Tviter i Fejsbuk u predizbornoj igri

Kako se bliži maj, kada će, prema poslednjih informacijama biti održani parlamentarni izbori, tako su i srpski političari sve aktivniji u komunikaciji sa građanima putem društvenih mreža, pre svih Tvitera i Fejsbuka. To i ne čudi ako se ima u vidu da prema istraživanjima 3,6 miliona ljudi u Srbiji, odnosno 56 odsto populacije, koristi internet.

„To je jedan od načina da bude ostvarena komunikacija sa zaista velikim brojem zainteresovanih. Ja ga koristim jer mi je bitno šta građani misle na različite teme i zbog funkcije na kojoj sam“, rekla nam je predsednica srpskog Parlamenta Slavica Đukić Dejanović o društvenoj mreži Tviter, na kojoj ima gotovo dve hiljade pratilaca, što je svrstava među najpopularnije političare na toj mreži u Srbiji.

Krajem prošle godine je putem tvitera dala i intervju jednim dnevnim novinama.

„Ogroman broj ljudi dolazi do nas Fejsbukom i Tviterom na način na koji sigurno ne bismo mogli, u pogledu frekventnosti komunikacije, da ostvarimo ni na jedan drugi način. U tom smislu zaista jedan izuzetno šarenolik tip komunikacija imamo i meni jako koristi. Koliko eventualno može značiti za popularnost, verovatno zavisi od toga kako ko shvata. Evo ja shvatam da, pre svega u ovoj funkciji, ne mogu nešto preterano da povećam svoju popularnost“, rekla je predsednica Parlamenta koja ujedno i poziva svoje kolege političare da sa građanima počnu da komunciraju putem Tvitera.

Mnogi od njih to već rade. Lider socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak na primer, u Srbiji je prvi po čitanosti. Tu su i funkcioneri vladajuće Demokratske stranke Oliver Dulić i Jelena Trivan, kao i lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović. Nalog sa dosta pratilaca ima i gradonačenik Beograda Dragan Đilas.

Svi oni su društvene mreže prepoznali kao moćno oruđe, što ilustruje i nedavna izjava poslanika DS-a Srđana Milivojevića.

„Apsolutno sam siguran i uveren u ovo što ću vam reći – Na rezultat sledećih izbora će značajno uticati i socijalna mreža Fejsbuk, a potom i Tviter“, ocenio je Milivojević za RSE.

Tradicionalni mediji ipak značajniji

Politički analitičar Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a, organizacije koja prati ispravnost izbora u Srbiji, iako priznaje da Tviter jeste sredstvo komunikacije čiji uticaj ne treba potceniti, smatra međutim da bi takva ocena ipak bila preterana i da je uticaj društvenih mreža i dalje iza tradicionalnih medija.

„Mi smo još uvek društvo u kome su dominantni TV i štampani mediji i oni kao takvi u većoj meri imaju uticaj na donošenje političkih odluka kod građana, na definisanje njihovog političkog izbora... Dakle, u tom sistemu internet još nije dostigao taj nivo koji imaju klasični mediji ali, s druge strane, to nikako ne znači da treba da bude zanemaren. On jeste važan i u svakom se slučaju radi o tome da je društvene mreže i druge načine poput masovnog slanja mejlova i komunikacije koja je dvosmerna, u kojoj postoji mogućnost odgovora, većina političara preopznala kao važan potencijal, možda ne za ove, ali za neke druge izbore, za četiri ili osam godina... U svakom slučaju je važno imati taj vid komunikacije sa biračima i u nekoj budućnosti se može računati na njegovo nešto veće učešće u formiranju konačne odluke“, kaže Vuković.

Društvene mreže političari dakle masovno koriste. Ipak, efekat koji postižu nije srazmerno veliki moći kakvu internet kao medij ima, ukazuje poznati bloger Tibor Jona. Razlog međutim, ne vidi u većem uticaju TV-a ili novina, već u samim političarima kao korisnicima. Internet, odnosno Tviter, za razliku od ostalih medija nudi mogućnost povratne informacije, ali, kako primećuje Jona, komunikacija tvitovima i dalje uglavnom teče u jednom smeru.

„Našoj politici nedostaje ta potreba da prosto validira svoje stavove i da ih eventualno koriguje u odnosu na fidbek koji dobije od svojih birača. Oni nama ne saopštavaju ništa što već nisu saopštili recimo na televiziji ili putem novina i to je jedno komesarsko saopštavanje činjenica i tu se ne očekuje nikakva razmena informacija sa biračima nego se tu dolazi da bi se tu bilo, da se ne bi sumnjalo da ste antimoderni i onda se tu tako saopštavaju stvari. Nakon tog početnog uzbuđenja da su eto sada političari Tviterom nešto dostupniji građanima, zapravo se pokazalo da kao što ni pre Tvitera nisu bili dostupni građanima tako nisu ni na Tviteru, zato što oni nisu tu da bi razgovarali, nego da bi prosto eto bili i tu, kako im neko slučajno ne bi promakao. Tako da ja ne vidim kako je to političar na Tviteru – komunikacija“, ocenio je Jona.

Tviter je osim za političke poruke, postao i mesto za političke rasprave. Tako se poslednjih dana na toj društvenoj mreži vodi polemika između ministra odbrane Dragana Šutanovca i Sandre Orlović iz Fonda za humanitarno pravo oko slučaja načelnika generalštaba Ljubiše Dikovića, koga je Fond optužio da nije sprečavao ratne zločine počinjene 1999. godine u zoni njegove odgovornosti na Kosovu.

Javnost je putem Tvitera mogla da prati i raspravu potpredsednice DS-a Jelene Trivan i popularne dramske spisateljice Biljane Srbljanović o istrazi političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića, a jedan tviteraš je postao predmet policijske istrage jer se na toj mreži lažno predstavljao kao šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.