Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) je u decembarsku izbornu trku za Skupštinu Srbije uložila oko 7,4 miliona evra, pokazuju podaci iz izveštaja o finansiranju izborne kampanje koji su objavljeni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije.
To je više novca od svih ostalih političkih partija i lista zajedno, koje su nakon izbora 17. decembra ušle u novi saziv Skupštine Srbije.
O obimu ulaganja vladajuće stranke pokazuje i podatak da su troškovi svih ostalih partija približni sumi koju je SNS izdvojila samo za medijsko oglašavanje tokom kampanje.
Na decembarskim izborima najviše glasova osvojila je koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom i u novom sazivu imaće 129 poslaničkih mesta.
Najveća opoziciona koalicija “Srbija protiv nasilja” (SPN), je drugoplasirana sa 65 mandata.
Dva meseca nakon održavanja izbora, stranke su Agenciji za sprečavanje korupcije dostavile konačne izveštaje o tome koliko ih je koštala izborna trka za republički parlament.
Kako funkcioniše finansiranje izborne kampanje u Srbiji?
Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, izborna kampanje se finansira iz budžeta, bankarskih kredita i privatnih izvora – sa računa stranke ili od donacija građana i firmi.
Za pokriće troškova izborne kampanje iz budžeta se obezbeđuju sredstva u iznosu od 0,07 odsto godišnjih poreskih prihoda, što je prema podacima organizacije Transparentnost Srbija za poslednje parlamentarne izbore iznosilo oko 9,7 miliona evra.
Pre izbora 40 odsto tih budžetskih sredstva raspoređuje se u jednakim iznosima strankama koje su položile izborno jemstvo (novac, bankarske garancije, hipoteke) u visini iznosa koji dobijaju iz budžeta.
Prema Zakonu, liste koje osvoje manje od jedan odsto važećih glasova, dužne su da u budžet vrate novac koji im je dodeljen za kampanju.
Pre decembarskih izbora, strankama je isplaćeno po 216.000 evra.
Preostali deo budžetskih sredstava (60 odsto) dodeljuje se nakon izbora podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate, srazmerno broju tih mandata. Partije iz novog saziva parlamenta dobile su oko 27.000 evra po osvojenom poslaničkom mestu.
Za ulazak u Skupštinu Srbije potrebno je da liste, učesnice u izbornoj trci osvoje najmanje tri odsto glasova.
Ukoliko stranke nisu utrošile sva sredstva koja su dobila iz budžeta, u obavezi su da neutrošeni novac vrate.
Konačne izveštaje o tome koliko su prihodovale i trošile u izbornoj kampanju partije su dužne da dostave Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Te izveštaje analizirali su novinari Radija Slobodna Evropa.
SNS platio RTS-u i Pinku po 1,5 miliona evra
Prema konačnom izveštaju o finansiranju izborne kampanje, Srpska napredna stranka je od pomenutih 7,4 miliona evra, najveće rashode prijavila za medijsko oglašavanje - 4,7 miliona evra.
Od toga najviše za termine na Radio televiziji Srbije (RTS) i na privatnoj televiziji Pink, koje su od emitovanja promo materijala vladajuće stranke zaradile po 1,5 milion evra.
SNS se reklamirao i na preostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom kao i na lokalnim televizijama. Oglašavanja je bilo i u štampanim medijima. Najviše u Večernjim novostima, Politici i Informeru.
U okviru kampanje naprednjaci su ulagali i u organizaciju predizbornih skupova – 390.000 evra. U konačnom finansijskom izveštaju o troškovima kampanje za parlamentarne izbore 2023. nema podataka o ceni zakupa autobusa kojim su pristalice SNS-a putovale na stranačke mitinge širom Srbije.
U konačni izveštaj stranka je unela troškove zakupa prostora i tehničke pripreme za mitinge dok je tabela sa putnim troškovima ostala prazna.
U izveštaju agencije za sprečavanje korupcije Srpska napredna stranka nije navodila ni troškove svojih kol (call) centara.
Tokom kampanje Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) izveštavao je o organizovanom radu kol centra u Beogradu. Novinarka tog istraživačkog portala infiltrirala se u rad centra SNS i na osnovu tako prikupljenih informacija, CINS je objavio da je ta stranka u toku predizborne kampanje trošila "milione evra u kešu".
Predsednik države i funkcioner SNS Aleksandar Vučić nije demantovao postojanje kol centra već je izjavio da u njegovom radu nema ničeg nezakonitog.
"Nešto plaćate, negde za nešto imate volontere koji rade zato što su članovi stranke, a negde plaćate ljude kao profesionalce koji su tu da pomognu. Ne razumem, gde to nije dozvoljeno", izjavio je Vučić.
Ipak, bilo kakvih tragova o troškovima koji se mogu dovesti u vezu sa radom tog centra, poput zakupa prostorija kompanije gde je bio smešten, nema u izveštaju o troškovima kampanje.
Svoju kampanju SNS je finansirao delom novcem iz budžeta a delom iz sredstava koje su preneli sa računa stranke. Kao i ostalim listama, pre izbora im je isplaćeno 216.000 evra dok je nakon izbora, na ime 129 osvojenih mandata SNS iz državne kase dobila još 3,6 miliona evra.
Prema podacima iz izveštaja, ovoga puta izbornu kampanju Srpske napredne stranke svojim donacijama nije podržalo nijedno fizičko ni pravno lice.
Troškovi opozicione "Srbija protiv nasilja"
Opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" za izbornu trku utrošila je nešto iznad 2 miliona evra.
Ova, druga po snazi parlamentarna grupa, je za troškove kampanje sa stranačkih računa prenela oko 160.000 evra. Takođe, sa 65 osvojenih mandata iz budžeta je dobila nešto iznad 1,7 miliona evra.
Tokom izborne kampanje SPN je potrošila 326.000 evra na medijsko oglašavanje, što je 14 puta manje u odnosu na iste troškove naprednjaka.
Oglašavala se samo na dve televizije - RTS-u i Televiziji Vlasotince.
Svoj program predstavljala je putem radija, štampe i informativnih internet stranica.
Kao najveće rashode prijavili su ukupne troškove overe potpisa, putne troškove, bankarske provizije, advokatske usluge, istraživanje javnog mnjenja.
Deo sredstava, oko 30.000 evra, koalicija je platila kompaniji Multikom za zakup prostora u Beogradu i zakup 50 laptopova. Multikom je inače u vlasništvu Dragana Đilasa, predsednika Stranke slobode i pravde, partije koja je članica koalicije "Srbija protiv nasilja".
Građani donirali SPS-u blizu 800.000 evra
U kampanji za parlamentarne izbore, na kojima je Socijalistička partija Srbije (SPS) osvojila najmanje glasova od izbora 2007. godine, troškovi socijalista bili su 2,2 miliona evra.
Nakon izbora 2023, socijalisti će u parlamentu imati 18 poslanika.
Predizborne aktivnosti koalicija okupljena oko SPS finansirala je iz budžetskih i ličnih sredstava, ali i od donacija fizičkih lica.
U konačnom izveštaju o finansiranju kampanje koalicija Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija (JS) i Zeleni Srbije, prijavila je 236 pojedinačnih uplata građana u ukupnom iznosu od 788.000 evra.
Čak 82 građana je SPS-u uplatilo iznose veće od 4.200 evra (pola miliona dinara), dok su 53 osobe uplatile po 6.300 evra (740.000 dinara).
U predizbornoj kampanji SPS je kao donaciju upisao i besplatno korišćenje sala koje su im ustupljene uz odobrenje Grada Čačka, Opštine Ljubovija i Centra za kulturu Raška.
Više od 80 odsto novca namenjenih predizbornim aktivnostima, koalicija SPS, JS i Zeleni Srbije izdvojila je za medijsko oglašavanje, ukupno 1,8 miliona evra. Za emitovanje promotivnih spotova najviše novca su isplatili televiziji Pink.
Za oglašavanje u štampanim medijima SPS je izdvojio 86.500 evra a više od 80 odsto tog novca izdvojeno je za reklame u dnevnim novinama Kurir, Alo i Informer.
Socijalisti su za oglašavanje na internetu platili 142.000 evra, a najvrednije poslove dodelili su medijskim kompanijama Mondo i Ringier.
Značajni su i troškovi organizacije mitinga, u koji je SPS uključio i brojne prevoznike a sve to koštalo ih je oko 270.000 evra.
Lista Branislava Nestorovića prijavila najmanje troškove
Koalicija "NADA za Srbiju" je za izbornu kampanju potrošila oko 616.000 evra.
I ova koalicija najveće rashode beleži za medijsko oglašavanje, na šta je utrošeno oko 290.000 evra. NADA se reklamirala na dve televizije RTS-u i televiziji Prva. Obe sa nacionalnom pokrivenošću. Takođe i na tri lokalne radio stanice.
Osim oglašavanja najveće izdatke imali su za promo materijal pre svega štampu i postavljanje oglasa na bilbordima. Kampanju su finansirali prevashodno iz budžetskih sredstava.
Lista "Mi, glas iz naroda, okupljena oko Branislava Nestorovića predala je finansijski izveštaj u kojem se navodi da su najviše novca potrošili na promotivni materijal, bilborde, letke kao i na promotivne tekstove na sajtu lista Pravda - oko 28.000 evra.
Nešto manje, oko 20.000 evra, koštale su ih organizacije javnih manifestacija a oglašavanje na internetu i društvenim mrežama oko 7.000 evra.
Lista "Mi, glas iz naroda" prijavila je ukupne troškove kampanje u iznosu od 60.000 evra dok u izveštaju o finansiranju izborne kampanje nije navela izvore svojih prihoda, iako su to bili dužni da urade.
Ova lista nije uplatila izborno jemstvo za kampanju, zbog čega im pre izbora iz budžeta nije isplaćeno 216.000 evra koliko su dobile partije koje su jemstvo uplatile.
Lista Branislava Nestorovića je novac iz budžeta dobila nakon izbora.
Desno orijentisani pokret "Mi, glas iz naroda" je nastao uoči decembarskih izbora i smatra se najvećim iznenađenjem sa osvojenih 4,8 odsto glasova, odnosno 13 mesta u republičkom parlamentu.
U Parlament su ušli i predstavnici pet manjinskih lista od kojih je najveće troškove u kampanji prijavio Savez Vojvođanskih Mađara - ukupno 387.000 evra. Ostale manjinske liste potrošile su u proseku oko 250.000 evra.
Ko će morati da vraća novac državi?
Od stranaka koje su položile jemstvo i pre izbora uzele iz budžeta novac za izbornu kampanju, samo lista Čedomira Jovanovića će morati da vrati taj novac jer je osvojila manje od jedan odsto glasova.
Koliko su potrošili u kampanji nije poznato jer na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije nije objavljen izveštaj liste "Mora drugačije" koju je predvodio Jovanović.
Manje od jedan odsto glasova na republičkim izborima osvojila je i Narodna stranka ali ona pre izbora nije položila jemstvo i uzela novac iz budžeta. Troškove kampanje u iznosu od blizu 180.000 evra finansirala je iz sopstvenih sredstava.
Koalicija Dosta je bilo - Socijaldemokratska stranka (DJB – SDS) je među onim partijama koje su na izborima dobile više od jedan odsto glasova ali ne mogu računati na novac koji se iz budžeta isplaćuje partijama koje su osvojile poslaničke mandate.
DJB i SDS su pre izbora povukli iz budžeta 216.000 evra a u kampanji potrošili tek nešto manje od tog iznosa. Neutrošenih oko 4.200 evra vratili su u budžet.
Oprezna sa novcem ili bez očekivanja da će ući u parlament bila je i Srpska radikalna stranka koja je osvojila nešto manje od 1,5 odsto glasova. Radikali su potrošili samo 13 evra više od 216.000 evra budžetskih sredstava.
Konačni izveštaj o troškovima kampanje pokazuje minus na računu koalicije "Nacionalno okupljanje" koju su predvodili Milica Đurđević Stamenkovski - Boško Obradović.
Ova koalicija je iz budžeta, ličnih sredstava i donacija građana raspolagala sa blizu 250.000 evra. Na predizborne aktivnosti potrošili su dva i po puta više.
Nacionalno okupljanje nije ušlo u parlament pa tu razliku neće moći da nadoknade novcem koji se iz budžeta dodeljuje strankama za osvojene poslaničke mandate.
Facebook Forum