Dostupni linkovi

Putinov manevar sa 'plavim šlemovima'


Posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Ukrajini, 2017.

Piše: Tony Wesolowsky (Priredio: Dragan Štavljanin)

Mnoge je zatekla ideja ruskog predsednika Vladimira Putina o razmeštanju mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UN) u istočnoj Ukrajini, s obzirom da je do sada bio uzdržan. Ukrajina se već dve godine zalaže za dolazak mirovnjaka ali na granici sa Rusijom, a ne na liniju razdvajanja zaraćenih strana kako predlaže Kremlj. Analitičari ocenjuju da Putin sada koristi usredsređenost međunarodne zajednice na Severnu Koreju, te da Ukrajina ne bi dobila ništa dolaskom "plavih šlemova" s obzirom na njihov ograničeni mandat.

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko i drugi zvaničnici u Kijevu odavno se zalažu za raspoređivanje mirovnih snaga UN-a na istoku zemlje. On je kazao u septembru 2015. da bi takve snage garantovale bezbednost "u situaciji kada se ne poštuju obećanja o uspostavljanju mira".

Sukobi u istočnoj Ukrajini su izbili u aprilu 2014. ubrzo nakon što je Rusija anektovala poluostrvo Krim. Dosada je ubijeno više od 10.000 ljudi. Kijev i Zapad optužuju Moskvu za podršku separatistima slanjem oružja i novca, što ruski zvaničnici negiraju.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je dosada veoma mlako i neodređeno podržavao ideju o slanju mirovnih snaga u istočnu Ukrajinu. Međutim, početkom ove sedmice on je predložio mnogo konkretniji plan koji cirkuliše u Savetu bezbednosti. Štaviše, Nemačka je zvanično podržala Putinovu inicijativu, čime je dobila na težini.

Međutim, posmatrači se pitaju da li je namera ruskog lidera ozbiljna ili blefira?

U njegovom planu se pominju mnoga ograničenja i preduslovi. Najpre, Moskva želi da se mirovne snage razmeste samo duž "demarkacione linije" koja razdvaja ukrajinsku armiju od separatista u regionima Luganjsk i Donjeck.

Drugo, mirovne snage u suštini ne bi mogle da ispune svoju osnovnu namenu. Njihov zadatak bio bi ograničen samo na garantovanje bezbednosti nenaoružanoj misiji OEBS-a.

Treće, proruski separatisti bi morali da učestvuju u bilo kojim razgovorima o razmeštanju međunarodnih trupa.

Na kraju, snage UN mogle bi da dođu tek nakon povlačenja teškog naoružanja iz zone sukoba.

Analitičar iz Londona Timoti Eš ističe da nema ničeg novog u Putinovom predlogu.

"To je njegova stara ideja – i biće neprihvatljiva za ukrajinsku stranu", napisao je Eš u "Kijev Postu".

Zašto Putin sada želi mirovnjake?

Ruski predsednik je lansirao ovu ideju nakon što je upozorio SAD da ne šalju ubojito oružje u Ukrajinu.

Prema njegovom mišljenju, takva američka pomoć samo bi povećala nestabilnost u regionu. On je upozorio da bi separatisti u tom slučaju "mogli da razmeste oružje u drugim zonama sukoba", što je prikrivena pretnja Moskve da će proširiti konflikt ako Vašington snabde Ukrajinu oružjem.

Eš smatra da Putin ima u vidu da je međunarodna pažnja sada uglavnom usredsređena na smanjenje tenzija oko Severne Koreje.

"Razmeštanjem mirovnih snaga u Donbasu duž sadašnje linije sukoba znatno bi se smanjili troškovi Moskve za održavanje (separatističkih) trupa, a pri tom zadržava mogućnost da interveniše u drugim oblastima u istočnoj Ukrajini što se može zaključiti iz njegove reakcije na slanje američkog oružja Kijevu", ističe Eš.

Podozrenje u Kijevu

Ukrajinski zvanični žele mnogo robusnije mirovne snage. Stoga Putinov plan ni izdaleka ne zadovoljava njihove ciljeve. Bez obzira na to, ukrajinsko Ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da je "spremno da se angažuje oko ovog pitanja".

No, drugi ukrajinski zvaničnici su mnogo manje entuzijastični. Zamenica predsednika parlamenta Irina Heraščenko smatra da mirovne snage treba razmestiti na rusko-ukrajinskoj granici a ne duž linije sukoba. Kijev se pribojava da bi to vodilo cementiranju kontrole nad teritorijom koju separatisti drže a što bi omogućilo Rusiji da bez ikakvog uvida sa strane šalje trupe i oružje preko međunarodne granice.

Vojni analitičar Centra Razumkov iz Kijeva Oleksij Meljnik ističe da Putinov predlog dovodi Porošenka u tešku situaciju.

"Predsednik Porošenko se dve godine zalaže za dolazak mirovnih snaga i sada Ukrajina ima priliku da ih dobije", kazao je Meljnik za Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa, dodajući da su ruski motivi sumnjivi.

"Rusija sledi logiku rata i postizanja pobede i nije zainteresovana za rešenje sukoba", kaže ukrajinski analitičar.

Vladimir Putin
Vladimir Putin

Međutim, ako Putinova ideja dobija podršku među evropskim državama – kao što proizilazi iz reakcije Nemačke – onda će ukrajinske vlasti morati da brzo reaguju svojim predlogom oko razmeštanja mirovnih snaga, upozorava Meljnik dodajući da će Rusija imati znatan uticaj s obzirom na pravo veta u Savetu bezbednosti.

Zašto Berlin podržava Putinov predlog?

Nemačka je, za sada, jedina zapadna zemlja koja je pozdravila Putinovu inicijativu. Ministar inostranih poslova Zigmar Gabrijel je izjavio da to nagoveštava "promenu u ruskoj politici, što je prilika koju ne bi trebalo da prokockamo".

Berlin je stao na stranu Moskve kada je američki Senat predložio dodatne sankcije oko njenog navodnog mešnja u predsedničke izbore u SAD 2016.

Portparol nemačke kancelarke Angele Merkel izjavio je 16. juna da su predložene sankcije "čudne" te da mogu da naškode evropskim kompanijama. U međuvremenu, Kongres SAD-a je uveo nove sankcije Rusiji a Vašington i Brisel pregovaraju kako da ove kaznene mere ne ugroze firme na starom kontinentu.

Analitičari ocenjuju da se ovakav stav Berlina može objasniti bliskim poslovnim vezama Nemačke i Rusije, pre svega u energetskom sektoru. Dve nemačke kompanije – Uniper i podružnica BASF Wintershall – učestvuju u planiranom ruskom gasovodu Severni tok 2, koji treba da obezbedi dodatne količine ovog energenta Nemačkoj. Vrednost projekta je oko 10 milijardi dolara.

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder je predsedavajući koncorcijuma Severni tok. Takođe, nedavno je postao član upravnog odbora ruske državne naftne kompanije Roznjeft, što je kritikovala kancelarka Angela Merkel. "Ne smatra da je u redu to što čini Šreder".

Da li su mirovnjaci UN spasioci Ukrajine?

Čak i ako Kijev dobije to što želi – legitimne mirovne snage UN u zoni sukoba i na granici sa Rusijom – to neće dovesti do kraja sukoba niti čak do smanjenja tenzija imajući u vidu mandat trupa svetske organizacija poslatih i u druga krizna područja.

Prema povelji UN, aktivnosti mirovnjaka su veoma ograničene, ističe ruski analitičar Pavel Felgenhauer.

"Oni se voze u belim džipovima, pišu izveštaje i nadgledaju", kaže Pavel Felgenhauer za Ruski servis RSE.

"Oni nose oružje, ali mogu da ga koriste samo u samoodbrani, mada ga istini za volju nikada ne upotrebljavaju. Ako dođe do pucnjave, prvo se sakriju a onda predaju", ocenjuje ruski analitičar.

Stoga, po njegovom mišljenju, Ukrajina ne bi trebalo da gaji bilo kakvu iluziju da bilo koja mirovna misija UN može da reši sukob.

"U najboljem slučaju, doći će oko 200, možda do hiljadu mirovnjaka iz Bangladeša, Senegala i ostalih zemalja Trećeg sveta koji će raditi uporedo sa posmatračima OEBS-a. Oni neće pokušavati da utvrde ko je odgovoran već će samo nadgledati. Ukrajina neće time ništa dobiti", zaključuje Felgenhauer.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG