Dostupni linkovi

Američka politika prema Kosovu ostaje ista


Thomas Donnelly

Ima li bar simboličnih indikatora da će Sjedinjene Države uskoro početi da se ekonomski dižu na noge; hoće li spremnost Obamine administracije da poboljša odnose sa Moskvom poboljšanjem i uroditi; da li će najavljeno usporavanje širenja EU i sve primetniji ekonomski “nacionalizam” njenog razvijenog dela unazaditi stanje stvari na Zapadnom Balkanu – pitanja su na koja u intervjuu za RSE odgovara Thomas Donnelly, ekspert iz American Enterprise institute.

Donnelly se najpre osvrće na pitanje kosovskog statusa. U svetlu napora srpske vlade da nastavi pravnu bitku za Kosovo, Donnelly naglašava da između Amerike, vođene novom Obaminom administracijom, i Evropske unije postoji široka saglasnost da je to pitanje rešeno i stavljeno ad acta.

“Smatram da nije uputno gajiti nade u Srbiji da se sat može vratiti unazad ili da će Amerikanci i Evropljani izvršiti fundamentalnu reviziju svojih prethodnih odluka. Obamina administracija će nastaviti kosovsku politiku prethodne vlade i ne vidim nijedan razlog da se tu nešto promeni. Ni iskazana namera predsednika Obame da popravi odnose sa Moskvom neće ništa promeniti u američkom odnosu prema pitanju Kosova. Bojim se da bi napori Srbije utrošeni na pitanje nezavisnosti Kosova, umesto na budućost Srbije i njenu evropsku integraciju, mogli biti iskorišćeni od strane Rusije, koja je spremna da se bori za Kosovo do poslednjeg Srbina i koja igra igru svojih, a ne srpskih interesa.”
Nedavno je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da se proces proširenja Evropske unije mora usporiti i da se samo Hrvatska može nadati skorom članstvu. Izjava je pala usred duboke glogalne ekonomske u kojoj je svaka država zaokupljena sopstvenim problemima. Thomasa Donnellyja pitamo da li se boji ekonomskog nacionalizma u Evropi i koliko to može biti kontroproduktivno za zemlje Zapadnog Balkana.
“Apsolutno. Bojim se protekcionističkih mera, ali i političke miopije i nacionalizma, iako ne u nekakvim fašističkim oblicima ispoljavanja. Mislim da će nacionalizam u biti u porastu; neće biti agresivne prirode, ali će se iskazivati u okretanju sebi i isključivanju drugih. Istovremeno, ova kriza nudi i šanse. Pitanje je, naravno, kako će različite zemlje izaći iz trenutne recesije. U meri u kojoj nove evropske demokratije u centralnoj i istočnoj Evropi nemaju legat gigantskih državnih aparata kojima raspolažu razvijene evropske demokratije, one imaju istinsku šansu. Umesto da očekuju pomoć od Nemačke i drugih zapanoevropskih socijaldemokratija, te države mogu profitirati ako se dobro pozicioniraju za veliki ekonomski skok. Drugim rečima, one mogu otvoriti svoja tržišta i iskorištiti šansu čim se ona ukaže, čim se trgovina i svetska ekonomija ponovo dignu na noge. To bi im onda donelo i bolju pregovaračku poziciju prema razvijenijoj Evropi, koja bi se mogla prilično sporo oporavljati. Ja nikad nisam bio uveren da bi najbolji put za istočnoevropske, odnosno, balkanske zemlje, bio da postanu neka nova Francuska ili Nemačka, Sspanija ili Italija.”
Primetna je u poslednje vreme spremnost ne samo Evropske unije nego i nove američke administracije da se unaprede odnosi sa Rusijom. Upitan da li očekuje otopljavanje tona komunikacije između Obamine administracije i sagovornika u Moskvi, sagovornik Radija Slobodna Evropa kaže:
“Ukazala se dobra prilika za poboljšanje odnosa, ali i dalje su na sceni značajne razlike u stavovima: kad je su u pitanju čvrste veze između Sjedinjenih Država i Evrope, kad je reč o nameri Vašingtona da zaštiti istočnoevropske demokratije, u okviru koje su i razlike u pogledu Ukrajine. Ali, nisu na delu samo razlike oko evropskih problema. Tu su i razilaženja u vezi sa iranskim nuklearnim programom, čak i u vezi sa Dalekim istokom, gde rusko-američki odnosi, iako trenutno nisu u konfliktu, mogu lako zapasti u konflikt. Tu je i problem Avganistana. Ukoliko Rusija bude gradila svoju politiku u iranu i Avganistanu na način koji bi ugrožavao Sjedinjene Države, to će takođe voditi tenzijama. Dakle, mnogo je tačaka mogućeg konflikta. Mogućnost da se odnosi poprave ukazala se, dijalog će zavisiti od obeju strana, ali kako će se razvijati videćemo. Kako će Rusija voditi dijalog, da li je njen cilj da popravi štetu u odnosima nastalu poslednjih godina – videćemo. Ja lično nisam siguran da ima takve namere.”
Ima li ikakvih, makar i simboličnih indikatora da će Sjedinjene Države uskoro početi da izlaze iz ekonomske krize i tako povući i ostatak sveta? - pitamo našeg sagovornika.
“Nisam baš siguran u tom pogledu. Neki od recepata nove administracije nisu me uverili da ćemo krenuti ka putu ekonomskog rasta. Ono što me najviše brine jeste širenje državne kontrole nad ekonomijom i tržištem zato što globalni rast i prosperitet zavise od otvorenosti tržista i pristupa američkom tržištu. U tom smislu, ako mi postanemo isključivi, ako postanemo ekonomski nacionalisti i protekcionisti, u najveće teškoće ćemo baciti zemlje u razvoju koje neće imati pristupa našem tržištu. S obzirom da lančanu reakciju uzrokovanu globalnim tržistem, to hoće biti loše za nas, ali će biti mnogo gore za zemlje koje imaju ambiciju ekonomskog rasta i koje žele da dostignu standard koji se za nas i razvijeni deo zapadne Evrope podrazumeva. Veoma me brine to što će Sjedinjene Države, bar kratkoročno gledano, biti manje spremne da igraju ulogu koju su imale u prošlosti – da se bore za otvorena tržišta i ekonomski rast.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG