Dostupni linkovi

U Srbiji oboren temperaturni rekord star 100 godina


Tokom petodnevnog toplotnog talasa krajem juna 2021. oboreni su dosadašnji dnevni apsolutni maksimumi na 14 mernih stanica u mestima i gradovima širom zemlje. Stanovništvo u Beogradu spas na Adi Ciganliji (Beograd, 10. jul 2021)

Sa izmerenih 38,7 stepeni Celzijusa u Beogradu ovog juna premašen je toplotni rekord star više od 100 godina, a prognoza je da će letnje temperature i dalje rasti zbog posledica globalnog zagrevanja, izjavio je Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Po podacima RHMZ-a, do sada je najtopliji dan u šestom mesecu u glavnom gradu Srbije bio 18. jun 1918. sa 38 stepeni, a za bezmalo jedan stepen bilo je toplije 24. juna ove godine.

Tokom petodnevnog toplotnog talasa krajem juna 2021, u kom je najviša temperatura od 40,7 stepeni zabeležena u Smederevskoj Palanci, 80 kilometara jugoistočno od Beograda, oboreni su dosadašnji dnevni apsolutni maksimumi na 14 mernih stanica u mestima i gradovima širom zemlje, među kojima su i Novi Sad i Sombor.

„To je jasan signal kako se i na ovim prostorima oseća proces globalnog zagrevanja“, kaže Goran Pejanović iz RHMZ-a.

Mada su početkom ovog leta srušeni neki dnevni junski rekordi, ono ipak nije najtoplije u poslednje vreme. Godine 2019. i 2018. u celini su po visokim temperaturama rekordne od početka merenja u Srbiji, a 13 od 15 najtoplijih godina registrovano je nakon 2000, dok je od tada u Beogradu zabeleženo čak 14 prosečno najtoplijih 365 dana.

Tropska staklena bašta

Goran Pejanović navodi da su u pitanju ekstremne temperature koje su posledica klimatskih promena.

„U njima je u poslednjih 150 godina srednja temperatura vazduha na planeti porasla za više od jednog stepena, a površine mora za pola stepena“, objašnjava Pejanović.

Osnovne karakteristike klimatskih promena u Srbiji koje je u poslednjih 30 godina zabeležio RHMZ su povećan broj tropskih dana i noći, češći i duži toplotni talasi, manje dana sa jakim mrazom, snegom i ledom, kao i ređe padavine koje su sve intenzivnije kada se dogode.

Merenja temperature vazduha u Beogradu, koja se sprovode od 1887. godine, kao i moderna republička meteorološka mreža uspostavljena 1947. sa evidencijom podataka od 1951, pokazala su da su ovdašnje klimatske promene u skladu sa onima u svetu koje su, kako objašnjavaju u RHMZ, najpre uzrokovane naglim porastom stanovništva Zemlje, koje od ulaska u industrijski period intenzivno proizvodi i troši fosilna goriva, na prvom mestu ugalj, naftu i gas.

„To podrazumeva povećanu emisiju ugljen dioksida i drugih štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga se planeta neminovno sve više zagreva“, podseća Pejanović.

Kada je u pitanju drugačija klima u odnosu na decenije pre 90-ih, iz RHMZ-a ukazuju i na povećano prisustvo vodene pare u atmosferi i navode da je, na primer, vlažnost vazduha u Beogradu danas 15 odsto veća nego u to vreme.

Najbolji primer tropske klime u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kombinacije visokih temperatura i velike vlažnosti, bila su leta 2018, ’19, i ’20. kada je bilo oko 30 stepeni sa puno oblačnosti i jakim kišama.

Suše sve češće

Ovo leto u Srbiji, objašnjava Pejanović, ima karakteristike sušnih godina kojih je u poslednje dve decenije bilo šest – 2000, 2003, 2007, najsušnija i najtoplija 2012. u kojoj je šteta u poljoprivredi bila veća od dve milijarde dolara, 2015. i 2017.

„Usled klimatskih promena na svake tri ili četiri godine u ovom milenijumu očekujemo sušu, dok su u periodu od 60-ih do 90-ih dolazile na pet ili šest godina“, napominje Pejanović.

U vreme ekstremnih vrućina i ovog juna građani Srbije preko društvenih mreža razmenjuju fotografije i video zapise ličnih merenja po principu „uradi sam“ na kojima tvrde da njihov termometar na ulici pokazuje i više od 50 stepeni u danima kada je oficijelni podatak da je temperatura vazduha, na primer, 39 stepeni.

Iz RHMZ-a ponavljaju da kućni meteo-rezultati nisu relevantni i da nacionalni hidrometeorološki centar radi po svetskim standardima u kojima se temperatura meri na visini od dva metra, na travi, u drvenoj kućici sa rešetkama za provetravanje, i na propisanoj udaljenosti meteorološkog kruga od drugih objekata.

Temperatura se na taj način, napominju u RHMZ, meri na najmanje 50.000 mesta na svetu.

„Jedino takvi podaci su validni, globalno uporedivi i upotrebljivi za meteorološke prognoze“, navodi Pejanović.

Leto još toplije

On podseća da su prognoze da će letnje temperature u svetu do 2050. godine porasti za još 1,2 stepena i na obavezu država potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. da do kraja polovine veka značajno smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte. U međuvremenu, meteorolozi upozoravanju da „staklena bašta“ greje Zemljine polove i ubrzano otapa sneg i led iznad Severnog mora, te da je zbog toga danas za 20 do 30 odsto smanjena površina pod glečerima.

Goran Pejanović kaže da dolaze sve toplija leta.

„Smanjuje se belina planete, a time i mogućnost da se reflektuje Sunčevo zračenje. Zato ne čudi što imamo obaranje temperaturnih rekorda i požare i na severnim geografskim širinama, u Sibiru, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama. Nade nema ako se ne preduzmu hitne mere“, zaključuje Pejanović.

Po prognozi RHMZ-a, aktuelni toplotni talas u Srbiji završava se 15. jula, od kada će narednih desetak dana biti znatno niže temperature. Sledećih ekstremno toplih pet dana u nizu RHMZ predviđa u prvoj dekadi avgusta.

Šta piše u Zakonu o klimatskim promenama?

U martu 2021. Srbija je usvojla Zakon o klimatskim promenama koji podrazumeva uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje otpornosti pogođenih sektora u privredi.

Tim aktom država se obavezala da u naredne dve godine usvoji strateške dokumente o strategiji niskougljeničnog razvoja i program prilagođavanja na promenjene klimatske uslove.

Klimatske promjene
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:00:17 0:00

Globalni okvir za međunarodnu saradnju u borbi protiv klimatskih promena je Pariski sporazum koji su pre šest godina potpisale sve zemlje sveta.

Cilj je da se planetarno povećanje prosečne temperature zadrži ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period, najpre redukcijama emisije gasova staklene bašte.

Planirano je da države u skladu sa mogućnostima kreiraju svoju politiku protiv zagađenja, uz obavezu da redovno podnose izveštaje o rezultatima.

XS
SM
MD
LG