Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kako opstati na balkanskom tržištu?


Osim političke nestabilnosti, strane investitore i dalje obeshrabruje neregulisan pravni sistem da ulažu u zemlje sa prostora bivše Jugoslavije koji, s jedne strane, ne pruža sigurnost, a, s druge, veoma je komplikovan i samim tim podložan arbitrarnom tumačenju državne administracije. Doduše, one u poslednje vreme nastoje da pojednostave procedure za registraciju firmi.

Međutim, pravi problemi slede tek nakon toga - previsoki porezi, otežani uslovi poslovanja, naročito sada u vreme ekonomske krize. Zbog toga je za mnoge preduzetnike ključno pitanje, ne kako registrovati, već kako opstati na tržištu.

Saradnja: Gordana Sandić Hadžihasanović, Radovan Borović, Goran Vežić, Esad Krcić, Blagoja Kuzmanovski i Gëzim Baxhaku

Vreme za registraciju privatnih firmi u Bosni i Hercegovini je drastično skraćeno, uklonjene su brojne administrativne prepreke i smanjeni troškovi za dobijanje dozvole, ali je i dalje nepovoljno poslovno okruženje za mala i srednja preduzeća. Za pekarsku industriju, problem predstavlja PDV od 17 posto, što utiče na cenu hljeba, ali i „usitnjavanje“ ove grane privrede, što za pekare najčešće znači sastavljanje kraja sa krajem.

Vlasnici pekarskih radnji u Bosni i Hercegovini ne žale se na dugu proceduru za registraciju, odnosno pribavljanje potrebnih dozvola i drugih papira kako bi dobili dozvolu za rad. Njihovi problemi su drugačije prirode.

Vlasnik pekare EKMEK iz Zenice, Haris Poturović, kaže:

„U Hrvatskoj nema PDV-a za prehrambenu industriju. Država bi trebala da se odrekne 17 posto PDV-a, pa bi i kruh mogao biti malo jeftiniji.“


Druga vrsta problema muči porodicu Bedri, koja u Sarajevu ima tri pekare. To su radne dozvole za radnike koji nisu državljani Bosne i Hercegovine:

„Dobro bi bilo kada bi bilo kao u vremenu od 1999. do 2003. godine. Tada se dozvola izdavala bez problema i brzo. Sada nema šanse za dobijanje radne dozvole, a cijenu za nju su podigli na 1.600 KM. Ko može to da plati? Nema veze što je neko sa Kosova, iz Crne Gore ili Srbije. Strašno je da radna dozvola košta 800 eura.“


Pekari dijele bosansko-hercegovački ambijent privatnog poduzetništva, kaže Sead Đipa, predsjednik Udruženja pekarskih obrtnika Federacije:

„Ukupno gledano, bosanski ambijent je takav da je vrlo teško pokrenuti bilo kakav biznis. Prvenstveno mislim na administrativne probleme u smislu dozvola i ustavnih saglasnosti. Iza toga, sve čeka jedna tržišna utakmica.“


Proteklih nekoliko godina, prije svega zahvaljujući međunarodnim inicijativama i novčanim sredstvima, unaprijeđen je sistem poslovanja privatnih preduzeća. Ministar poduzetništva, razvoja i obrta Federacije, Velimir Kunić, ističe da je cilj desetostruko skratiti proceduru za dobijanje dozvola:

„Prosječno, u Federaciji Bosne i Hercegovine je potrebno 50 dana za počinjanje biznisa i 12 koraka. Uz finansijsku pomoć Vlade Velike Britanije, u iznosu od 2,7 miliona KM, realizovan je projekt - Sistem za registraciju poslovnih subjekata u Bosni i Hercegovini, koji je obuhvatio izradu softvera za ovaj projekt, donošenje Zakona o osnivanju registarskih sudova, kao i obuka za osposobljavanje kvalifikovanih izvršioca za korištenje softvera. Zbog dodatnih tehničkih problema, sistem još nije stavljen u punu funkciju. Realizacijom ovog projekta, procedure registracije bi se skratile na pet dana, što je naš cilj. Većina novoosnovanih pravnih subjekata ima problem kako obezbijediti kvalitetna obrtna sredstva, kako obezbijediti kolaterale. Na zvaničnim organima na nivou entiteta, neophodno je donijeti Zakon o garancijskom fondu i formirati garancijske fondove, da bi novo-osnovani pravni subjekti mogli lakše doći do povoljnih kreditnih linija.“

Za sada zdrav kapital, odnosno garancije za kreditnu sposobnost, pružaju različite organizacije. Među njima se izdvaja Udruženje za poduzetništvo i posao, LINK Mostar, u kojem se krenulo od ocjene da je iznos novca namijenjenog poticaju privatnog poduzetništva, minoran. Meliha Gekić - Bektaš, voditelj kreditno garancijskog fonda:

„Naše udruženje LINK je u okviru projekta sa talijanskom nevladinom organizacijom COSPE, kreirao ovaj garancijski fond za mikro i mala poduzeća. Mi smo na terenu, u radu sa poduzetnicima, kroz obuke, kroz pružanje konzultantskih usluga, kroz razna istraživanja, vidjeli da oni imaju problem da pristupe finansijskim sredstvima u bankama jer nemaju dovoljno dobre finansijske pokazatelje, nemaju nikakvu kreditnu istoriju, ili nemaju obezbijeđena dovoljna sredstva.“


U Republici Srpskoj je već realizovan projekt Svjetske banke i Američke agencije za razvoj, pod nazivom „Giljotina propisa“. Osim skraćivanja procedure i ukidanja brojnih birokratskih prepreka za početak biznisa, očigledna je i ogromna ušteda, ističe Gordana Opačić - Zečević, načelnik Odjeljenja za procjenu uticaja propisa u Ministarstvu za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske:

„Obračunato je da su uštede na direktnim troškovima iznosile 3,27 miliona KM, a u indirektnim troškovima 19,2 miliona. Na primjer, u oblasti zaštite zdravlja na radu, formalnosti, koje su se kretale od 150 do 450 KM, sveli smo na 10 maraka. Giljotina je napravila jedan inventar stanja svih formalnosti, saglasnosti, dozvola, potvrda, licenci koje se izdaju na republičkom nivou. Najbitnije u ovom procesu je uspostavljanje registar odobrenja inspekcijskih postupaka i predmeta kontrole, koje možete naći na sajtu Ministarstva ili na sajtu Vlade. Postoji i poseban poslovni adresar ww.odobrenja.net. To je jedini poslovni registar na Balkanu, rađen po uzoru na Holandiju i Belgiju.“


Igor Gavran: Kada se u konačnici završi ovaj dio registracije, kada se počne poslovati, onda dolaze na scenu izuzetno velika poreska opterećenja, izuzetno visoki doprinosi, visoka cijena radne snage, apsolutno destimulativno poslovno okruženje, prekomjerni uvoz.
Uslovi poslovanja u Bosni i Hercegovini su veoma teški, što pogađa i male privrednike, ističe Igor Gavran, analitičar Vanjsko - trgovinske komore Bosne i Hercegovine:

„Kada se u konačnici završi ovaj dio registracije, kada se počne poslovati, onda dolaze na scenu izuzetno velika poreska opterećenja, izuzetno visoki doprinosi, visoka cijena radne snage, apsolutno destimulativno poslovno okruženje, prekomjerni uvoz. Na žalost, o pozitivnim stvarima i poboljšanjima u proteklim godinama, koji jesu evidentni, se može govoriti mnogo kraće i manje, nego o problemima koji su još uvijek aktuelni.“


Milan Milačak
, pekar iz Doboja, kaže:

„Kako ću biti zadovoljan? Nikako. Svaki šesti hljeb daje se za PDV.“


Milačak tvrdi da odnos građana Bosne i Hercegovine prema hljebu ili kruhu, najbolje pokazuje zemlju u tranziciji:

„Slika hljeba na kontejnerima. Ranije, a ja sam od 1959. godine u pekarstvu, to nisam mogao vidjeti. Hljeb se vjerovatno, i zbog cijene i zbog tranzicije, ne poštuje kako se nekada poštovao.“


NA POSLOVANJE UTIČE I SIVA EKONOMIJA


Ekonomska kriza se pogubno odražava na poslovanje 48 odsto ispitanih malih i srednjih preduzeća u Srbiji, pre svega kroz smanjenje tražnje proizvoda i usluga. Doduše, za jedan dan i 500 evra kapitala, može se otvoriti preduzeće i započeti biznis. Međutim, privrednici se žale na skupu administraciju i prevelike poreze i državne takse, zbog čega deo stranih investitora napušta Srbiju.

Glavni problemi u poslovanju i pokretanju malih i srednjih preduzeća u Srbiji su administrativne prepreke, kao što su poreska opterećenja i lokalne takse, kaže Radosav Zarić, vlasnik nekoliko trgovinskih radnji u Lazarevcu, nadomak Beograda. Prednost jeste da u jednom danu i sa 500 evra osnivačkog kapitala možete registrovati preduzeće, kaže Zarić, ali odmah navodi i probleme:

„Nakon mesec dana, pošto preduzetnik otvori radnju, dolazi rešenje, bez obzira na poslovanje, o određivanju poreza, koji je dužan da plaća akontaciono. To je jedan od problema. U Evropi, kada neko otvori radnju, na osnovu godišnjeg prometa mu se određuje koliki će morati da plati porez prema državi. Kod nas je to suprotno. Svi preduzetnici koji otvore radnju, unapred plaćaju PDV, nemaju mogućnost da im država olakša, da ih pusti da zarade neka sredstva, kako bi mogli bolje da posluju.“


Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti usluga maloprodaje i ugostiteljstva. Zbog posledica svetske ekonomske krize, ugroženo je poslovanje 21,6 odsto malih i srednjih preduzeća u Srbiji, pokazuje statistika.

Branislav Grubački iz Zrenjanina, posluje sa desetak radnika gotovo dve decenije:

„Svaki radnik treba da bude opremljen sa raznim papirima i raznim dozvolama, da je to zaista opterećujuće, kako za poslodavca, tako i za samog radnika. Znam da je neophodno približavanje Evropskoj uniji, da je neophodno neke evropske standarde prihvatiti i promovisati ih, ali i to nekada deluje karikaturalno. Bavim se ugostiteljstvom, jednom potpuno neprofitabilnom, pionirskom varijantom, koja se zove privatni menadžment u kulturi. Tu, bez nekih elementarnih naklonosti i razumevanja, teško je opstati.“

Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti usluga maloprodaje i ugostiteljstva. Zbog posledica svetske ekonomske krize, ugroženo je poslovanje 21,6 odsto malih i srednjih preduzeća u Srbiji, pokazuje statistika.

Preduzetnici, kada su u pitanje uslovi za unapređenje poslovanja, najviše pomoći očekuju od države, ali očekuju i veću podršku banaka. U Uniji poslodavaca Srbije upozoravaju da se situacija pogoršava jer je naplata sve slabija, a troškovi poslovanja sve veći, kaže Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora Nafta Ad:

„Kod nas se često izdaje bez pokrića. Kasnije, kod pokušaja naplate, uglavnom je to beznadežno. Sudski procesi po tom pitanju traju preterano dugo.


Takođe na sudbinu poslovanja utiče i siva ekonomija:

„Ukoliko neko plaća poreze, PDV i ostalo, a neko to ne plaća, ili ako ima zaposlene radnike na crno i slično, on je konkurencija za novoformiranu firmu, koja ispunjava sve svoje zakonske obaveze i kao takva praktično teško može da opstane.“


Niko ne krije, ali se preterano ni ne brine, što je u Srbiji zbog neizmirenih obaveza u blokadi 66.000 preduzeća, od ukupno 425.000.

Kako bi stimulisali dolazak novih kompanija, Savet stranih investitora sa vlastima, kroz godišnju Belu knjigu, informišu se o raznim aspektima poslovnog ambijenta u Srbiji. Međutim, poslednjih meseci dešava se nešto na šta niko ne reaguje, naglašava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije:
Niko ne krije, ali se preterano ni ne brine, što je u Srbiji zbog neizmirenih obaveza u blokadi 66.000 preduzeća, od ukupno 425.000.

„U zadnja dva meseca investitori dosta odustaju od Srbije, čak se masovno prodaje zemlja uz autoputeve zbog novog Zakona o planiranju i izgradnji, koji reguliše pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Sada ispada da svi oni koji su kupili to zemljište treba za prevođenje tog zemljišta da plate, na pet hektara, oko 200.000 evra. Nije problem samo u tome što morate da platite, nego i što se čeka dve godine na te dozvole. Onda Srbija, šta god pričali naši političari, uopšte nije zanimljiva za investitore koji hoće da dođu i ulože novac jer su nam uslovi gori nego u zemljama u okruženju.“


Savet stranih investitora je okupio više od 100 najvećih trgovinskih kompanija u Srbiji. Radosav Zarić iz Lazarevca, član je upravnog odbora privredne komore Beograda i Srbije, ali je i osnivač Italijansko- srpske komore:

„Vrlo često dolaze, ne samo iz Italije, već i iz drugih država u Komoru Srbije i u razne lokalne samouprave. Srbija je vrlo interesantna za investitore, međutim vrlo malo ima investicija, upravo zbog toga što ne znaju šta ih očekuje jer zakon nije prilagođen evropskim zakonima, dosta firmi nije privatizovano, a i razlika je od lokalne do lokalne samouprave.“


Generalni zaključak privrednika je da je finansiranje preduzetništva u Srbiji loše organizovano i da preduzetnici čak često nisu adekvatno obavešteni o povoljnim izvorima finansiranja.

„Nije samo bitno osnovati te radnje. Treba vam i kapital za to. Ali na to treba dodati i sva mesečna opterećenja i takse. Prosečni ugostitelj u Srbiji ima 37 takvih izdvajanja mesečno, dok prosečni ugostitelj u Austriji ima 16 takvih izdvajanja. Nivo opterećenja, procentualno gledano, je mnogo veći kod nas, nego što je u zemljama u okruženju, ili u zemljama Evropske unije. Upravo zato se godišnje otvori i zatvori 35.000 - 40.000 radnji, s tim što je u zadnje dve godine veći broj zatvorenih, nego otvorenih.“

Veliki problem za preduzetnike, kako sami ističu, predstavljaju administrativne procedure, koje treba uprostiti.

VIRTUELNI ŠALTER

Iako je prošlo skoro osam godina, od kada su u Crnoj Gori počele reforme u cilju poboljšanja uslova poslovanja, stanje i dalje nije zadovoljavajuće. I dalje postoje mnogobrojna ograničenja za rast biznisa. Ipak, ubrzo bi, prema najavama, trebalo da se eliminišu sve nepotrebne procedure i propisi, i da se registracija firmi obavlja preko „virtuelnog šaltera“.

Zbirna ocjena uslova poslovanja u Crnoj Gori glasi - bolje je nego ranije, ali je potrebno još uraditi na pojednostavljivanju procedure i pravne regulative. Crna Gora je prošle godine, prema doing biznis listi Svjetske banke, napredovala za šest mjesta, pa je sada 71., od ukupno 183 zemlje rangiranih prema lakoći poslovanja. Ispred Crne Gore, od zemalja bivše Jugoslavije, su samo Makedonija i Slovenija.

Ovo su podaci od prije pet mjeseci, a u međuvremenu, Vlada se prihvatila i posla eliminacije suvišnih propisa. Direktor Direkcije za mala i srednja preduzeća, Zoran Vukčević, kaže da su procedure pri pokretanju biznisa prilično pojednostavljenje, a da je sljedeći korak virtuelni šalter:

„Crna Gora je u osnivanju preduzeća napravila značajan iskorak i registracija preduzeća traje do dva dana.“


Iako je registracija preduzeća značajno olakšana i pojednostavljena, još uvijek nije dovoljno urađeno na dobijanju dozvola za rad, a upravo sa tim teškoćama se suočavaju preduzetnici na opštinskom nivou:
Crna Gora je prošle godine, prema doing biznis listi Svjetske banke, napredovala za šest mjesta, pa je sada 71., od ukupno 183 zemlje rangiranih prema lakoći poslovanja. Ispred Crne Gore, od zemalja bivše Jugoslavije, su samo Makedonija i Slovenija.

„Donesena su značajna rješenja koja omogućavaju da se obezbijedi taj osnovni princip - da na jednom mjestu budući preduzetnici dobiju sve neophodne informacije i sva neophodna rješenja.“


Prema doing biznis listi Svjetske banke, Crna Gora je najbolje pozicionirana u oblasti zaštite investitora, dok je u domenu registrovanja vlasništva čak nazadovala. Slabiji su rezultati u dobijanju kredita, plaćanju poreza i trgovini sa inostranstvom. Stagnacija je zabilježena na polju poštovanja ugovora i sklapanju poslova. Napredak je ostvaren u pokretanju biznisa i zapošljavanju radnika. Najgori rejting je ostvaren u izdavanju građevinskih dozvola.

Reforme u oblasti uslova poslovanja počele su još 2002. godine, kada je usvojen Zakon o privrednim društvima, koji je omogućio da se preduzeće registruje u roku od nekoliko dana, uz minimalni osnivački kapital od jednog evra.

Reforme u oblasti uslova poslovanja počele su još 2002. godine, kada je usvojen Zakon o privrednim društvima, koji je omogućio da se preduzeće registruje u roku od nekoliko dana, uz minimalni osnivački kapital od jednog evra.

Montenegro biznis alijansa (MBA) je učestvovala u izradi ovog Zakona, ali i Zakona o unutrašnjoj trgovini i Zakona o zanastvu, čime pruža doprinos upravo olakšavanju uslova poslovanja. Izvršni direktor MBA, Darko Konjević, kaže da su najveći problemi biznisa u Crnoj Gori trenutno efekti ekonomske krize, nelikvidnost, manjak kredita, a što se tiče domaćih faktora, kaže da i dalje postoji veliki broj elemenata koji ograničavaju rast biznisa:

„U posljednje vrijeme došlo je do povećanja određenih taksi na opštinskim nivoima, što negativno utiče na pad preduzeća u Crnoj Gori. Državan administracija Crne Gore je veoma velika. Nekih 50.000 ljudi radi u toj adminsitraciji, tako da je previše formalnosti. U toku je jedan proces, u koji je uključena i Montenegro biznis alijansa, a to je giljotina formalnosti.“


Šta je potrebno za registraciju preduzeća u Crnoj Gori i koliko je ta procedura komplikovana?

Pomoćnik generalnog sekretara Unije poslodavaca, Suzana Radulović:

„Procedura je jako komplikovana. Taj postupak podrazumijeva otprilike 12 radnji, da bi se došlo do registracije preduzeća. Te procedure podrazumijevaju izrade osnivačkih akata, a to su odluka, statut, izrada pečata, posjeta brojim institucijama za registraciju, od Poreske uprave, do Fonda penzijskog, Fonda zdravstva, Privredne komore. Jako je veliki broj institucija i veliki je broj akata i radnji koje treba da se izvrše, da bi se otpočeo biznis.“


Koliko je stanje još uvijek nezadovoljavajuće, govori i primjer apsurdne obaveze preduzeća da se registruje svake godine:

„Mi ćemo insistirati na tome da se ukine potreba jednogodišnje registracije. Ako neko pravno lice, ili preduzetnik, aktivno obavlja neku djelatnost, zaista je sasvim suvišno da se svake godine vrši produženje registracije jer se iz evidencija, koje vode ove institucije, vidi da li lice obavlja neku djelatnost ili ne.“


JEDNOSTAVNO OTVORITI OBRT

U Hrvatskoj je zbog ekonomske krize lakše otvoriti firmu, nego opstati na tržištu.

U Hrvatskoj je prije godinu dana bilo 101.000 obrta, a danas ih je 7.500 manje. Lani je svaki dan, kad računamo i neradne dane, zatvoreno 20 obrta.
Problem je u Hrvatskoj kako opstati s obrtom, a ne kako ga otvoriti.

Danas ga je bitno lakše pokrenuti nego prije 20 godina, kaže nam predsjednica splitskog Udruženja obrtnika, inače vlasnica cvjećarnice, Marija Crmarić:

„Daleko je lakše danas otvoriti obrt nego prije. Krajnje je jednostavno, ukoliko zadovoljavate sve uvjete. Morate imati struku. Tu su pojačani kriteriji, što je, i logično, i normalno, da ne može baš svatko imati obrt, pogotovo za određene struke. Ako je uredan poslovni prostor, krajnje je jednostavno otvoriti obrt.“

Ipak, i danas ima u pokretanju obrta poteškoća. Naveo nam ih je vlasnik pekare, Zdravko Biškić iz Splita:
Lani je svaki dan, kad računamo i neradne dane, zatvoreno 20 obrta.

„Veća je komplikacija ako ima prodajno mjesto u sklopu proizvodnog mjesta. Onda za to prodajno mjesto treba imati voditelja prodaje, prodavača ili prodavačicu sa petogodišnjem iskustvom, što je dosta veliki problem.“


Pravi problemi nastupaju kad se obrt pokrene. Mjesečno obrtnicima dolazi dvadesetak raznih uplatnica. One suvišne nabraja Marija Crmarić:

„Komunalna nadoknada, spomenička renta, pričuva, slivne vode. Dosta je tih uplatnica. Naravno da one nisu puno velike pojedinačno, ali u zbroju, i u svim ostalim troškovima, to je puno za obrtnika. Najteže je kada jedna od tih uplatnica bude razlog za eventualni ovrha, ili da se blokira račun. To otežava daljnje poslovanje.“

Kad je riječ o porezima, obrti su jednako opterećeni, kao i trgovačka društva, ili čak i više. Zdravko Biškić:

„Ako gledamo samo sa aspekta poreza, mi podliježemo pod tri porezne stope, 25-35-45, dok firma ima samo jednu jedinstvenu stopu od 20 posto poreza na dobit. Svi jednako plaćamo ostale namete. Tih prikrivenih nameta je jako puno.“

Biškić se, kaže, ne stigne baviti kruhom radi papira. Previše je obveza u administraciji:

„Mi u pekarstvu imamo jednu knjigu. U toj knjizi svakodnevno vodimo evidenciju utroška brašna. Ona mora biti apsolutno točna. Ako dođe neko u nadzor, i ako imamo deset kilograma višku ili u manjku brašna, mogu zatvoriti obrt na 30 dana. U ovoj djelatnosti se traži gotovo laboratorijska preciznost rada, a mi funkcioniramo na jedan zanatski način, gdje se proces ulaganja brašna vrši ručno, nema strojeva i opreme. Na tome izgubim najviše vremena. Mislim da većina mojih kolega, ispunjavajući tako apsurdan zakon, gubi jako puno vremena u tom administrativnom dijelu.“


U Hrvatskoj je prije godinu dana bilo 101.000 obrta, a danas ih je 7.500 manje.
Obrtnike, kao i druge, pogađa recesija, i ne samo ona:

„Kako se otvaraju ovi veliki centri, gdje ljudi na jednom mjestu faktički mogu dobiti sve, mi svi nemamo sreću da budemo na takvim lokacijama. Tako je to otvaranje centara, osim recesije, jedan veliki razlog zašto se dobar dio obrta gasi, ili nestaje.“


Vlasnica svakog trećeg obrta u Hrvatskoj je žena. Zašto?

„Žene, koje su ostale bez posla, naravno da neće skrštenih ruku stajati doma i na razne načine pokušavaju pojačati svoj budžet. Mislim da će žena biti još i više, nego što ih sada ima.“


Koliko god teško u njemu opstati, obrtništvo postaje azil za one koji ne mogu naći mjesta u velikoj privredi. Što sve treba znati kad se ulazi u svoj mali biznis? Marija Crmarić:

„Treba dobro napraviti analizu da li te djelatnosti ima dovoljno u gradu, da li je već tržište prezasićeno i vidjeti da li postoji šansa za opstanak, pogotovo ako nemamo svoj vlastiti poslovni prostor. Znamo da su cijene najamnina u Hrvatskoj dosta visoke. Najgore je, pogotovo za mlade, kada ulaze u neki posao, sa nekom svojom vizijom otvore određenu djelatnost, uđu u neke kredite, a nisu napravili dobru kalkulaciju. U tom slučaju, nakon godinu-dvije dana, moraju zatvoriti posao, ostaju dugovi i tome nema kraja.“


I na koncu, isplati li se biti obrtnik u Hrvatskoj? Zdravko Biškić:

„Na koncu konca, isplati. Niko, kada počne raditi, ne očekuje da će sve ići lagano. Sigurno da u nekom radnom vijeku dođu i ovakve godine, koje su dosta teške, ali iza njih, svi se nadamo, da će doći bolje. Zbog tih boljih godina se isplati.“


LAKO DO DOZVOLE, TEŠKO DO FINANSIJA

I u Makedoniji je relativno lako registrovati firmu, ali glavni problemi počinju kasnije, zbog nepovoljnih kredita i ostalih uslova poslovanja.

Da bi se otvorila nova firma u Makedoniji, potrebno je nekoliko dana za obezbeđivanje neophodnih dokumenata, pokazuju iskustva Zanatlijske komore, koja posreduje između korisnika usluga i Centralnog registra.

„Za dobijanje rešenja trebate od 24 do 48 sati, ali da bi kompletirali sve, odnosno da zasnujete radni odnos, da imate dokument za penzijski fond, da dobijete matični broj za penzijsko i zdravstveno osiguranje, tada čitav postupak traje od osam do deset dana“,
kaže Snežana Denkovska iz Zanatlijske komore.

Ukoliko nemate sredstva da počnete biznis, kreditne linije u bankama su veoma visoke i nepovoljne, a problem su i veliki izdaci za osiguranje zaposlenih
U Centralnom registru informišu da je za početak novog biznisa, osim ličnih isprava, potrebno nekoliko dokumenata - procena ovlašćenog procenitelja o nenovčanom ulogu, a ukoliko je ulog u novcu, on treba biti u iznosu od 5.000 evra, kao i dokaz o uplaćenom nadomeštaju za registraciju u skladu sa tarifom Centralnog registra, koji iznosi oko 40 evra.

Ali, za razliku od relativno neproblematičnog početka biznisa, naredni koraci su veoma teški, kaže Jordan iz Skoplja, vlasnik male pekarske radnje. Ukoliko nemate sredstva da počnete biznis, kreditne linije u bankama su veoma visoke i nepovoljne, a problem su i veliki izdaci za osiguranje zaposlenih:

„Sa papirologijom nema problema. Problem je obezbediti uslove, da u furunu doneseš peći. Teže je snaći se sa parama, kupiti kvalitetnu opremu. Ako uzmemo kredit, plaćamo kamate od 12 posto.“


„Drugi problem kod proizvodnje hrane je obezbeđivanje njenog kvaliteta i bezbednosti, odnosno ispunjavanje takozvanog HASAP standarda, koji je od ove godine obavezan u Makedoniji. Cena uvođenja HASAP-a zavisi od veličine objekta i broja zaposlenih, kao i od vremena potrebnog za obuku ljudi, a to predstavlja veliki trošak“, kaže Dragan Kocevski, vlasnik pekare u Skoplju:
Za početak novog biznisa, osim ličnih isprava, potrebno nekoliko dokumenata - procena ovlašćenog procenitelja o nenovčanom ulogu, a ukoliko je ulog u novcu, on treba biti u iznosu od 5.000 evra, kao i dokaz o uplaćenom nadomeštaju za registraciju u skladu sa tarifom Centralnog registra, koji iznosi oko 40 evra

„U novim objektima nema nikakvog problema i nije teško dobiti dozvolu, ako ispunjavate uslove. Ali u starim dućanima, koji su već oformljeni i u kojima je teško izvesti prepravke, to je već problem.“


Zbog svih ovih poteškoća i pitanja kako do novca za početak biznisa, poslednji podaci da je Makedonija među vodećim zemljama po brzoj registraciji firme, nemaju nekog velikog uticaja na poboljšanje uslova za biznis, kažu upućeni u ovu problematiku.

VOLJA, LIČNA KARTA I 50 EVRA

I na Kosovu je relativno lako registrovati firmu. Potrebna je volja, lična karta i 50 evra.

Stranci koji su otvorili svoje firme na Kosovu, smatraju da su u Agenciji za registraciju preduzeća, koja deluje pri Ministarstvu trgovine i industrije, procedure proste, da kratko traju i da se brzo dobijaju potrebna dokumenta.

Direktor ove agencije, Mehdi Plašniku, kaže da je procedura za registraciju preduzeća, onih koje ne zahtevaju prethodne licence, veoma prosta:

„Stranka uzima obrazac. Sa sobom treba da donese kopiju plana ili posedovni list za sedište firme. Ako sedište nije u njegovoj imovini, odnosno ako prostor koristi pod zakup, donosi Ugovor o zakupu tog prostora sa ličnom kartom vlasnika. Treba uplata sedam evra. Kod kompanija, potrebno je sa sobom doneti i statut preduzeća, koji treba da bude u skladu sa zakonima koje primenjuje agencija.“


Priština: Do sada je na Kosovu registrovano 97.825 preduzeća. Prema podacima Kosovske poreske administracije, od tog broja aktivno je oko 40.000 preduzeća.
U slučaju da je vlasnik novog preduzeća strana kompanija ili stranac, potrebna je dokumentacija inostranog preduzeća, koja treba da bude overena kod notara, kao i statut koji treba da bude u skladu sa kosovskim zakonima. Za registraciju ovog preduzeća se plaća 22 evra.

Rokovi za dobijanje dozvole za rad su, u prvom slučaju, gotovi istog dan, odnosno najduže za 10 dana, kada se radi o inostranim firmama.

Prema njemu, do sada je na Kosovu registrovano 97.825 preduzeća. Prema podacima Kosovske poreske administracije, od tog broja aktivno je oko 40.000 preduzeća.

Kaspi Shakar je Izraelac, koji je na Kosovo došao kao službenik jedne međunarodne organizacije. Tokom boravka uvideo je da na Kosovu ima prostora za privatno preduzetništvo i odlučio da formira svoju firmu. Sada je vlasnik Odyssea group, koja u svom sastavu ima Odyssea Bistro Bar, Odyssea pekaru i Amelie Espresso Bar.

U slučaju da je vlasnik novog preduzeća strana kompanija ili stranac, potrebna je dokumentacija inostranog preduzeća, koja treba da bude overena kod notara, kao i statut koji treba da bude u skladu sa kosovskim zakonima. Za registraciju ovog preduzeća se plaća 22 evra.
Smatra da je procedura registracije biznisa na Kosovu prosta i efikasna. Kosovo je, prema njemu, dobro tržište za sve one koji žele da rade:

“Zadovoljan sam funkcionisanjem mog biznisa. Imam partnere sa kojima odlično sarađujem. Imam u planu da razvijam biznis sa Ameli kafe barovima. Planiram da za tri naredne godine otvorim franshize u Gnjilanu, Peći i drugim mestima.”


I direktor nevladine organizacije Centra za podršku kosovskim biznisima, Besnik Krasniqi, kaže kako je procedura registracije biznisa na Kosovu veoma povoljna:

„Na osnovu domaćih i međunarodnih iskustava i studija, koje su rađene po ovom pitanju, posebno na osnovu nekih izveštaja Svetske banke, procedure za otvaranje preduzeća, kao i troškovi, nisu naročito veliki, rekao bih da su simbolični.“


On ocenjuje da se teškoće u registraciji preduzeća javljaju kada se želi registrovati preduzeće sa specifičnim delatnostima, za koje su potrebne prethodne licence:

„U tim oblastima treba napraviti konkretne korake u poboljšanju infrastrukture, ali i konkretne aktivnosti na skraćivanju perioda registracije takvih firmi.“


On ukazuje da je srazmera između registrovanih firmi i onih koje plaćaju poreze velika, oko 40.000 firmi postoje samo na papiru.

Poreska administracija Kosova je započela akciju na brisanju iz evidencije onih firmi koje unazad dve godine ne iskazuju bilo kakav promet i istovremeno pojačala kontrolu funkcionisanja aktivnih firmi.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG