Dostupni linkovi

Između veronauke i građanskog vaspitanja


Iz jedne od škola u Srbiji
Još u početnoj fazi, uvođenje veronauke u škole izazvalo je podeljena mišljenja u srpskom društvu. Srpska pravoslavna crkva bila je uporna u zahtevu da veronauka treba da postane deo školskog sistema, dok se deo građanske javnosti protivio takvoj ideji.

Ni deset godina posle, situacija se nije promenila, s tim da se sada, čak i iz redova crkve, mogu čuti mišljenja da veronauka nije dala očekivane rezultate.

Iako ne postoji zvanični izveštaj prosvetno-pedagoških vlasti, prema nekim saznanjima odziv đaka za ovaj predmet je sve manji, kaže sociolog Mirko Đorđević, koji se bavi pitanjima religije.

„Izbio je problem kako ocenjivati. Pre toga smo imali problem ko to da predaje. Jedno vreme su to držali sveštenici, pa su kasnije na brzinu proizvedeni vero-učitelji, pa se pokazalo da vero-učitelji nemaju dovoljno pedagoške spreme. Po mojoj oceni, veronauka u školama ide traljavo“, navodi Mirko Đorđević.

Kao i pre deset godina, Đorđević zastupa stav da je veronauka potrebna, ali ne u građanskim školama, već u crkvama i uz pomoć države.

„Rezultati su negativni. Deca se po veroispovednom ključu počinju prepoznavati i više ih to razdvaja, nego što spaja. Pored toga je glavni problem improvizacija. Ako se nešto ne promeni, to sa veronaukom neće ići. Uvedena je kao politički čin, a tako i stvari stoje“, smatra Đorđević.

I crkva ima školski sistem

Stav da bi veronauka trebalo da bude deo vanškolskog obrazovanja, kome bi sve verske zajednice imale pristup, zastupa i direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta. On ukazuje na negativne posledice izbora koji učenici moraju da prave između veronauke i građanskog vaspitanja.

„Jer je to izbor koji je postao na izvestan način politički. Oni koji su se opredelili za tradicionalniji pristup u budućnosti Srbije, biraju veronauku, a oni koji su za Srbiji koja se razvija, koja je moderna, koja treba da bude demokratska, biraju građansko vaspitanje. U tom smislu mislim da je suština negativnosti u tome što te dve opcije ne razgovaraju međusobno i što se isključuju. Mislim da je to bio pogrešan politički izbor i pogrešna politička odluka“, kaže Dereta.

Dva školska sistema koja egzistiraju u Srbiji, po mišljenju Mirka Đorđevića, preklapaju se na neprirodan način.

„Postoji državni školski obrazovni sistem, a i crkva ima svoj školski sistem - od zabavišta do trećeg stepena univerziteta. Ta dva sistema su nepodudarna u bitnim ključnim tačkama. Zato veronauka zapinje, osobito u srednjim školama, gde se otvaraju pitanja porekla života, nastanka, Darvinove teorije“, kaže Đorđević.

Miljenko Dereta smatra da bi bilo dobro da država preispita ovu svoju odluku i u kontekstu negativne posledice sledeće činjenice:

„Da svi učenici ne pohađaju građansko vaspitanje, te prema tome nemaju neophodna znanja i veštine da postanu aktivni građani u jednoj državi, u kojoj je potreban aktivizam građana da bi se rešavali gomilajući problemi sa kojima se suočavamo.“

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG