SAD, Nemačka i Britanija sukobili su se u sredu u Ujedinjenim nacijama sa Kinom zbog tretmana ujgurskih muslimana u Sinđijangu, razljutivši je zbog organizovanja virtuelnog događaja koji je zvanični Peking pokušao da opstruiše lobiranjem kod drugih država da u njemu ne učestvuju, prenosi Rojters.
"Nastavićemo da se borimo i dižemo glas sve dok kineska vlada ne zaustavi zločine protiv čovečnosti i genocid nad Ujgurima i drugim manjinama u Sinđiangu", rekla je američka ambasadorka u UN Linda Tomas Grinfild (Thomas-Greenfield) na skupu kojem je, kako su naveli organizatori, prisustvovalo oko 50 zemalja.
Zapadne države i grupe za zaštitu prava optužuju vlasti Sinđijanga zbog zatvaranja i mučenja Ujgura i drugih manjina u logorima. Peking negira optužbe i opisuje kampove kao objekte za stručno osposobljavanje za borbu protiv verskog ekstremizma.
"U Sinđijangu muče ljude. Žene se prisilno sterilišu", rekla je američka ambasadorka.
Generalna sekretarka Amnesti internešenela (Amnesty International) Agnes Kalamard (Callamard) rekla je da je proizvoljno i nezakonito privedeno milion Ujgura i pretežno muslimanskih etničkih manjina.
U dopisu UN prošle nedelje, kineska misija pri svetskog organizaciji je odbacila ove optužbe kao „lažne navode“ i optužila organizatore da su „opsednuti provociranjem konfrontacije sa Kinom“.
Iako je Kina apelovala na zemlje da „ne učestvuju u ovom antikineskom događaju“, njen predstavnik se obratio ovom skupu.
"Kina nema šta da krije o Sinđijangu. On je uvek otvoren", rekao je kineski diplomata Guo Jiakun. „Svi su dobrodošli da posete Sinđijang, ali protivimo se bilo kojoj vrsti istrage zasnovane na lažima i na pretpostavci krivice,“ dodao je Jiakun.
Skup u sredu u UN su organizovale Nemačka, Sjedinjene Države i Britanija, a sponzorisale Kanada, Australija, Novi Zeland i nekoliko drugih evropskih država. Nemački ambasador u Ujedinjenim nacijama Kristof (Christoph) Heusgen rekao je da su se zemlje koje su sponzorisale događaja suočile sa "masovnim kineskim pretnjama", ali nije pominjao detalje.
Britanska ambasadorka u UN Barbara Vudvord (Woodward) opisala je situaciju u Sinđijangu kao „jednu od najgorih kriza ljudskih prava našeg doba“, dodajući da „dokazi ... ukazuju na program represije nad određenim etničkim grupama“.
Pozvala je Kinu da omogući "trenutni, razuman i nesmetan pristup" šefici UN-a za ljudska prava Mišel Bašele (Michelle Bachelet).
Izvršni direktor Hjumen rajts voča (Human Rights Watch) Kenet Rot (Kenneth Roth) prozvao je Bašelet zato što nije učestvovala na ovom skupu.
"Siguran sam da je zauzeta. Znate da svi jesmo. Ali ja imam sličan globalni mandat da branim ljudska prava i nisam mogao da smislim ništa važnije da uradim nego da vam se pridružim danas", rekao je Rot.
Ravina Šamsadani (Shamdasani), zamenica portparola Kancelarije UN za ljudska prava, rekla je da Bašele - koja je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Sinđijangu i tražila pristup ovoj teritoriji - nije mogla da učestvuje.
„Visoka komesarka nastavlja da kontaktira i angažuje sa kineskim vlastima oko modaliteta takve posete“, rekla je Šamsadani, dodajući da ured Mišel Bašele „nastavlja da prikuplja i analizira relevantne informacije i pažljivo prati situaciju“.
