Izgleda da svet neumitno srlja u novi trgovniski rat. Američki trgovinski deficit raste, ali ne zbog domaće potrošnje već zbog procesa na međunarodnoj sceni, piše u “Fajnenšel Tajmsu” (The Financial Times) Majkl Petis (Michael Pettis), profesor finansija na Univerzitetu u Pekingu i analitičar Karnegijeve fondacije. On smatra da će u narednim mesecima Vašington biti prinuđen da ograniči uvoz ili će se suočiti sa rastom nezaposlenosti.
Sa velikom izvesnošću se može predvideti da će se Bela kuća opredeliti za prvu opciju, ali ako preoštro reaguje, što se može očekivati, to bi izazvalo novu rundu globalnog protekcionizma. U takvoj situaciji naročito bi bile pogođene zemlje sa trgovniskim viškovima, ocenjuje Petis.
Američki trgovinski deficit je porastao sa 42 milijarde dolara u maju na 50 milijardi u junu, što je najveći iznos od 2008. godine. To će svakako podstaći kritike na račun američkih građana koji su opet počeli da masovno troše ne vodeći previše računa o svojim budžetima i opštem ekonomskom stanju. No, to nije uzrok deficita već promene u globalanom trgovinskom balansu.
Pet zemalja, odnosno regija, uglavnom su uticale na globalni trgovinski debalans u prošloj deceniji. Tri od njih – Kina, Nemačka i Japan – imaju veliki trgovinski suficit od čega zavisi rast njihove zaposlenosti. Na drugoj strani tega su „šampioni“ deficita - SAD i Evropa u kojoj prednjače Španija, Italija i Grčka sa ogromnim manjkovima.
Globalna finansijska kriza je podrila ovu deceniju dugu ravnotežu između dva bloka jer su zemlje opterećene deficitom bile prinuđene da smanje dugove, pre svega domaćinstava. Istovremeno, zemlje sa trgovinskim viškovima i koje zavise od inostrane tražnje za plasman svojih proizvoda, reaguju na ovo prilagođavanje pokušajem da zadrže ili čak povećaju izvoz. U tome uspevaju, smatra Petis. Kombinacija pada vrednosti evra i fiskalna ograničenja u Nemačkoj omogućiće joj da značajno poveća izvoz a što će uticati na njen ekonomski rast. Efekat rasta jena biće ublažen i kompenzovan masovnim jeftinim kreditima kineskim proizvođačima, što će povećati njihovu konkurentnost a samim tim i trgovinske viškove ove zemlje. Jačanje jena u poslednje vreme je primoralo japansku vladu da preduzme mere kako bi očuvala trgovinski suficit.
Evropa mora hitno da se prilagodi
Međutim, rast trgovinskih suficita u bilo kojoj zemlji, iziskuje povećanje deficita u drugim. No, situacija nije nimalo ružičasta. Zbog globalne krize postalo je skoro nemoguće za većinu zemalja sa trgovinskim deficitom da pronađu nove izvore finansiranja kojima bi podstakle svoje ekonomije.
Ilustrativna fotografijaAli, u svetskoj trgovini mora da se uspostavi ravnoteža. Imajući u vidu svoju otvorenost i finansijsku fleksibilnost, SAD će u stvarnosti apsorbovati ovo poravnjavanje – sve dok Kongres ne usvoji snažne protekcionističke mere. SAD-u nedostaju mehanizmi kao što su valutne intervencije, koje imaju na raspolaganju zemlje sa trgovinskim suficitom. Zbog toga je Vašington prinuđen da koristi druge mehanizme trgovinske zaštite – carine i uvozne tarife.
No, to ne bi smelo da se dozvoli. Umesto podrške politici koja prebacuje teret prilagođavanja na druge, ostale velike ekonomije moraju da se dogovore o absorbovanju velikog dela „evropskog šoka“. Ukoliko to ne učine, primoraće SAD da uzvrate. Na zemljama sa trgovinskim deficitom je da osiguraju da njihova urgentna zavisnost od strane tražnje ne rezultira nespremnošću zemalja sa deficitom da omoguće tu tražnju.
Verovatno je već prekasno, smatra Petis. Trgovinskim deficitom pogođena Evropa nema izbora već da se hitno prilagodi. Protivnici na domaćoj sceni u zemljama sa trgovinskim suficitom verovatno će ih sprečiti da reaguju adekvatnim merama. U međuvremenu, nezadovoljstvo u SAD zbog trgovinskih problema veoma brzo raste a kritikom stranaca se lako i očigledno pridobijaju birači.
Međutim, odgovorni lideri moraju da učine sve kako bi izbalansirali trgovinsku razmenu bez velikih potresa. Tokom velike ekonomske krize 1920-ih i 1930-ih godina velike zemlje su nastojale da izbegnu da preuzmu trošak neophodnog globalnog finansijskog prilagođavanja. Ta politika se uveliko i ispravno nazivala „osiromašivanje suseda. Znamo kako se ta igra završila“, zaključuje Majkl Petis u “Fajnenšel Tajmsu”.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Kako se grčka kriza odražava na ekonomije regije
Grčka kriza (ne)će uticati na prijem zemalja regije u EU
Sa velikom izvesnošću se može predvideti da će se Bela kuća opredeliti za prvu opciju, ali ako preoštro reaguje, što se može očekivati, to bi izazvalo novu rundu globalnog protekcionizma. U takvoj situaciji naročito bi bile pogođene zemlje sa trgovniskim viškovima, ocenjuje Petis.
Američki trgovinski deficit je porastao sa 42 milijarde dolara u maju na 50 milijardi u junu, što je najveći iznos od 2008. godine. To će svakako podstaći kritike na račun američkih građana koji su opet počeli da masovno troše ne vodeći previše računa o svojim budžetima i opštem ekonomskom stanju. No, to nije uzrok deficita već promene u globalanom trgovinskom balansu.
Pet zemalja, odnosno regija, uglavnom su uticale na globalni trgovinski debalans u prošloj deceniji. Tri od njih – Kina, Nemačka i Japan – imaju veliki trgovinski suficit od čega zavisi rast njihove zaposlenosti. Na drugoj strani tega su „šampioni“ deficita - SAD i Evropa u kojoj prednjače Španija, Italija i Grčka sa ogromnim manjkovima.
Globalna finansijska kriza je podrila ovu deceniju dugu ravnotežu između dva bloka jer su zemlje opterećene deficitom bile prinuđene da smanje dugove, pre svega domaćinstava.
Globalna finansijska kriza je podrila ovu deceniju dugu ravnotežu između dva bloka jer su zemlje opterećene deficitom bile prinuđene da smanje dugove, pre svega domaćinstava. Istovremeno, zemlje sa trgovinskim viškovima i koje zavise od inostrane tražnje za plasman svojih proizvoda, reaguju na ovo prilagođavanje pokušajem da zadrže ili čak povećaju izvoz. U tome uspevaju, smatra Petis. Kombinacija pada vrednosti evra i fiskalna ograničenja u Nemačkoj omogućiće joj da značajno poveća izvoz a što će uticati na njen ekonomski rast. Efekat rasta jena biće ublažen i kompenzovan masovnim jeftinim kreditima kineskim proizvođačima, što će povećati njihovu konkurentnost a samim tim i trgovinske viškove ove zemlje. Jačanje jena u poslednje vreme je primoralo japansku vladu da preduzme mere kako bi očuvala trgovinski suficit.
Evropa mora hitno da se prilagodi
Međutim, rast trgovinskih suficita u bilo kojoj zemlji, iziskuje povećanje deficita u drugim. No, situacija nije nimalo ružičasta. Zbog globalne krize postalo je skoro nemoguće za većinu zemalja sa trgovinskim deficitom da pronađu nove izvore finansiranja kojima bi podstakle svoje ekonomije.
No, to ne bi smelo da se dozvoli. Umesto podrške politici koja prebacuje teret prilagođavanja na druge, ostale velike ekonomije moraju da se dogovore o absorbovanju velikog dela „evropskog šoka“. Ukoliko to ne učine, primoraće SAD da uzvrate. Na zemljama sa trgovinskim deficitom je da osiguraju da njihova urgentna zavisnost od strane tražnje ne rezultira nespremnošću zemalja sa deficitom da omoguće tu tražnju.
Verovatno je već prekasno, smatra Petis. Trgovinskim deficitom pogođena Evropa nema izbora već da se hitno prilagodi. Protivnici na domaćoj sceni u zemljama sa trgovinskim suficitom verovatno će ih sprečiti da reaguju adekvatnim merama. U međuvremenu, nezadovoljstvo u SAD zbog trgovinskih problema veoma brzo raste a kritikom stranaca se lako i očigledno pridobijaju birači.
Međutim, odgovorni lideri moraju da učine sve kako bi izbalansirali trgovinsku razmenu bez velikih potresa. Tokom velike ekonomske krize 1920-ih i 1930-ih godina velike zemlje su nastojale da izbegnu da preuzmu trošak neophodnog globalnog finansijskog prilagođavanja. Ta politika se uveliko i ispravno nazivala „osiromašivanje suseda. Znamo kako se ta igra završila“, zaključuje Majkl Petis u “Fajnenšel Tajmsu”.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Kako se grčka kriza odražava na ekonomije regije
Grčka kriza (ne)će uticati na prijem zemalja regije u EU
