Za radno mesto u Srbiji najvažnije je biti član političke partije. Samo tako je moguće dobiti posao u državnoj službi. „Transparentnost Srbija” je ne dobivši odgovor od Vlade Srbije kako zapošljava kadrove odlučila da podnese tužbu. Stručna javnost dugo upozorava na „partiodespotiju”na koju građani iz očaja i nade svesno pristaju.
Nije tajna da se u Srbiji dugi niz godina na brojne državne funkcije postavljuju ljudi iz političke infarstrukture, često bez poslovnih kvalifikacija. Iako se držаvа se obаvezаlа dа će službenike birаti isključivo nа konkursimа, to ide dosta teško i poprilično tajnovito.
U nameri da dobije podatke koliko je i kako država birala svoje kadrove, Nemаnjа Nenаdić, progrаmski direktor „Trаnspаrentnosti Srbijа”, tužio je Vlаdu Srbije jer nije dobio odgovor kаko je to zаkonom predviđeno.
Nemanja Nenadić, foto: Vesna Anđić
“Ljudi su birani po partiskom kriterijumu, odnosno nisu postojali nikakvi kriterijumu do donošenja Zakona o dfržavnim službenicima. Nakon donošenja tog zakona utvrđeno je da se mora prethodno sprovesti javni konkurs. Ti konkursi su rastezani, pomerani su rokovi. Došli smo do toga da su ti rokovi istekli a da posao nije završen. Naravo da je sve povezano sa pitanjem depolitizacije, ali ona nije završena u roku a očigledno nije završena ni danas. I to je jedan ozbiljan problem“, kaže Nenadić.
Po procenama oko 11 hiljada radnih mesta i oko 25 hiljada funkcionerskih fotelja a od lokalnog do državnog nivoa vlasništvo je stranaka. Po logici političke nominacije upravo ova radna mesta predstavljaju nadoknadu za vernost i stranke time kupuju političku i svaku drugu lojalnost.
„Znači obiman ulog za jedan broj stranačkih aktivista. Nešto što je nadoknada za vernost i što je uslov da Srbiju taj partijski kartel državu poseduje. To je nešto zbog čega se onda sva ta obećanja o javnim konkursima za imenovanja i autonomiji, kao kriterijuma za izbor državnih službenika ne realizuje, gotovo ništa. To sve gotovo deceniju ovo pretvara u polje političke retorike“, kaže profesor Zoran Stojiljković.
Političke partija dobar deo pristalica i vezuje takozvanom „okupacijom“ radnih mesta. Time se šalje poruka da je partijski aktivizam relativno naplativ. Političke partije time postaju vladaoci sudbina.
"Prećutni dogovor"
Građani Srbije, kako pokazuje naša beogradska anketa, svesni su da samo oni sa debelim rodbinskim i političkim vezama, mogu dobiti posao.
„Od presudnog značaja jeste da ste član partije da bi ste dobili posao. Ja sam godinu dana i moram da čekam. Poznato je da onaj ko plati partiji lakše i brže dolazi do posla“, kaže sredovečan čovek.
Naši sagovornici kažu da je političkog zapošljavanja bilo oduvek. Danas je to mnogo vidljivije, jer je velika kriza, ali i potražnja za radnim mestima.
„Mislim da se samo članovi partije zapošljavaju“.
RSE: Da li ste vi imali neko iskustvo?
„Ne nisam imala ali radim u državnoj službi i svedok sam da je ne moguće doći na neko radno mesto ako niste član neke partije. Svako malo neko se zaposli preko partije, bez konkursa Stručnost i znanje niko ne gleda“, kaže jedna Beograđanka.
„Iz iskustva mojih prijatelja i raznih ljudi čujem da je nemoguće naći posao ako niste član neke partije. To je poražavajuće i tužno“, kaže Beograđanin zaposlen kod privatnika.
U vremenu kada je broj nezaposlenih u Srbiji je dostigao svoj istorijski maksimum, evidentirano je oko 730 hiljada nezaposlenih a prema nezvaničnim podacima bez posla više od milion ljudi, vidljivo da veze i stranačka pripadnost potiskuju stručne i poslovne kvalifikacije. Partijska knjižica postala je diploma za sve kvalifikacije.
To prihvata i Željko Ivanji poslanik vladajuće koalicije.
„Prosto svaka stranka dobije svoju kvotu prema rezultatima na izborima i onda se tako popunjavaju upražnjenja mesta i to je taj put. U svakom slučaju za državu koja je u tranziciji najbolji model bi bio izbor kadrova putem javnih konkursa. Kako sada stvari stoje, to još dugo neće doći. Ovde se politika gleda kao ostvarenje ličnih zahteva i lične karijere, što je potpuno pogrešno“, kaže Ivanji.
Sociolozi smatraju da je postignut „prećutni dil“ vlasti i pojedinca, zapravo pokazatelj moralne korupcije društva i indikator opšteg bezvlašća.
„Mi imamo malo jednu perverznu svest građana da kritikuju partokratiju, čak „partiodespotiju" u Srbiji a da sa druge strane znaju i dobro su svesni da se logikom političkih veza nešto može ostvariti. To je još jedan razlog što partijsko članstvo u ukupnom biračkom telu u Srbiji i zemljama regiona, čini svega 10 do 20 odsto, što je gotovo nezabeleženo u komparativnoj praksi“, kaže Stojiljković.
Srbija inače upravlja sa preko 600 javnih preduzeća. Prekobrojno zapošljavanje kao posledica političke raspodele bila je i primedba Međunarodnog monetarnog fonda.
Nije tajna da se u Srbiji dugi niz godina na brojne državne funkcije postavljuju ljudi iz političke infarstrukture, često bez poslovnih kvalifikacija. Iako se držаvа se obаvezаlа dа će službenike birаti isključivo nа konkursimа, to ide dosta teško i poprilično tajnovito.
U nameri da dobije podatke koliko je i kako država birala svoje kadrove, Nemаnjа Nenаdić, progrаmski direktor „Trаnspаrentnosti Srbijа”, tužio je Vlаdu Srbije jer nije dobio odgovor kаko je to zаkonom predviđeno.
“Ljudi su birani po partiskom kriterijumu, odnosno nisu postojali nikakvi kriterijumu do donošenja Zakona o dfržavnim službenicima. Nakon donošenja tog zakona utvrđeno je da se mora prethodno sprovesti javni konkurs. Ti konkursi su rastezani, pomerani su rokovi. Došli smo do toga da su ti rokovi istekli a da posao nije završen. Naravo da je sve povezano sa pitanjem depolitizacije, ali ona nije završena u roku a očigledno nije završena ni danas. I to je jedan ozbiljan problem“, kaže Nenadić.
Po procenama oko 11 hiljada radnih mesta i oko 25 hiljada funkcionerskih fotelja a od lokalnog do državnog nivoa vlasništvo je stranaka. Po logici političke nominacije upravo ova radna mesta predstavljaju nadoknadu za vernost i stranke time kupuju političku i svaku drugu lojalnost.
„Znači obiman ulog za jedan broj stranačkih aktivista. Nešto što je nadoknada za vernost i što je uslov da Srbiju taj partijski kartel državu poseduje. To je nešto zbog čega se onda sva ta obećanja o javnim konkursima za imenovanja i autonomiji, kao kriterijuma za izbor državnih službenika ne realizuje, gotovo ništa. To sve gotovo deceniju ovo pretvara u polje političke retorike“, kaže profesor Zoran Stojiljković.
Političke partija dobar deo pristalica i vezuje takozvanom „okupacijom“ radnih mesta. Time se šalje poruka da je partijski aktivizam relativno naplativ. Političke partije time postaju vladaoci sudbina.
"Prećutni dogovor"
Građani Srbije, kako pokazuje naša beogradska anketa, svesni su da samo oni sa debelim rodbinskim i političkim vezama, mogu dobiti posao.
„Od presudnog značaja jeste da ste član partije da bi ste dobili posao. Ja sam godinu dana i moram da čekam. Poznato je da onaj ko plati partiji lakše i brže dolazi do posla“, kaže sredovečan čovek.
Naši sagovornici kažu da je političkog zapošljavanja bilo oduvek. Danas je to mnogo vidljivije, jer je velika kriza, ali i potražnja za radnim mestima.
„Mislim da se samo članovi partije zapošljavaju“.
RSE: Da li ste vi imali neko iskustvo?
Ivanji: Ovde se politika gleda kao ostvarenje ličnih zahteva i lične karijere, što je potpuno pogrešno.
„Ne nisam imala ali radim u državnoj službi i svedok sam da je ne moguće doći na neko radno mesto ako niste član neke partije. Svako malo neko se zaposli preko partije, bez konkursa Stručnost i znanje niko ne gleda“, kaže jedna Beograđanka.
„Iz iskustva mojih prijatelja i raznih ljudi čujem da je nemoguće naći posao ako niste član neke partije. To je poražavajuće i tužno“, kaže Beograđanin zaposlen kod privatnika.
U vremenu kada je broj nezaposlenih u Srbiji je dostigao svoj istorijski maksimum, evidentirano je oko 730 hiljada nezaposlenih a prema nezvaničnim podacima bez posla više od milion ljudi, vidljivo da veze i stranačka pripadnost potiskuju stručne i poslovne kvalifikacije. Partijska knjižica postala je diploma za sve kvalifikacije.
To prihvata i Željko Ivanji poslanik vladajuće koalicije.
„Prosto svaka stranka dobije svoju kvotu prema rezultatima na izborima i onda se tako popunjavaju upražnjenja mesta i to je taj put. U svakom slučaju za državu koja je u tranziciji najbolji model bi bio izbor kadrova putem javnih konkursa. Kako sada stvari stoje, to još dugo neće doći. Ovde se politika gleda kao ostvarenje ličnih zahteva i lične karijere, što je potpuno pogrešno“, kaže Ivanji.
Sociolozi smatraju da je postignut „prećutni dil“ vlasti i pojedinca, zapravo pokazatelj moralne korupcije društva i indikator opšteg bezvlašća.
„Mi imamo malo jednu perverznu svest građana da kritikuju partokratiju, čak „partiodespotiju" u Srbiji a da sa druge strane znaju i dobro su svesni da se logikom političkih veza nešto može ostvariti. To je još jedan razlog što partijsko članstvo u ukupnom biračkom telu u Srbiji i zemljama regiona, čini svega 10 do 20 odsto, što je gotovo nezabeleženo u komparativnoj praksi“, kaže Stojiljković.
Srbija inače upravlja sa preko 600 javnih preduzeća. Prekobrojno zapošljavanje kao posledica političke raspodele bila je i primedba Međunarodnog monetarnog fonda.
