Ruska invazija na Ukrajinu nanosi štetu infrastrukturi zemlje od 4,5 milijardi dolara nedeljno, dok bombe uništavaju hiljade zgrada i javnih preduzeća i kilometre puteva.
Prema procenama koje je sastavila Kijevska škola ekonomije (KSE), a koju je podržava ukrajinska vlada, ukupan iznos direktne štete na infrastrukturi dostigao je 92 milijarde dolara otkako je Vladimir Putin naredio invaziju u februaru.
Akademici su rekli da je cifra porasla za skoro 4,5 milijardi dolara tokom nedelje do 2. maja, dodajući da je njihova procena verovatno niža od stvarne cene jer je gubitke iz rata teško kvantifikovati.
Sa gubicima od invazije koji su porasli na oko 60 odsto godišnjih ekonomskih prinosa, istraživači su naveli da Ukrajina trpi veliku štetu na infrastrukturi koja će biti skupa za popravku ili obnovu.
KSE je saopštio da je njen projekat, “Rusija će platiti”, zasnovan na analizi hiljada izveštaja o šteti pričinjenoj tokom invazije, koje su podneli građani, vladine agencije i lokalne vlasti.
Više od 33.000 kvadratnih metara stambenih zgrada je pogođeno projektilima, bombama i pretrpelo je drugu štetu tokom rata, ukupne vrednosti skoro 30 milijardi dolara. Više od 23.000 kilometara puta je izbušeno granatiranjem, a oštećeno je skoro 90.000 automobila, vrednih više milijardi dolara.
KSE je saopštio da bi ukupni ekonomski troškovi rata – kada se šteta na infrastrukturi ukalkuliše sa uticajem na bruto društvenih proizvoda (BDP), obustavu investicija i odliv radnika dok milioni ljudi beže iz zemlje – mogli porasti na 600 milijardi dolara, skoro četiri puta više od vrednosti godišnjeg BDP.
Ove brojke se upoređuju sa procenama Svetske banke sredinom aprila, koje sugerišu da je oštećena fizička infrastruktura vredna oko 60 milijardi dolara, što se očekuje da će nastaviti da raste.
Prošlog meseca Međunarodni monetarni fond je saopštio da će se ukrajinska ekonomija ove godine verovatno smanjiti za oko 35 odsto, dok bi ljudska stradanja, uništavanje infrastrukture i egzodus radnika ozbiljno omeli njenu ekonomiju u godinama koje dolaze, čak i ako se rat uskoro završi.
Britanski premijer Boris Džonson (Johnson), koji se u utorak obratio ukrajinskom parlamentu, sugerisao je u martu da će Ukrajini biti potreban „novi Maršalov plan“, misleći na paket pomoći SAD koji je korišćen posle Drugog svetskog rata da pomogne obnovu evropskih ekonomija.
MMF je obezbedio 1,4 milijarde dolara za hitno finansiranje kako bi pomogao u ispunjavanju trenutnih potreba Ukrajine, dok Svetska banka prikuplja finansijsku podršku u vrednosti od oko 2,5 milijardi dolara.
Izvor: Guardian
