Dostupni linkovi

Tadić očekuje podršku Međunarodnog suda pravde


Boris Tadić

Kakva je sudbina najavljene inicijative Srbije da Savet bezbednosti od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o tome da li bi nezavisnost Kosova bila legalna ili ne?

Najavljujući pokretanje inicijative da Mađunarodni sud pravde oceni legalnost eventualne odluke o nezavisnosti Kosova, predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da treba učiniti sve da ne dođe do jednostranog priznanja nezavisnosti. “Ako do takvog akta dođe naš posao je da poništimo takvu odluku i da pokrenemo sve pravne procese pred međunarodnim institucijama za poništenje jednog takvog akta", rekao
je Tadić.

“Ja sam dao jednu inicijativu, jednu instrukciju, da hitno naša država pred Savetom bezbednosti zatraži da ta institucija Ujedinjenih nacija pokrene jedan proces pribavljanja mišljenja od Međunarodnog suda pravde o legalnosti ili nelegalnosti nezavisnosti Kosova i Metohije. Ukoliko bismo uspeli sa takvom inicijativom, a mi imamo pravo kao članica UN da pokrenemo takav proces, to bi bio jedan važan argument da Savet bezbednosti ne ide u pravcu stvaranja veće verovetnoće za nezavisnost Kosova, već da ide u pravcu nekih stavova koje zastupa država Srbija.”

Tadić je naveo i da će Srbija, u slučaju da neke zemlje prihvate odluku o nezavisnosti, "i pred pravnim institucijama tih zemalja pokrenuti procese protiv vlada tih država".

Za direktora Balkanskog fonda za razvoj demokratije Ivana Vejvodu ova Tadićeva inicijativa deo je najava srpskih vlasti da će se svim institucionalnim i diplomatskim sredstvima boriti za ostvarenje svog cilja. Rano je, međutim, govoriti o tome da li će je Savet bezbednosti prihvatiti, kaže Vejvoda:

“Mi zasad ne znamo šta će Savet bezbednosti da odluči, on još nikakvu odluku nije doneo. Sada smo u veoma ranoj fazi procedure i ja ne očekujem nikakve ozbiljnije odluke do druge polovine januara.”

Ukoliko bi Savet bezbednosti prihvatio inicijativu Srbije, Međunarodni sud može dati savetodavno mišljenje, koje nije obavezujuće, objašnjava za naš program Tibor Varadi, nekadašnji pravni zastupnik SCG pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, ne želeći da prognozira kakvo bi to mišljenje moglo biti:

Savetodavno mišljenje Međunarodni sud pravde daje relativno retko. Prvo treba videti kako će precizno biti formulisana inicijativa Srbije Ujedinjenim nacijama, i onda ćemo videti da li će Ujedinjene nacije zaista i zatražiti savetodavno mišljenje. Kod savetodavnog mišljenja mnogo zavisi od toga kako će se pitanje precizno formulisati, a to čine Ujedinjene nacije.”

Za direktora Foruma za etničke odnose Dušana Janjića inicijativa da Međunarodni sud pravde tumači legalnost eventualne odluke o nezavisnoti Kosova je ishitrena i neozbiljna. On smatra da će ona imati veoma loše efekte na Savet bezbednosti:

Potpuno je neuobičajeno i neprimereno tražiti od Saveta bezbednosti da, pre nego što je i doneo odluku, pita sud da li je ta odluka uredu. Jednostavno, sud se ne može uplitati u političke i druge razloge koji motivišu zakonodavstva. Ako to pogledamo, znači da sada imamo problem kako će ta odluka biti shvaćena u Savetu bezbednosti. Može biti shvaćena kao nekompetentnost i neodgovornost, i ignorisana, a može biti shavćena i kao uvreda. Znači, nalazimio se u jednoj vrlo delikatnoj situaciji što se tiče ove inicijative i njenog efekta na sam Savet bezbednosti, i bojim se da će ona još više homogenizovati one koji misle da sa Srbijom ne vredi više razgovarati.”

Izveštaj predstavnika EU, SAD i Rusije o pregovorima Beograda i Prištine predat je u petak generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, posle čega je prosleđen SB koji će o njemu raspravljati 19. decembra. "Trojka" je u izveštaju navela da Beograd i Priština nisu postigli sporazum o budućem statusu Kosova, ali da su pregovori bili korisni i da su dve strane iznele svoje predloge. Beograd je zatražio nastavak pregovora, i to na Kosovu, i ostao pri predlogu o suštunskoj autonomiji, dok kosovski Albanci ne odustaju od proglašenja nezavisnosti.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG