Uoči samita predstavljen non-paper Njemačke i Francuske
Uoči samita, Nemačka i Francuska predstavile su takozvani non-pejper kojim predlažu postepenu integraciju država Zapadnog Balkana i Moldavije u programe i politike Evropske unije.
Cilj ove inicijative jeste ubrzavanje integracije zemalja kandidata i davanje novih podsticaja reformama.
Ovaj francusko-nemački dokument, pripremljen u kabinetima nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, polazi od ocene da je politici proširenja potreban novi politički impuls.
Predlog će nesumnjivo biti jedna od tema razgovora na samitu EU–Zapadni Balkan. Reč je o drugoj inicijativi nemačkog kancelara Merca u vezi sa politikom proširenja, nakon što je u maju izašao sa predlogom "kreativnih rešenja" za zemlje obuhvaćene procesom pristupanja Evropskoj uniji.
Istovremeno, ovo je prva zajednička inicijativa, Francuske i Nemačke, dve najuticajnije države članice EU, posvećena budućnosti procesa proširenja.
Non-pejper je neformalni dokument koji se koristi u evropskim diplomatskim krugovima za iznošenje novih ideja, testiranje stavova ili predlaganje rešenja bez obavezivanja na formalni stav.
Predloženi francusko-nemački pristup zasniva se na postepenoj integraciji zemalja kandidata u evropske politike i institucije, uz zadržavanje principa da napredak zavisi od rezultata reformi.
Kako se navodi, cilj inicijative je da pojednostavi sadašnji pregovarački proces, smanji proceduralne prepreke i omogući brže otvaranje pregovaračkih klastera kada za to postoje preporuke Evropske komisije.
Autori dokumenta naglašavaju da predloženi model ne predstavlja zamenu za punopravno članstvo niti produžavanje pristupnog procesa, već pokušaj da se reforme ubrzaju i da građani zemalja kandidata osete konkretne koristi od evropskih integracija i pre formalnog prijema u Evropsku uniju.
Prema francusko-nemačkom predlogu, veći fokus trebalo bi staviti na sadržaj reformi, a manje na proceduralne korake.
Dokument predlaže uspostavljanje posebne pretpristupne strategije koja bi zemljama kandidatima omogućila konkretnije koristi i pre punopravnog članstva. Predviđeni mehanizmi bili bi povezani sa napretkom u reformama, ali bi ostali reverzibilni u slučaju nazadovanja u oblasti vladavine prava ili odstupanja od temeljnih vrednosti Evropske unije.
Evropska komisija poziva se da pripremi predloge koji bi olakšali takvu postepenu integraciju.
Među konkretnim predlozima nalazi se omogućavanje privilegovanog pristupa jedinstvenom tržištu EU, kao i postepeno uključivanje predstavnika zemalja kandidata u rad evropskih institucija kroz status posmatrača na određenim sastancima.
Kao najviši nivo postepene integracije navodi se puno učešće u jedinstvenom tržištu po modelu proširenog Evropskog ekonomskog prostora, uz uslov da zemlja kandidat usvoji i primeni evropsko zakonodavstvo u ključnim pregovaračkim oblastima i privremeno zatvori relevantna pregovaračka poglavlja.
Hvala što ste nas pratili, ovime završavamo blog uživo.
Prijatno veče.
Predata samo dan pre početka samita, francusko-nemačka inicijativa o postepenoj integraciji država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju postala je glavna tema susreta lidera.
Održan prvi put u Crnoj Gori, samit EU-Zapadni Balkan je posredno potvrdio da se ova inicijativa ne odnosi na Crnu Goru – zemlju koja je u završnoj fazi pristupnih pregovora – već na ostale zemlje kandidate.
Jedan od autora najnovijeg predloga, nemački kancelar Fridrih Merc, rekao je da je ideja naišla na podršku kako evropskih tako i regionalnih lidera.
Novinarima je već govorio o izmeni pravila igre u procesu proširenja, koji je, prema njegovim rečima, bio veoma spor.
"Sada to menjamo i sada ćemo na ovom procesu raditi nešto intenzivnije. Odluke će morati da budu donete i o tome, ali neformalni razgovori koji su danas ovde vođeni daju mi nadu da ćemo vrlo brzo doći do pravog rešenja", izjavio je nemački kancelar na kraju samita EU–Zapadni Balkan.
On je potvrdio da to nije zamena za članstvo, već proces koji će ubrzati pristup određenim strukturama Evropske unije.
Ova nova perspektiva predstavlja jedini konkretan rezultat samita koji je, prema ranijim najavama, trebalo da bude sastanak bez velikih očekivanja. Nije usvojena ni zajednička deklaracija. Umesto toga, Evropska unija oglasila se saopštenjem.
U njemu je naglašeno da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni za ostvarivanje svih prednosti bliže integracije. Takođe je istaknuta važnost daljeg jačanja saradnje u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na kraju samite je rekao da je predlog, koji je potekao iz kabineta nemačkog kancelara i francuskog predsednika, još jedan pokušaj pojednostavljivanja birokratskih procedura u procesu proširenja.
On je rekao da proces proširenja ostaje zasnovan na zaslugama, ali je cilj da se smanji složena birokratija koja ga prati.
Vučić: Za otvaranje klastera u pregovorima s EU, Srbija između ostalog treba da formira REM
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija mora da završi tri stvari koje se tiču Venecijanske komisije, preporuke ODIHR-a i formiranje Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kako bi otvorila klaster tri za pristupanje Evropskoj uniji.
On je u Tivtu novinarima rekao da treba da budu doneta još dva zakona u vezi s preporukama ODIHR-a (Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava) naveo da "ne razume smisao" donošenja jednog od tih zakona, ali da će Srbija to ispuniti.
Vučić je rekao da ako bi te tri stvari bile ispunjene, Srbija bi otvorila klaster tri i napravila uslov za otvaranje klastera dva i onda bi, prema njegovim rečima, sve išlo po ubrzanoj proceduri.
On je rekao i da su na samitu neke baltičke zemlje, kao i zemlje Beneluksa tražile da Srbija uvede sankcije Rusiji.
Merc: Srbija da se opredeli – Kina i Rusija ili EU
Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je Srbiji da treba da se opredeli između Rusije i Kine, s jedne strane, i Evropske unije, s druge.
"Srbija takođe mora da odluči gde pripada. Balansiranje između Rusije, Kine i Evrope je neprihvatljivo. Srbija mora jasno da odluči gde vidi svoju budućnost. A ako je odgovor Srbije Evropa, onda je odgovor Evrope Srbija", rekao je Merc nakon završetka samita EU–Zapadni Balkan.
Nemački kancelar potvrdio je da se u Tivtu u dva navrata sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem – jednom na bilateralnom sastanku, a drugi put u društvu francuskog predsednika Emanuela Makrona i čelnika evropskih institucija: predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte.
"Vrlo jasno smo mu rekli šta očekujemo, ali smo mu takođe dali jasnu ponudu da Srbija ima otvoren put ka Evropskoj uniji", rekao je šef nemačke vlade.