pravnu preciznost. Znači, moraju vrlo jasno da budu izneti dokazi koji terete Purdu na osnovu kojih bi se pokrenuo postupak, odnosno istraga. Ono što je bitno, to je da njegova izjave priznanja u logoru više ne mogu biti taj dokaz na osnovu kojeg će se pokrenuti postupak protiv njega”, smatra Kandić.

U ovom slučaju, kaže Kandić, Tužilaštvo Srbije bi moralo da ima vrlo objektivan pristup.

“I da u slučaju nedostatka dokaza, oni to priznaju. Da ne odugovlače sa postupkom, nego da se Purda, ako bude predat, oslobodi krivične odgovornosti”, rekla je direktorka Fonda za humanitarno pravo.

Pogledajte komentare (4)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG