Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, rekao je da ove slike potvrđuju da su postojali logori OVK na severu Albanije, da je tamo bilo srpskih žrtava, i da su postojali i bolnički centri u kojima su se potencijalno odvijale hirurške intervencije. Istraga u ovom predmetu se nastavlja, rekao je za naš program Vekarić:
"Radimo na identifikaciji i već osam lica, dakle izvršilaca, smo identifikovali. Javljaju nam se razna udruženja i mislim da ćemo sa njima učiniti nešto više da i ove dve žrtve koje imamo na slikama isto tako identifikujemo. Komuniciraćemo i sa našim državnim organima kako bismo videli da li mogu da prepoznaju nekog."
Tužilaštvo je, kako navode neki mediji, došlo i do kosovskih Albanaca koji su imali pristup privatnim zatvorima na severu Albanije, koji su u svedočenjima potvrdili da su nealbanci ubijani, i skicirali tačne lokacije nekadašnjih logora. Tvrdi se da se jedan od logora nalazio nedaleko od Dureša dok je drugi, sa kućom sa prostorijama za lekare i pacijente, bio na putu od Kukeša ka Tirani.
Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji, izjavila je za naš radio da je ta organizacija nadležnima prosledila sve podatke koje ima, i dodala da se još traga za više od 550 osoba:
"Ovo je broj ljudi za koje i dalje nemamo nikakvih informacija. Tužilaštvo ima naše izjave koje smo dali u cilju traganja, a pretpostavljam da postoje i spiskovi tih logoraša koji su bili na prostoru Kosova i Metohije, odnosno koji su bili prebačeni u Albaniju. Nedopustivo je da u današnje vreme, vreme savršene tehnike, vreme satelita kojima se sve može proveriti, postoje tajne nekih mesta zatočeništva ljudi sa prostora Kosova i Metohije."
Priču o trgovini ljudskim organima Srba sa Kosova otvorila je u svojoj knjizi Karla Del Ponte, bivša tužiteljka Haškog tribunala, a kao glavno mesto gde se to odigravalo navodi se "žuta kuća" u mestu Burelj na severu Albanije.
Još nepotvrđeni dokazi
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kaže da prikazane fotografije same po sebi ne mogu biti ključni dokaz, i da je neuobičajeno da se tokom istrage sa informacijama izlazi u javnost:
"Radi se o još uvek nepotvrđenim dokazima, ali ipak sa nekim indicijama. Mislim da je vrlo važno da se taj slučaj ispita do kraja, bez obzira koliki je broj ljudi u pitanju, važno je da se ta priča dovede do kraja kako se od toga ne bi stvarali mitovi o broju ljudi, što je inače slučaj na našim prostorima. Vrlo je dobro što Tužilaštvo sarađuje i sa UNMIK-om i što će se tu pojaviti i međunarodni izvestilac po tom pitanju."
Dik Marti, specijalni izvestilac Saveta Evrope, trebalo bi do kraja marta da poseti Beograd, Prištinu i Tiranu u okviru istrage o trgovini organima otetih nealbanaca. Bruno Vekarić kaže da izuzetno poštuje stručni kredibilitet Dika Martija:
"Očekujemo da će on sa ovim materijalom imati mogućnost da započne jednu ozbiljnu istragu, ali isto tako i da će moći da iskoristi svoj, rekao bih, politički uticaj da određene stvari prezentira albanskom tužilaštvu i ljudima iz Prištine kako bi oni započeli procesuiranje ovakvih zločina - iz političkih razloga određeni zločini se ne mogu prikrivati. Imamo počinioce, imamo lokaciju, imamo žrtve i svako tužilaštvo, ma kakva politika da je u pitanju, mora se pozabaviti ovim stvarima."
Predstavnici srpskog tužilaštva posetili su svojevremeno Albaniju i razgovarali sa tamošnjim kolegama o pokretanju istrage na albanskoj teritoriji, ali tužilaštvo u Tirani to nije učinilo.
Sonja Biserko ocenjuje da čitavu priču zbog potpune istine treba dovesti do kraja:
"I da dobije one razmere kakva jeste, odnosno da se vidi ko je sve u tome učestvovao, da li su to bili samo Albanci ili su imali saradnju i sa nekim drugim i da li je cela ta priča nešto što treba da zabrinjava kao pojava na ovom prostoru."
Verica Tomanović, iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih, na kraju poručuje da rodbina ostaje u nadi da će se ubrzo rasvetliti sudbina stradalih:
"Sve naše porodice iščekuju da se objavi ko je na tim slikama i ko su ljudi koji su bili zatvoreni. Tragamo za istinom i želimo da više ne živimo u ovakvoj neizvesnosti, kao i sve porodice na prostoru ove naše bivše Jugoslavije."
Istragu o trgovini organima oko 300 Srba koje su pripadnici OVK oteli tokom 1998. i 1999. i odveli u logore na sever Albanije Tužilaštvo Srbije za ratne zločine počelo 21. marta 2008. godine.
