Oslobađajuća presuda Vojislavu Šašelju u Hagu je poraz međunarodne pravde, jer tužilaštvu nisu omogućeni uslovi za fer suđenje, izjavila je za RSE Kristin Dal (Christine Dahl), tužiteljka u procesu Šešelju do 2009. godine, kada se u znak protesta povukla. Do 2014. bila je članica Žalbenog veća Tribunala.
„Haški tribunal je razvlačio ovaj slučaj čitavih 13 godina, što je nepravedno pre svega prema žrtvama, čije je interese zastupalo tužilaštvo, kao i optuženom koji je proveo toliko godina u zatvoru“, istakla je Dal.
RSE: Iz onoga što je saopštio Haški sud proizilazi da Tužilaštvo nije obezbedilo dovoljno dokaza da bi Šešelj bio osuđen.
Dal: U pretresnom postupku pre glavnog suđenja predsedavajući sudskog veća je drastično ograničio broj svedoka koje je Tužilaštvo moglo da pozove i odbacio je deo optužbe da bi se uštedelo vreme. To je sprečilo Tužilaštvo da prezentuje slučaj u potpunosti, odnosno sve dokaze protiv optuženog.
RSE: Na koji deo optužnice konkretno mislite?
Dal: To se može videti u odlukama suda u pretresnom postupku. No, kao što sam rekla, strategija suda je bila da se skrati suđenje. Međutim, kasnije smo videli da je ono trajalo predugo. Mnogo puta je odlagano. Sud je u više navrata razmatrao proceduralna pitanja kao što su zastrašivanje svedoka i potkupljivanje.
RSE: Da li mislite da je Tužilaštvo pružilo dovoljno dokaza da se Šešelj osudi uprkos ovim ograničenjima?
Dal: Kao što ste videli, Sud je procenio da nije bilo dovoljno dokaza. Tužilaštvo će odlučiti da li će se žaliti. Kao što sam rekla, sudsko veće nije bilo korektno prema Tužilaštvu. Nije dovoljno zaštitilo svedoke, Tužilaštvu nije omogućeno da prezentuje sve dokaze.
RSE: I ranije je bilo kontroverznih odluka Haškog suda koje su izazivale burne reakcije na Balkanu. Slučaj Gotovina, Perišić, Stanišić i Stamatović. U tim situacijama se smatralo da se Haški sud rukovodio i političkim motivima.
Dal: Razlog da se uspostavi međunarodni tribunal je da se striktno sledi princip vladavine prava, transparentnost – kako bi se isključio uticaj politike – a nepristasne sudije će odlučivati isključivo na osnovu dokaza.
RSE: To je generalni princip, ali da li je to uvek bilo primenjivano u stvarnosti?
Dal: Smatram da Haški sud teži tome.
RSE: Vi ste tokom procesa tražili isključenje sudije Frederika Harhofa.
Dal: Kao što se može videti iz zahteva Tužilaštva, sve sudije treba da budu nezavisne i nepristrasne. Ako su na bilo koji način povezani sa procesom pre nego što su izabrani da sude u konkretnom slučaju, onda se može osnovano sumnjati da će biti pristrasni. Kada je reč o postupku Šešelju, postojala je sumnja da je sudija zbog intervjuisanja svedoka pre nego što mu je slučaj dodeljen, već formirao mišljenje i da ima uvid u dokaze koji nisu prezentirani.
RSE: Kako komentarišete odluku Haškog suda da pusti Šešelja iz zatvora pre dve godine zbog bolesti.
Dal: Pitanje je da li se njegovo zdravlje poboljšalo nakon što se vratio u Srbiju. Doktor Šešelj je ličnost velike energije. Sigurno je ojačao i oporavio se nakon povratka kući. Ja mu želim dobro zdravlje.
RSE: Da li je Haški sud pogrešio kada ga je pustio?
Dal: Haški sud se uvek suočava sa teškoćama da drži nekoga u zatvoru kada suđenje traje unedogled. Reč je o principu pravičnosti da niko nije kriv dok se drugačije ne utvrdi.
RSE: Mnogi njegovo puštanje na slobodu povezuju sa njegovim zdravstvenim stanjem, ali i s nedostatkom dokaza potrebnih da se on osudi.
Dal: Moje mišljenje je da je on pušten iz humanitarnih razloga, jer je umirao, kako se navodilo u obrazloženju.
RSE: Šešelj je u poslednje dve godine održao niz nacionalističkih govora, što je izazvalo burne reakcije u regionu. Onda je ICTY zatražio od Vlade Srbije da bude izručen, da bi na kraju odlučili da ne mora da bude prisutan izricanju presude. Da li je i to moglo biti najava da neće biti osuđen?
Dal: Bila sam razočarana takvom odlukom, jer po zakonu osobe koje su optužene za zločine moraju biti prisutne izricanju presude i poštovati sud. Odbrana dr Šešelja se svodila na to da pokaže da ne poštuje sud, tako se celo vreme i ponašao.
RSE: Po Vašem mišljenju, da li će biti žalbe, da li će doći do novog suđenja ili je ovo završetak procesa?
Mnogo je važnije pitanje kako će mladi ljudi iz država bivše Jugoslavije gledati na svoju budućnost, kako će graditi pravedno društvo koje će omogućiti zalečenje rana iz prošlosti i u kojem će se svako da slobodno izražava svoje mišljenje.
Dal: Po meni je mnogo važnije pitanje kako će mladi ljudi iz država bivše Jugoslavije gledati na svoju budućnost, kako će graditi pravedno društvo koje će omogućiti zalečenje rana iz prošlosti i u kojem će se svako da slobodno izražava svoje mišljenje. Mislim da nije dobro da ostanu zarobljeni u prošlosti, već da gledaju u budućnost.
RSE: Ipak, preduslov za to je pomirenje, a ponekad ovakve kontroverzne presude tome ne pridonese.
Dal: Ja mislim da dr Šešelj ne može doprineti pomirenju. Njegovi govori dele društvo, plaše ljude. Mislim da mladi treba da grade svoju budućnost na miran način, na boljem povezivanju sa susedima, ne na podelama ili pristanku da se zastrašuju prošlošću.
RSE: Da, to se moglo videti u današnjim reakcijama iz Hrvatske, ali i na drugim stranama u drugim slučajevima. Dve godine ste bili tužilac u Haškom sudu i mogli ste da vidite kako je Šešelj ponekad bio nepristojan, a vrlo često i agresivan tokom odbrane. Da li je to za Vas bilo jedinstveno iskustvo?
Dal: Mislim da je nastavljao svoj propagandni rat u sudnici. Tribunal nije bio spreman da se suoči sa situacijom da onaj ko se brani sam ne poštuje integritet jedne institucije. Njemu je bio cilj da uništi ugled ove institucije. Nije mu se trebalo dopustiti da sam sebe brani, jer je to nelegitimno. Nije mu se smelo dopustiti da upada u reči, omalovažava svedoke.
RSE: Tužilaštvo ste napustili 2009. Da li zato što se bili nezadovoljni ili naprosto zato što ste hteli otići?
Dal: Jednostavno sam smatrala da Tužilaštvo neće imati pošteno suđenje pred takvim sudijama. Zato sam napustila slučaj.
