Savjet ministara Energetske zajednice Jugoistočne Evrope usvojio je u četvrtak u Budvi Eneregetsku strategiju koja, između ostalog, treba da identifikuje prioritetne investicije u energetiku u regionu.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger saopštio je da su na sastanku usvojene odluke važne za dalji razvoj eneregetskog tržišta u regionu, među kojima je i strategija energetike.
Ukazao je da se evropska zajednica suočava sa velikim investicionim izazovima do 2020. teškim 39 milijardi eura. Strategijom je predviđena identifikacija eneregetskih projekata u regionu, koji su u ineteresu evropske zajednice, saopšteno je na ministarstkoj konferenciji u Budvi.
Uoči sastanka Savjeta ministara Energetske zajednice grupa evropskih parlamentaraca tražila je odlaganje usvajanje pomenutog dokumenta. Ralozog je, kako navode, potencijalna šteta za građane regiona, jer je strategija donesena na brzinu i iza leđa javnosti.
Jedan od potpisnika zahtjeva dostavljenog Evropskoj komsiji, poslanik evropskog parlamenta Jelko Kacin, u izjavi za naš program kaže:
"Ovakva strategija je dugoročne namjene i ako se želi ostvariti neki efekat morala bi biti posljedica nekog šireg konsenzusa. Tog konsenzusa nema i nije ga moglo biti jer znatan dio javnosti uopšte nije bio konsultovan. Na brzinu usvojiti neku strateiju na koju bi se u narednim godinama svi pozivali nije put koji vodi ka pomirenju ni ka nekom konstruktivnom pristupu.
Kacin ukazuje da srategija predviđa povećanje nivoa ugljen dioksida (CO2), te da ostavlja veliki prostor monopolistima na energetskom tržistu.
"U ovoj strategiji nema ništa oko smanjivanja količina CO2 u vazduhu, zapravo u njoj se govori o povećanju tih emisija, što je u suprotnosti sa evropskom strategijom i mi prije svgega ne želimo da se tu stvori nekakav okvir u kome će monopolisti i dalje snabdijevati sa strujom potrošače po cijenama koje njima odgovaraju i to je u stvari prljava energija", kaže Kacin.
Evropski parlamentarci koji su digli svoj glas protiv strategije, čiji je finansijer Evropska komisija, ukazali su nadležnima u Briselu da radi „uravnoteženog razvoja Balkana pitanje energetike mora biti adekvatno riješeno”.
Parlamentarci su posebno skernuli pažnju da u Strategiji nema ni slova o korupciji, sistemskoj pojavi na Balanu, prisutnoj i u sektoru energetike.
"Ako mi svakoj zemlji u regionu govorimo da je žrtva sistemske korupcije i da je borba protiv organiziranog kriminala i korupcije jedan od najposvećenijih izazova onda mislim da to jednostavno ne može manjkati u strategiji iz oblasti energetike", naglašava Kacin.
Pored četiri najveće grupe u evropskom parlamentu na nedostatke strategije ukazao je Svjestki fond za prirodu, te nevladije organizacije širom regina. Na moguće štete po interese građana pažnju je skrenuo i osnivač Mreže Jugoistočne Evrope za promjene i bivši koordinator UN-a u Crnoj Gori Garet Tankosić – Keli.
On je, uoči ministarskog sastanka u Budvi, u autorskom tekstu za podgoričke „Vijesti” napisao da, da usvojenu strategiju nije 'imalo prilike da vidi desetine miliona stanovnika regiona, a platiće je, kako tvrdi, kroz rast cijena i poreza.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger saopštio je da su na sastanku usvojene odluke važne za dalji razvoj eneregetskog tržišta u regionu, među kojima je i strategija energetike.
Ukazao je da se evropska zajednica suočava sa velikim investicionim izazovima do 2020. teškim 39 milijardi eura. Strategijom je predviđena identifikacija eneregetskih projekata u regionu, koji su u ineteresu evropske zajednice, saopšteno je na ministarstkoj konferenciji u Budvi.
Uoči sastanka Savjeta ministara Energetske zajednice grupa evropskih parlamentaraca tražila je odlaganje usvajanje pomenutog dokumenta. Ralozog je, kako navode, potencijalna šteta za građane regiona, jer je strategija donesena na brzinu i iza leđa javnosti.
Jedan od potpisnika zahtjeva dostavljenog Evropskoj komsiji, poslanik evropskog parlamenta Jelko Kacin, u izjavi za naš program kaže:
"Ovakva strategija je dugoročne namjene i ako se želi ostvariti neki efekat morala bi biti posljedica nekog šireg konsenzusa. Tog konsenzusa nema i nije ga moglo biti jer znatan dio javnosti uopšte nije bio konsultovan. Na brzinu usvojiti neku strateiju na koju bi se u narednim godinama svi pozivali nije put koji vodi ka pomirenju ni ka nekom konstruktivnom pristupu.
Kacin ukazuje da srategija predviđa povećanje nivoa ugljen dioksida (CO2), te da ostavlja veliki prostor monopolistima na energetskom tržistu.
"U ovoj strategiji nema ništa oko smanjivanja količina CO2 u vazduhu, zapravo u njoj se govori o povećanju tih emisija, što je u suprotnosti sa evropskom strategijom i mi prije svgega ne želimo da se tu stvori nekakav okvir u kome će monopolisti i dalje snabdijevati sa strujom potrošače po cijenama koje njima odgovaraju i to je u stvari prljava energija", kaže Kacin.
Evropski parlamentarci koji su digli svoj glas protiv strategije, čiji je finansijer Evropska komisija, ukazali su nadležnima u Briselu da radi „uravnoteženog razvoja Balkana pitanje energetike mora biti adekvatno riješeno”.
Parlamentarci su posebno skernuli pažnju da u Strategiji nema ni slova o korupciji, sistemskoj pojavi na Balanu, prisutnoj i u sektoru energetike.
"Ako mi svakoj zemlji u regionu govorimo da je žrtva sistemske korupcije i da je borba protiv organiziranog kriminala i korupcije jedan od najposvećenijih izazova onda mislim da to jednostavno ne može manjkati u strategiji iz oblasti energetike", naglašava Kacin.
Pored četiri najveće grupe u evropskom parlamentu na nedostatke strategije ukazao je Svjestki fond za prirodu, te nevladije organizacije širom regina. Na moguće štete po interese građana pažnju je skrenuo i osnivač Mreže Jugoistočne Evrope za promjene i bivši koordinator UN-a u Crnoj Gori Garet Tankosić – Keli.
On je, uoči ministarskog sastanka u Budvi, u autorskom tekstu za podgoričke „Vijesti” napisao da, da usvojenu strategiju nije 'imalo prilike da vidi desetine miliona stanovnika regiona, a platiće je, kako tvrdi, kroz rast cijena i poreza.
