Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Organska proizvodnja velika šansa za privredu


Organsko povrće, ilustrativna fotografija
U Srbiji je u porastu proizvodnja organske hrane – trenutno na površini između 4.000 i 5.000 hektara. Nema preciznijih pokazatelja da li je motiv profit ili zdravlje.

Uslovi za otpočinjanje proizvodnje organske hrane su izuzetno su strogi, a broj onih koji se u Srbiji okreću organskoj hrani je sve veći. Najviše se gaje povrće, voće i žitarice. To nam potvrđuje i Dušan Jovin, koji je na Kosmaju, nadomak Beograda, pre tri godine započeo proizvodnju organske hrane.

„Mi uzgajamo žitarice i mahunarke, ali je prinos mali. Na oko izgleda da su ulaganja mala jer se ne koristi hemija, ali se uvećavaju troškovi jer to traži više ličnog rada. Ako se pogodi pravi proizvod, možda je rentabilnije baviti se proizvodnjom bez hemije. I da nije rentabilnije, mi smo se za to opredelili jer smatramo da je to budućnost“, navodi Dušan Jović.

Inače, ceo proizvodni proces organske proizvodnje odvija se u ekološki strogo kontrolisanim uslovima. Da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane, potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama, kaže Slavica Stevanetić u Privrednoj komori Srbije, zadužena za proizvodnju organske hrane:

„Najviše prolazi voće, povrće i žitarice. U poslednje vreme je počelo da se razvija i organsko stočarstvo. Organizacija Global Seed ima oko 1.000 hektara pod organskom proizvodnje i oko 1.000 goveda ulazi u proces organske proizvodnje“, pojašnjava Slavica Stevanetić.

Da je proizvodnja organske hrane budućnost poljoprivrede, svedoči i orijentacija nekadašnjeg ministra poljoprivrede Srbije, Saše Vitoševića, da na čelu kompanije Global Seed, razvija ovaj vid poljoprivrede.

„Mi smo vrlo avanturistički krenuli u taj projekt 2009. godine. Mi proizvođači organske hrane nismo imali podršku države. Izuzetno su visoki troškovi tokom procesa konverzije. Bili smo prinuđeni da svo znanje, koje se tiče organske proizvodnje, pre svega biljne i stočarske, skupljamo po EU i sve smo to skupo platili“, navodi Vitošević.

Vojvodina prednjači u proizvodnji organske hrane pa je čak osnovala i Centar za razvoj organske proizvodnje. Zadruge za proizvodnju organske hrane postoje u Leskovcu, Valjevu, Čačku i još nekim delovima Srbije.

Izvozna šansa

Kompanija Fooland je takođe veliki proizvođač i distributer organske hrane. Organska proizvodnja ujedno je i velika šansa za privredu Srbije, kaže nam predsednik kompanije, Vaso Lekić.

Nagrada za sok Foodlanda
Nagrada za sok Foodlanda
„Faktički to je naša izvozna šansa. Puno toga treba da se učini. Prvo država to treba da shvati i da stvori budžet. Mi to većinom plasiramo na domaćem i inostranom tržištu. Danas smo prisutni u preko 20 zemalja sveta i jako nam je stalo da se širimo i dalje. Kvalitet i zdravlje su naša misija i idu jedno sa drugim. U tom kontekstu mi smo zainteresovani da se čitava priča organske Srbije povede na jedan viši nivo“, kaže Lekić.

U Srbiji postoji oko 400.000 registrovаnih poljoprivrednih gаzdinstаvа. Da je država prepoznala potencijal proizvodnje organske hrane, svedoči i ministar poljoprivrede Dušan Petrović, koji podseća da je u prethodnoj godini sa 20 miliona dinara subvencionisana organska proizvodnja.

„Proizvodnja organske hrane zahteva vreme jer treba tri godine da se konvertuje zemljište koje je poslužilo za konvencionalnu proizvodnju. Postoji tržište i mi ohrabrujemo ljude da se bave ovom vrstom produkcije. Mislim da imamo vrlo dobru saradnju sa udruženjima koji se time bave, a to ćemo činiti i u sledećim godinama“, ocjenjuje Petrović.

Organski proizvodi su u Srbiji i do 40 odsto skuplji u odnosu na produkte konvencionalne poljoprivrede i moraju da budu obeleženi oznakom „Organski proizvod”, kaže Saša Vitošević i primećuje:

„Glavni problem je kako kreirati tražnju za organskim proizvodima u Srbiji. To mora da bude nacionalni projekt koji ima određeni segment potrošača, koji će se odreći nekih drugih namirnica, da bi kupio organski proizvod. Mleko i mlečni proizvodi su 30 posto skuplji, a 40 posto skuplje je organsko meso. Povrće i voće je poprilično skuplje od konvencionalnih. Potrošač odlučuje kako će se hraniti i živeti.“

Iako je prema nekim pokazateljima tražnja za organskim voćem na beogradskom tržištu veća od ponude, građani, koje smo anketirali na jednoj beogradskoj pijaci, još uvek nisu dovoljno sigurni da u Srbija možete pronaći kvalitetnu organsku hranu:

„Organsku hranu na pijaci sigurno nećete naći. To je novi vid proizvodnje. Skuplja je proizvodnja i sigurno je veća cena.“

„Znam za nju ali mislim da u načelu nema mnogo razlike. Kažu da nema hemije u organskim proizvodima, ali koliko nam je zemlja zatrovana hemijom?! Za naš standard mi ne možemo kupovati organsku hranu jer bi bila enormno skupa, a i ovako nam je hrana jedna od skupljih u Evropi.“


Većina građana zna da su aditivi, pesticidi i nitrati opasnost za ljudsko zdravlje. Međutim, zahtevna i skupa proizvodnja, ne bi trebalo da utiče na svest i potrebu da se sve više okrećemo organskoj proizvodnji i prehrani, zaključuje Slavica Stevanetić, zadužena u Privrednoj komori Srbije za proizvodnju organske hrane:

„Svako ko krene da se bavi nekim vidom proizvodnje prvo hoće da vidi interes, a tek onda je bitno i zdravlje ljudi. Kaže se da je to zdrava hrana, ali pre bih rekla da je to bezbedno ispravna hrana.“

Da bi organska hrana domaćih poljoprivrednika sve lakše pronalazila put do potrošača i postala važna grana ekonomije, očigledno moraju da se potrude i proizvođači i država, ali i svest građana.
XS
SM
MD
LG