VUKOVIĆ: Mislim da se u ovom trenutku to prije svega tiče parlamentarne većine, iako su i neki drugi participirali u ovom nepotvrđivanju jer šalju jednu ozbiljnu poruku crnogorskoj javnosti, ne samo medijskoj, već i civilnom sektoru u Crnoj Gori, a ta poruka glasi, prevedena na neki razumljiv jezik - Mi ćemo određivati ko je podoban u civilnom sektoru, a ko nije, i mi ćemo kontrolisati nacionalni javni servis, uprkos tome što na to nemamo nikakvo zakonsko pravo.
RSE: Tu je zanimljivo objašnjenje predsjednika Parlamenta, kako predstavnici civilnog sektora nisu izabrani u Savjet javnog servisa jer su prikriveni politički aktivisti. Da li upravo neizbor šest članova tog tijela vraća javni servis u partijski zagrljaj i prekida transformaciju te kuće u medij svih građana, po nekom evropskom modelu?
VUKOVIĆ: Po mom mišljenju nacionalni javni servis nije nikada ni izlazio iz partijskog zagrljaja.
RSE: Vi ste se bavili detaljnom analizom programa javnog servisa.
VUKOVIĆ: Na žalost, mislim da Radio i televizija Crne Gore nikada nije ni bila državni medij, u onom pravom smislu, u onom dobrom smislu državnog, da reflektuje ono što je državni interes, nego da je u dugom nizu godina on bio partijski servis, ili servis određenih frakcija unutar vladajuće nomenklature i vladajućih partija. Ovo što smo imali do sada, kao pokušaj tranzicije, prelaska u neki javni servis, je samo bio pokušaj. Tu je bilo više kulisa, nego što je bilo istinskog pokušaja prelaska iz tog partijskog u neko javno stanje toga servisa. Ne bih rekao da država uvodi vanredno stanje u javni servis, nego na neki način produžava vanredno stanje oko javnog servisa, tako da se javni servis unutar tog vanrednog stanja polako sam urušava i postaje nešto što, bojim se, neće moći da preživi bez neke direktne pomoći onoga što je partijski interes. Ne pominjem državu i državni interes.
RSE: Ako generalno posmatramo medijsku scenu, formalno, kao i svuda u okruženju, imamo pluralizam. Koliko je to ipak samo okvir za prilično unifikovanu sadržinu, gdje se po profesionalizmu izdvaja samo nekoliko glasila?
VUKOVIĆ: Ima puno razloga da se usaglasim sa tvojim komentarom koji je sadržan u pitanju. Na žalost, naš medijski pluralizam je više kvantitativan, nego što je kvalitativan. Imamo veliki broj medija i samim tim toliki broj medija treba da je izraz nekog medijskog pluralizma. Medijski pluralizam, po mom mišljenju, podrazumijeva da imamo kvalitetno novinarstvo i da to kvalitetno novinarstvo postoji od nekog najmanjeg lokalnog, javnog ili komercijalnog medija, pa do medija koji imaju nacionalnu pokrivenost, do elektronskih medija, bili oni javni ili komercijalni. Na žalost, mislim da je novinarstvo u Crnoj Gori, čast nekim izuzecima, prilično na niskom profesionalnom nivou, da je prilično socijalno neodgovorno i da, na žalost, broj medija nikako ne znači da su naši građani dobro informisani i da na osnovu informacija koje dobijaju iz ovih i ovakvih medija oni mogu da donose neke odluke - i kao građani i kao pojedinci i kao ljudi koji vode neki biznis, ili ga planiraju.
RSE: Šta je po vama presudno da mediji u Crnoj Gori budu slobodniji i kvalitetniji? Da li je to jačanje edukacije, da li su to veće plate, ili su suštinski problemi i dalje u cenzuri i autocenzuri?
VUKOVIĆ: Mislim da su glavni problemi medija u Crnoj Gori oni koji su njihovi vlasnici. Mislim da čitava vlasnička struktura medija u Crnoj Gori generira sve ostale probleme. Ne kažem da su sadašnji vlasnici medija po definiciji problematični ljudi, ali mislim da motivi sa kojima su oni ušli u tu vrstu biznisa ne korespondiraju sa onim što bi trebali da budu mediji u jednom demokratskom društvu. Vlasnička struktura postojećih medija se na neki način reflektuje i kroz uredničko upravljačke strukture u tim medijima, a onda se takve uređivačko upravljačke strukture reflektuju kroz kvalitet onoga što je novinarski proizvod ili neki drugi medijski proizvod.
RSE: Ima li u čitavoj toj priči prostora za optimizam? Koliko će profesionalizaciji medijskog prostora, i konačno uvođenje tržišta u tu sferu, doprinijeti skoro otvaranje novih elektronskih medija, čiji su vlasnici stranci?
VUKOVIĆ: Nisam siguran da će tržište, samo po sebi, donijeti neki kvalitet. Mislim da mnogo faktora treba da dejstvuje kako bi smo podigli kvalitet onoga što je medijska produkcija u Crnoj Gori, od novinarske do neke druge. Moj stav je, na osnovu iskustva, pogotovo posljednjih godina kada sam se više bavio edukacijom ljudi za medije nego samim novinarstvom, da od onog trenutka kada nivo edukovanosti publike u Crnoj Gori bude podignut na veći nivo, kada zahtjevi publike prema medijima i prema novinarima u Crnoj Gori budu ozbiljniji, kada budu probirljiviji, onda će se i oni koji su vlasnici medija i oni koji upravljaju medijima početi ozbiljno pitati šta to nije u redu i šta to treba popraviti. Do tada, naravno da će bit promjena na bolje, biće boljih i lošijih medija, ali samo tržište se neće popraviti time što ću nekoga gledati, ili neću, pa će taj neko biti bolji. Oni mogu praviti zanimljivije programe, u smislu komercijalnih i zabavnih programa. Možda ćemo sa strancima koji tu dođu imati bolju produkciju, nego što je imamo sada, ali nisam siguran u ovom novinarskom medijskom izrazu da će ta konkurencija doprinijeti podizanju kvaliteta medijske produkcije u Crnoj Gori.
