Svrha hibridnih pretnji sa kojima se Zapadni Balkan suočava u proteklom periodu jeste da Rusija proširi svoj uticaj, a da Evropska unija i NATO odustanu od integracije ovih zemalja, rekao je Jason Wiseman, specijalni savetnik za borbu protiv terorizma u Evropskom parlamentu u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
RSE: U proteklom periodu Severna Makedonija i region su se suočavali sa izveštajima o bombama u školama, ustanovama, tržnim centrima i stambenim zgradama, za što se na kraju ispostavilo da su lažne pretnje. Zašto je upravo Zapadni Balkan meta ovakvih hibridnih pretnji?
Wiseman: Ono što je zajedničko hibridnim pretnjama, uključujući brojne taktike protiv različitih ciljeva, jeste njihovo stalno ispitivanje slabosti, često u ključnoj infrastrukturi u bilo kojoj zemlji, tražeći oblasti podložne napadima. Tako da ne bih rekao da postoji nešto jedinstveno na Zapadnom Balkanu po ovom pitanju. Ali često se smatra plodnim tlom za određene protivnike uglavnom zbog svoje istorije, geografije ili nekog potencijalno etničke ili političke pozicije.
RSE: Koliko može Severna Makedonija da računa na pomoć NATO-a i drugih međunarodnih organizacija poput EU u suočavanju sa pretnjama bombama?
Wiseman: Prva linija odbrane ste uvek vi. Ali, kao članica NATO-a i zemlja kandidat za ulazak u EU, ove organizacije mogu učiniti mnogo u smislu podrške, ali se u osnovi svodi na izgradnju kapaciteta.
NATO ima centre koji pomažu u obuci lokalnog osoblja i niza taktika, bilo da se radi o otkrivanju ili uklanjanju, obuci i podršci za sajber bezbednost, a Alijansa kao celina je tu da pomogne svojim saveznicima u suočavanju sa ovim pretnjama. Kada Severna Makedonija konačno postane članica EU, imaće pun pristup sajber alatima Unije, koji uključuju timove za brzo reagovanje koji su spremni u slučaju različitih vrsta napada.
RSE: Kako se zemlja može boriti protiv ove vrste hibridnih pretnji?
Wiseman: Mislim da je najbolji način da se zaštitite od pretnje da uopšte ne budete ranjivi na nju. Veliki deo toga se svodi na izgradnju otporne javne infrastrukture, ulaganja u obuku i opremu, rad sa NATO saveznicima koliko god je to moguće. Treninzi stalno i što češće, posebno za odgovorne. Ali zaista nema rešenja preko noći.
RSE: Istovremeno, hakovani su i sajtovi ministarstava, institucija i sajt Vlade. NATO i EU posvećuju veliku pažnju pretnjama od sajber napada. Koliko je zemlja ranjiva na takve napade i šta je rešenje?
Wiseman: Srećom, hakerski napadi koje smo do sada videli svode se na to da hakeri mogu da sruše mrežu, ali ne mogu je održati nefunkcionalnom. Veliki deo razloga za to je zato što su ljudi odgovorni za te mreže, nacionalne vlasti, dobri u obnavljanju sistema što je brže moguće, a veliki deo kapaciteta da se to uradi je da pronađu gde je došlo do proboja i da se proboj što pre reši.
Često se oslanja na saradnju sa stručnjacima i saveznicima u ovoj oblasti, tako da je svaka zemlja podložna ovakvim napadima i zaista nema jednostavnog rešenja, posebno zbog načina na koji se stalno koriste nove tehnike i taktike, kao što su malware, data types koji se često koristi za upad u različite sisteme. Mislim da je ključ česta obuka i nadogradnja softvera što je češće moguće. Obuka osoblja i da se osigura da ne postoje "flat" mreže (kompjuterske mreže koje imaju za cilj uštedu troškova). Morate osigurati da imate dovoljno izgrađenu infrastrukturu da se nosite sa ovim.
RSE: Šta mislite šta je motiv ovih sajber napada?
Wiseman: Mislim da je to zato što su jeftini i jednostavni za izvesti i mogu izazvati značajne poremećaje. Dakle, za napadače postoji visok povrat ulaganja i često su u mogućnosti da ukradu ogromnu količinu podataka koji im pomažu da odrede gde mogu da pokrenu napade u budućnosti i vide gde je mreža nedovoljno zaštićena i ranjiva i pokušaju da izvode svoje napade u različitim delovima mreže.
RSE: U kojoj meri je činjenica da je Severna Makedonija stala na stranu Ukrajine, uvela sankcije Rusiji i da je njena spoljna politika u skladu sa EU, stavlja na mapu zemalja podložnih hibridnim pretnjama?
Wiseman: Severna Makedonija je oduvek bila meta hibridnih napada, posebno dezinformacionih kampanja Rusije i njenih pristalica. Tako da ne mislim da je stav o ratu u Ukrajini to zaista promenio na bilo koji način. Mislim da je to svakako bio cilj mnogo ranije i da će biti cilj i ubuduće.
RSE: Šta je cilj Rusije, da li želi da proširi svoj uticaj na Zapadnom Balkanu?
Wiseman: Mislim da je cilj u velikoj meri širenje uticaja. Mislim da oni žele da što više poremete region i pokušaju da ga toliko opterete da NATO i EU ne budu zainteresovani za njegovu punu integraciju. Mislim da se njihovi napori da to urade kreću od zemlje do zemlje. Ali, koliko vidim, ne čini se da su uspeli, barem ne onoliko koliko bismo se nadali u slučajevima Severne Makedonije. To je sigurno.
RSE: Makedonski predsednik Stevo Pendarovski je u novogodišnjem obraćanju u Skupštini rekao da su, prema podacima dobijenim od NATO-a, u najmanje tri navrata proteklih godina u pripremnim fazama koje su se dešavale van zemlje, presretani teroristički napadi. Koliko ste upoznati sa ovim?
Wiseman: Nisam posebno upoznat sa ovim slučajevima. Sva tri slučaja su navodno povezana sa stranim borcima povratnicima i njihovim mrežama. Rekao bih, pošto ste sada saveznik NATO alijanse, imate direktne bezbednosne kanale komunikacije, ne samo sa drugim zemljama članicama, već i sa sedištima NATO-a i oni imaju uvid i zajedničke obaveštajne, nadzorne i izviđačke jedinice koje mogu da pomognu u obezbeđivanju ovih informacija.
RSE: Koja je svrha ovakvih napada?
Wiseman: Prilikom analize bilo koje terorističke organizacije, dva najvažnija faktora treba da budu šta je njihov dugoročni cilj i kako ova organizacija definiše svog neprijatelja ili protivnika. Sada, sa povratkom stranih boraca iz ISIS-a, Al Kaide, Al Nusre iz Sirije i Iraka, oni ne priznaju nikakvu modernu silu, obično imaju zadatak da stalno proširuju kampanju za globalni kalifat i ubijaju nevernike kada se vrate (sa ratišta). Dakle, njihov cilj je uglavnom da nastave ono što su započeli u Siriji i Iraku.
RSE: Terorističke pretnje se, kako ste rekli, pre svega odnose na povratnike iz ratova na Bliskom istoku. Neki od njih koji su se vratili u zemlju su osuđeni. U kojoj meri ovi povratnici predstavljaju bezbednosnu pretnju?
Wiseman: U slučajevima povratka stranih boraca, pravosudni sistem mora da ocenjuje svaki slučaj pojedinačno. Neki od njih svakako predstavljaju značajnu pretnju, posebno njihovu ulogu u strukturi ISIS-a i kakvu god ulogu imali na bojnom polju. Neki od njih se vraćaju sa ratnim iskustvom i imaju veliki nivo operativnih sposobnosti i motivacije da nastave i izvrše određene napade i mislim da zemlje zaista moraju da budu svesne da postavljaju pravni presedan u ranim fazama suočavanja sa povratkom slučajeva stranih boraca, posebno u vezi sa presudama.
Ali, takođe je važno prepoznati da se zatvori svuda mogu koristiti kao teren za regrutovanje drugih zatvorenika, što takođe znači da morate blisko sarađivati sa lokalnim zatvorskim vlastima. Ali, bar u slučaju Severne Makedonije, za sada se čini da MUP radi svoj posao i da se time bavi kroz zakonske mere koje imaju na raspolaganju.
RSE: Koliko je članstvo Severne Makedonije u NATO-u učinilo zemlju izloženijom terorističkim pretnjama?
Wiseman: Članstvo u NATO-u nas zapravo ne izlaže nekim vojno-terorističkim aktivnostima. Strani borci koji se vraćaju ne definišu NATO ili Zapad kao svog protivnika, već nevernike. To je mnogo šira definicija. Dakle, oni ne prave pravu razliku između savezničkih i nesavezničkih zemalja. Tako da ne bih rekao da ih to izlaže većoj terorističkoj aktivnosti.
