Autor: Elena Poljakovskaja (Priredila Anamaria Ramač Furman)
Ovlašćena predstavnica predsednika Ukrajine za pregovore o sukobu na Donbasu, prva zamenica predsednika Vrhovne rade Ukrajine Irina Geraščenko izjavila je da do kraja maja treba očekivati dobre vesti o oslobađanju Ukrajinaca koji se nalaze u ruskim zatvorima.
Moguće je da je imala u vidu i Genadija Afanasjeva i Jurija Sološenka. Njih dvojica se od drugog maja nalaze u moskovskom zatvoru Lefortovo.
Advokat Genadija Afanasjeva, Aleksandar Popkov, zasad nije uveren da se izjava ukrajinske zvaničnice odnosi i na njegovog branjenika.
Genadij Afanasjev je u Rusiji osuđen na sedam godina strogog zatvora u takozvanom "procesu protiv krimskih terorista" (ukrajinskog reditelja Olega Sencova i antifašista Aleksandra Koljčenka).
Jurij Sološenko, najstariji Ukrajinac u ruskim zatvorima, trenutno nema advokata. O tome u intervjuu za Radio Svoboda govori njegov sin Vladislav Sološenko.
Sološenko: Pokušali smo da nađemo ocu nezavisnog advokata, čak smo se i dogovarali s njim, ali nije dobio dozvolu, pošto je otac napisao izjavu da ga ne prihvata. Verovatno je na njega vršen pritisak da prihvati usluge advokata kojeg mu nameće Služba bezbednosti. Pisao nam je o tome, jer nije hteo da uzalud trošimo novac, kojeg ionako nemamo dovoljno. Naravno, i pritisak je učinio svoje.
RSE: Kakav pritisak imate u vidu?
Sološenko: Možda su mu pretili ili, recimo, obećavali da će biti oslobođen, da će biti doneta oslobađajuća presuda. On nam je govorio da će ga najverovatniji prevariti, a istovremeno se nadao da će bidi oslobođen s obzirom na godine i bolest. Međutim, današnja Federalna služba bezbednosti je ista kao nekadašnja KGB, koja je lagala sve redom.
RSE: Kako ste kontaktirali s ocem? Da li je uspevao da vam telefonira?
Sološenko: Kad je bio u logoru u Nižnjem Novgorodu, bilo mu je dopušteno da telefonira bez ograničenja. Dakle, mogao je da telefonira majci gotovo svakog dana. Poslali smo mu novac za karticu kako bi mogao da se redovno javlja.
RSE: A kako je otkad se nalazi u Lefortovu?
Sološenko: Razgovarao sam s aktivistkinjom za ljudska prava Zojom Svetovom, ona je odlazila u istražni zatvor kao član Društvene komisije za nadzor zatvora i redovno je komunicirala s ocem. Kad smo početkom maja saznali da je otac ponovo u Lefortovu, ponovo smo se javili Zoji i ona ga je posetila nekoliko puta.
Sumnja u amnestiju
RSE: Da li činjenica da su vašeg oca ponovo dovezli u Lefortovo znak da se priprema razmena ili ekstradicija u Ukrajinu?
Sološenko: U početku su govorili da ga pripremaju za razmenu. Međutim, pre nekoliko dana čuo sam da je razmena izgleda obustavljena, pošto su separatisti postavili uslov da svi budu amnestirani. Ja pak mislim da amnestije neće biti.
RSE: Kakvu amnestiju imate u vidu?
Sološenko: Koliko sam razumeo, na pregovorima u Minsku postavljen je novi uslov: neće biti nikakve razmene dok se ne proglasi amnestija za sve separatiste. Upravo tako.
RSE: Ako sam dobro obaveštena, ukrajinski konzulat pruža nekakvu pomoć vašem ocu?
Sološenko: Počeli su da mu pomažu u poslednjih pola godine. Tokom prvih godinu i po dana nisu činili ništa. Sada mu donose lekove. Konzul Genadij Breskalenko redovno dolazi kod njega i obezbeđuje mu lekove.
Odgovor je u Moskvi
Jurij Sološenko je početkom maja napunio 74 godine. Boluje od nekoliko ozbiljnih bolesti. Sološenko, bivši direktor vojne fabrike "Zastava" iz Poltave, osuđen je oktobra 2015. na šest godina strogog zatvora zbog špijanaže u korist Ukrajine.
Članica Društvene komisije za nadzor zatvora u Moskvi Zoja Svetova dvaput je posetila Sološenka od početka maja, otkad je ponovo prebačen u Lefortovo.
Svetova: Prvi put sam videla Jurija Sološenka nedelju dana posle njegovog prebacivanja u Lefortovo. Bio je veoma raspoložen, gotovo u zanosu. Jurij Danilovič je smatrao da ga nisu vraćali uzalud i da će uskoro otići u Ukrajinu. Kad sam došla posle nedelju dana, osećao se veoma loše. Rekao je da se više ničemu ne nada i da više ne može da čeka. Lekari su nam takođe rekli da mu je zdravlje pogoršano, a on boluje od srca. Stalno iščekivanje i neizvesnost samo pogoršavaju njegovo stanje. Zvanično mu ništa nije rečeno otkad je premešten u Lefortovo. Dolazio je kod njega ukrajinski konzul, on mu je nagoveštavao da će možda biti pomilovan ili prebačen u otadžbinu. Međutim, ni konzul ni Jurij Sološenko nemaju nikakvo saznanje kad bi to moglo da se desi.
RSE: Da lil u Lefortovu prima nekakvu medinsku pomoć?
Svetova: Jeste, pružaju mu medicinsku pomoć, ali on ima 74 godine, bolesno srce i niz drugih obolenja, a zatvor nije bolnica. Najveći problem je u tome što on stalno broji dane i neprestano ponavlja: "Šta će biti sa mnom?" U početku se bio nadao da će biti pušten za rođendan, 6. maja. Napisao je molbu za pomilovanje i nada se da će Putin pozitivno odgovoriti, ali zasad se ništa ne događa.
RSE: A imate li vi nekakvo objašnjenje zbog čega su Jurija Sološenka i Genadija Afanasjeva dovezli u Moskvu?
Svetova: Rekla bih da odgovor na ovo pitanje znaju samo oni na najvišem državnom nivou, kako u Ukrajini tako i u Rusiji. Sve vreme traju nekakve igre. Afanasjev je takođe potpisao molbu za pomilovanje. Obojica su predali svu dokumentaciju za ekstradiciju. Jurij Danilovič potpisao je odgovarajuću izjavu još dok je bio u Nižnjem Novgorodu, tako da je u njegovom slučaju već započeta procedura. Nakon toga su ga dovezli ovde, probudili su kod njega nadu da će biti pomilovan ili razmenjen, ali kako dani prolaze, ta nada je sve manja. Ne dolazi kod njega niko od zvaničnika, bilo da je reč o predstavnicima pravosuđa ili državnih organa, niko mu ništa ne govori, nema nikakvih obećanja ili bar objašnjenja. Ipak je on čovek u godinama, nema pred sobom mnogo vremena. Apsolutno ne razumem zbog čega ne mogu da ga pomiluju ako se sve vreme razmatra to pitanje. Kao da se neprestano vodi nekakva zakulisna igra, zakulisna trgovina o kojoj mi ne znamo ništa, a ukrajinski politički zatvorenici su jednostavno taoci svih tih namirivanja iza scene.
Facebook Forum