Dostupni linkovi

Potraga za nestalima: 'Jednoga dana postoji politička volja, a sledećeg ne'


Ekshumacija na lokaciji Kiževak (decembar 2020.)

Početak potrage za nestalim osobama tokom ratnog sukoba 1999. godine na Kosovu govori o postojanju političke volje, ocenila je Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) i koordinatorka REKOM mreže pomirenja.

Ona je na panelu „Pitanje nestalih – prioritet regionalne saradnje“, koji su 22. decembra organizovali REKOM mreža pomirenja i Fond za humanitarno upozorila da se taj proces mora pratiti kako se ne bi dogodilo „ono što se događa na ovim prostorima, da jednoga dana postoji politička volja a sledećeg ne postoji“.

„Ako uporedimo bivšu Jugoslaviju sa drugim zemljama gde je puno ljudi nestalo, na primer sa Argentinom, Šri Lankom, Irakom, u bivšoj Jugoslaviji je puno više napravljeno“, ocenio je Manfred Novak (Nowak), ekspert Ujedinjenih nacija zadužen za Specijalni proces za nestale osobe na prostoru bivše Jugoslavije (1994-1997).

Novak, koji je i nekadašnji sudija Specijalnog veća za ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu (1996-2003), rekao je da ne zna nijednu zemlju u kojoj je toliko grobnica otvoreno i toliko ljudi identifikovano kao na prostoru bivše Jugoslavije.

O grobnici na lokaciji Kiževak

„U jednom trenutku je predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) rekao da su institucije u Srbiji spremne da svaka lokacija za koju se dostavi informacija o mogućoj masovnoj grobnici na teritoriji Srbije bude proverena i ubrzo posle toga obelodanjena je lokacija jedne masovne grobnice na području Raške“, dodala je Nataša Kandić.

Na lokaciji "Kiževak" kod Raške, na jugozapadu Srbije, polovinom novembra su pronađeni posmrtni ostaci, kako se sumnja, albanskih civila ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine.

Predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da se o broju tela na tom mestu još uvek ne može sa sigurnošću ništa reći, ali je dodao da se može pretpostaviti da se nalazi između 15 i 17 tela.

„Odmah zatim dolazi izjava premijera Kosova (Avdulaha Hotija) da je od građana primljena informacija da su u okolini Orahovca i Prizrena pronađene lokacije na kojima bi mogli biti posmrtni ostaci žrtava iz događaja sa većim brojem žrtava“, rekla je Kandić.

Građani dostavili informacije o grobnicama u Orahovcu i Prizrenu

U Prištini je 18. decembra Vladina komisija za nestala lica obavestila javnost da su izvršena iskopavanja na dve lokacije gradskog groblja u Orahovcu, u jugozapadnom delu Kosova, i gradskog groblja u Prizrenu, u južnom delu Kosova.

Kako stoji na sajtu Vlade Kosova tada su na lokaciji u Orahovcu ekshumirani posmrtni ostaci jedne žrtve rata, a u Prizrenu delovi kostiju jedne žrtve rata. Takođe je navedeno da su informacije o ovim lokacijama komisiji dostavili građani.

Nataša Kandić je navela da ostaje da se vidi da li će ovi procesi, osim humanitarne dimenzije pronalaženja nestalih, pomoći i intenziviranju procesuiranja ratnih zločina.

Razrešenje sudbine nestalih lica je jedna od tačaka sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa koji su u septembru u Vašingtonu potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti.

Pitanje nestalih je takođe u agendi i dijaloga u Briselu o normalizaciji odnosa koji pod okriljem EU vode predstavnici Srbije i Kosova.

Poređenje - zemlje bivše SFRJ i Argentina

Manfred Novak (Nowak), koji je bio ekspert Ujedinjenih nacija zadužen za nestale osobe na prostoru bivše Jugoslavije rekao je da ne zna nijednu drugu zemlju u kojoj je više masovnih grobnica otvoreno i ljudi identifikovano nego što je slučaj u zemljama bivše Jugoslavije.

„Ako uporedimo situaciju u ovoj regiji sa Argentinom recimo, gde imamo 30 hiljada nestalih, ali jako malo njih je locirano u masovnim grobnicama. Puno njih je završilo u okeanu“, rekao je Novak.

On je dodao i da su u Argentini krivični postupci za događaje od 1976. do 1983. godine i danas u toku.

„I tek sada kada je krivični postupak pokrenut protiv visokih zvaničnika u vojsci ili državi, porodice nestalih dobijaju neke od odgovora. A u bivšoj Jugoslaviji su neki od glavnih počinalaca ratnih zločina završili pred Haškim tribunalom“, rekao je Novak.

"Otac, majka, ćerka, prijatelj, sused. Svaki nestali je osoba", poručio je Tomas (Thomas) Osorio, istraživač na Univerzitetu u Levenu u Belgiji i ekspert za tranzicionu pravdu u zemljama bivše Jugoslavije.

„Njihovo odsustvo se neposredno oseća tokom celog života, a neizvesnost je trauma koja podriva odnose među zajednicama, državama i dovodi do toga da je veoma teško postići održiv mir“, naveo je Osorio.

Samo da ih je pronaći
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:05:21 0:00

Šta sve otežava potragu?

Da države u regionu moraju da razmenjuju informacije, ukazao je Ivan Jovanović, rukovodilac regionalnog programa podrške suđenjima za ratne zločine u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

On je ocenio da je u tome postignut popriličan iskorak koji je doveo i do pronalaska određenih grobnica.

Zamah je posebno dobijen, rekao je on, nakon Londonskog samita u okviru Berlinskog procesa 2018. godine i političke deklaracije kojom su se premijeri iz regiona obavezali na bolju saradnju u traganju za nestalima.

Jovanović je takođe ukazao da nedostatak političke volje utiče na pojedince i da oni onda nemaju hrabrost da daju informaciju.

Kao problem je označio i protok vremena navodeći da čak i kada pojedinci imaju informaciju o mestu grobnice, da blede sećanja i priroda čini svoje pa se zbog vegetacije ne mogu prepoznati mesta.

„Posebno u Bosni i Hercegovini često svedoci odvedu na mesto, ali ne mogu da lociraju mikro lokaciju. I kada se državne vlasti uključe, poput nedavno pronađene masovne grobnice Kiževak na jugu Srbije, gde se preko godinu i po dana kopalo, ali nije tačno pronađeno to mesto jer je u međuvremenu jalovište rudnika raslo i gomilale se naslage“, rekao je Jovanović.

Govoreći o procesuiranju ratnih zločina on je rekao da ti postupci mogu da budu i izvor informacija, ali da sa druge strane mogu da deluju i kao pretnja jer se neko može bojati krivičnog progona.

Dodao je da se takve situacije mogu rešiti sporazumom o priznanju krivice.

„To je već primenjivano u nekim predmetima u BiH i Srbiji što je dovelo do informacija koje su vodile do otkrivanja tela nestalih. Tu je neophodna jedna vrsta kompromisa da nekoga poštedite odgovornosti ako je na nižim lestvicama odgovornosti ukoliko može dovesti do otkrivanja masovne grobnice“, rekao je Jovanović.

Takođe je naveo da bi trebalo naći nove metode za pronalaženje mikro lokacija.

Za koliko nestalih se još traga?

Ivan Grujić, koji je bio predsednik Komisije Vlade Hrvatske za zatočene i nestale od 1993. do 2016. godine, poručio je da iako je rešeno preko 80 odsto slučajeva nestalih osoba na prostoru bivše SFRJ, treba rešiti i preostalih 20 odsto jer „smo to dužni i porodicama nestalih i društvu.“

„Prema iskustvu koje imam, na području Istočne i Zapadne Slavonije smo imali vrlo napete međuetničke odnose. Kada smo pronašli masovnu grobnicu, kada su identifikovani i pokopani ljudi, te tenzije su pale“, preneo je Grujić.

On je dodao je politička volja za pronalaženjem nestalih izražena još u Dejtonu, gde je 1995. godine potpisan mirovni sporazum kojim je okončan rat u BiH, ali je postavio i pitanje kakva je implementacija te političke volje.

Prema podacima REKOM-a na prostoru bivše SFRJ se još 10.169 osoba vodi kao nestalo – u BiH je njih 6.528, u Hrvatskoj 1.998 i na Kosovu 1.643.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG