Porota u američkom gradu Kenoši oslobodila je 18-godišnjeg Kajla Ritenhausa optužbi da je odgovoran za ubistvo dvojice muškaraca i pokušaj ubistva trećeg za vreme nemira na protestima za rasnu pravdu u Viskonsinu 2020. godine, zaključujući da je reagovao u samoodbrani.
Porota je jednoglasno zaključila da Ritenhaus nije kriv na osnovu dve tačke optužnice za ubistvo, jednu za pokušaj ubistva i dve tačke za nesmotreno ugrožavanje javne bezbednosti za vreme haotičnih uličnih protesta 25. avgusta 2020. u gradu Kenoši.
Uz snažno policijsko prisustvo, nekoliko desetina demonstranata je stajalo na stepenicama ispred sudnice nakon što je presuda pročitana. Neki su nosili transparente podrške Ritenhausu, dok su drugi izražavali razočarenje.
"Srećni smo što Kajl može da nastavi svoj život kao bezbedan i nedužan čovek, ali u ovoj situaciji nema pobednika, dvoje ljudi je izgubilo život i sasvim smo svesni toga", izjavio je za agenciju Rojters portparol porodice Ritenhaus.
Ritenhaus je poluautomatskim oružjem ubio 36-godišnjeg Džozefa Rozenbauma i 26-godišnjeg Entonija Hubera i ranio 28-godišnjeg Gejdža Groskojca.
Neredi su nastali nakon što je policija pucala u Afroamerikanca Džejkoba Blejka.
Ritenahus, koji je i sam izašao da svedoči, rekao je da "nije imao izbora" i "morao da otvori vatru da bi se zaštitio".
Suđenje Kajlu Ritenhausu je polarizovalo Ameriku i pokazalo duboke podele u društvu povodom kontroverznih pitanja kao što je pravo na posedovanje i nošenje oružja.
On je heroj za neke konzervativce, koji se zalažu za široka prava na nošenje oružja i smatraju da je njegovo pucanje bilo opravdano. Mnogi sa leve strane spektra, međutim, vide mladića kao osvetnika i oličenje američke kulture oružja koja je van kontrole.
Protesti protiv rasizma i policijske brutalnosti postali su nasilni u mnogim američkim gradovima posle policijskog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu, tri meseca pre događaja u Kenoši.
Šta se dogodilo u noći pucnjave u Kenoši?
Iako je mnogo prizora te noći snimljeno mobilnim telefonima i bezbednosnim kamerama, nekoliko osnovnih činjenica je ostalo sporno. Suđenje se zato fokusiralo na pitanje da li se Ritenhaus ponašao razumno, kako bi sprečio "smrt ili teške telesne potrebe", što je prema zakonu Viskonsina razlog za primenu smrotnosne sile.
Tužioci, koje je predvodio Tomas Binger, je pokušalo da Ritenahusa prikaže kao agresora i isticalo da je bio jedina osoba koja je nekoga ubila te noći.
Ritenhausova puška je bila napunjena sa 30 metaka koji su napravljeni da prodru u telo žrtve. Porota je videla više video snimaka, uključujući i trenutak kada je Ritenhaus ispalio četiri metka u Rozenbauma, koji je ležao nepomično na zemlji. Na drugom snimku se vidi kako Groskrojc vrišti dok mu krv curi iz ruke. U svom svedočenju, Ritenahaus je rekao da je pucao tek nakon što je napadnut.
"Uradio sam šta sam morao da zaustavim osobe koja me je napala", rekao je.
Ritenhaus je svedočio da je pucao u Entonija Hubera nakon što ga je udario skejtbordom i izvukao svoje oružuje. Takođe je rekao da je pucao na Groskrojca nakon što je ovaj uperio na njega pištolj koji je nosio kao tinejdžer - što je Grosjkrojc priznao za vreme ispitivanja.
Biden pozvao na mirno izražavanje stavova o presudi
Predsednik SAD Džo Bajden pozvao je 19. novembra građane da mirno izraze stavove nakon oslobađajuće presude Ritenhausu.
Bajden je u saopštenju naveo da je razgovarao sa guvernerom Viskonsina Tonijem Eversom kako bi mu ponudio podršku i pomoć da se osigura javna bezbednost.
"Iako će zbog presude u Kenoši mnogi Amerikanci biti ljuti i zabrinuti, uključujući i mene, moramo da prihvatimo odluku porote", naveo je američki predsednik i pozvao sve da svoje stavove izraze mirno.
"Nasilju i uništavanju imovine nema mesta u našoj demokratiji", rekao je on.
