Petu godišnjicu od povratka talibana na vlast u njegovoj zemlji, Reza dočekuje u šatoru u šumi u okolini Beograda.

Sa suprugom i njenom majkom, sestrom i maloletnim bratom na tom mestu čeka novu priliku za prelazak granice ka zemljama Evropske unije.

U strahu od policije i krijumčara, porodica ne želi da se fotografiše.

Nerado se sećaju 15. avgusta 2021. kada su talibanske snage zauzele Kabul, nakon što je međunarodno priznata vlada pala.

To je bio dan kada su odlučili da napuste Avganistan.

"Godinu dana smo čekali trenutak da pobegnemo iz Kabula. Uspeli smo da izađemo 2022", priča Reza za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Put ove porodice obeležile su godine, najpre u avganistanskom gradu Mazar, a potom u Iranu i Turskoj, odakle su dalje krenuli balkanskom izbegličkom rutom i stigli do Srbije.

"Nikada ne bismo razmišljali da krenemo na ovakav put. A onda su došli talibani. Najteže je mojoj sestri koja ne može da izađe iz kuće", kaže Reza.

Žene su podnele najveći teret dok talibani nameću svoju ekstremnu verziju islama u ovoj ratom razorenoj zemlji sa oko 40 miliona stanovnika.

Militantna islamistička grupa je u velikoj meri izbrisala žene iz javnog života i nametnula stroga ograničenja na njihov izgled, slobodu kretanja, te pravo na rad i obrazovanje.

"Problem je bila i religija jer talibani ne vole Hazare, a mi smo Hazari", priča Reza.

Ova treća po veličini etnička zajednica u Avganistanu, koju čine pretežno šiitski muslimani, suočena je sa višedecenijskom diskriminacijom i progonom.

Najsmrtonosnije napade na njih izvodi ogranak terorističke grupe "Islamska država – Korasan", ali Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije upozoravaju i na prisilna iseljenja i druge pritiske na zajednicu.

U Avganistanu su ostali Rezini otac, majka i sestra.

"Otac ne može da nađe posao jer je pre dolaska talibana radio sa vojskom, a sestra ne može da ide u školu."

Da li biste se vi vratili?

U šumi nadomak pruge u beogradskom naselju Železnik, u šatorima boravi nekoliko desetina ljudi, većinom Rezinih sunarodnika.

Za vojsku je pre povratka talibana radio i Abdullah. Priča da je iz zemlje pobegao čim su preuzeli vlast jer mu je život bio ugrožen.

"Pre sam imao normalan život. Išao sam svaki dan na posao i sve je bilo dobro. Sada su mi tamo otac i majka, a brat je isto uspeo da pobegne. On živi u Iranu, ali je i tamo život težak. Otac mi je već star, samo zato ga talibani ne diraju."

Ne nada se povratku kući. Čak ni kada bi talibani otišli, ne bi se, kaže, vratio u zemlju u kojoj je razorni građanski rat zamenila humanitarna i kriza ljudskih prava.

"Da li biste se vi vratili ako biste osetili da život može biti drugačiji?", odgovara pitanjem.

Bez novca za dalji put

Drugačiji život čekaju u još jednom šatorskom naselju u okolini Beograda.

Privremene stanovnike šuma u Obrenovcu i Železniku, RSE je posetio sa aktivistima nevladine organizacije KlikAktiv koja im, uz humanitarnu, pruža besplatnu pravnu i psihosocijalnu pomoć.

"Tu na dnevnom nivou ima između 20 i 50 ljudi, s tim što se svakoga dana menja grupa. Nova dolazi sa južnih granica, a postojeća ide dalje ka izlaznim granicama", kaže Milica Švabić iz KlikAktiva.

"Avganistanci čine značajan procenat, nekih 70, 80 posto naših korisnika. Oni putuju sa jako malo novca, nemaju sredstava da plate privatne smeštaje i zato i borave po ovakvim neformalnim naseljima u šumama."

Među njima je i Hamid. Kaže da nema više novca kako bi krijumčarima platio nastavak puta na koji je iz Avganistana krenuo 2024. godine.

Ni on ne želi da govori o vremenu koje je proveo pod vlašću talibana.

"Ima puno problema, ljudi koji su radili u vojsci i policiji, mladi ljudi imaju problem jer nema života. Nema posla, ne mozeš da zaradiš da bi imao normalan život."

I u ovom šatorskom naselju ima maloletnika, a Milica Švabić kaže da ih je na balkanskoj ruti sve više.

"Uglavnom su iz Avganistana i veliki broj njih je krenuo nekoliko godina ranije. Putuju sami obično u situacijama gde porodica nema dovoljno novca da plati put za sve članove i onda šalju najstarijeg sina. Oni su izuzetno ranjivi i vrlo često budu eksploatisani od strane krijumčara, ali i svih kriminalnih mreža sa kojima dolaze u susret".

Rahimova porodica pozajmila je novac za njegov put.

I on je iz Avganistana krenuo 2024, a iz šatorskog naselja kod Beograda želeo bi da ode u, kako kaže, bilo koju državu EU.

"Otac mi je radio u državnoj firmi, imao sam normalan život i nisam imao nameru da odem. Sada ne mogu da se vratim. Jednom ako talibani odu, ako bude postojala mogućnost da radim i da zaradim, voleo bih da se vratim", kaže Rahim.

Nevidljivi u Srbiji

Nema zvaničnih podataka koliko ljudi iz Avganistana, ali i drugih zemalja, trenutno boravi u Srbiji u pokušaju da ode dalje.

"Ne postoje tačne evidencije jer se sve više ljudi nalazi van sistema. Jako veliki broj boravi na privatnim adresama. Krijumčari imaju čitavu mrežu stanova i kuća gde se ljudi smeštaju i nemoguće je proceniti broj", kaže za RSE Milica Švabić.

Prema podacima državnog Komesarijata za izbeglice, koji nije odgovorio na pitanja RSE, tokom 2025. je "evidentirano" blizu 10 hiljada ljudi, najviše iz Avganistana, Egipta, Turske, Maroka i Sirije.

To je, kako se navodi u saopštenju, skoro 50 posto manje u odnosu na 2024. godinu.

Iako je pooštrenim politikama i ogradama od žilet-žice duž balkanske rute prekinut prolaz velikih grupa, ljudi su nastavili da se kreću uz pomoć međunarodno umreženih krijumčarskih grupa.

Dok policija na mesečnom novu izveštava o hapšenju krijumčara, Milica Švabić ocenjuje da su njihove mreže "veće i jače nego ikada ranije".

"Vrlo je slična politika u svim zemljama na ruti gde su kampovi prazni, pristup azilu je otežan i onda ljudi u potpunosti zavise od krijumčara".

Šatori u šumi u Obrenovcu nalaze se nadomak državnog Centra za azil.

"On ima kapacitet od hiljadu kreveta, a trenutno u njemu boravi oko 30 ljudi i dostupan je samo tražiocima azila. Problem je, međutim, što ljudima koji dođu niko ne objasni kako mogu da zatraže azil, već ih samo često vrlo grubo teraju sa kapija. I onda nemaju drugog izbora nego da ostanu u šumi pored, dok ne dođe njihov red da idu na granice", navodi Milica Švabić.

Od osam tranzitnih državnih centara, koji primaju ljude koji nemaju nameru da traže azil, trenutno rade samo tri – dva u Preševu i Bujanovcu na jugu Srbije i jedan u Šidu na zapadu zemlje.

Prema podacima UNHCR-a, u julu je u njima boravilo oko 100 ljudi, najviše iz Avganistana.

Retki su oni koji žele da ostanu u Srbiji. U prvoj polovini godine, nameru da zatraži azil izrazilo je 49 Avganistanaca, što ne znači da su to i učinili.

Status izbeglice ili supsidijarnu zaštitu (pravo na boravak, obrazovanje, rad i zdravstvenu zaštitu) je u poslednjih 17 godina dobilo njih 35.

Više od 1,5 miliona napustilo zemlju

Rezu i njegovu porodicu policija je sa severnih granica Srbije više puta vraćala na jug zemlje.

Već dva puta su pokušali da pređu u susednu Mađarsku i četiri puta u Hrvatsku.

Kaže da neće odustati i da im nije važno u kojoj će zemlji Evropske unije biti, sve dok je sigurno i dok imaju od čega da žive.

U Avganistan se, kako dodaje, "ne vraćaju".

Prema podacima Evropskog saveta za izbeglice, više od 1,6 miliona Avganistanaca napustilo je zemlju otkako su talibani preuzeli vlast.

U Evropi su druga po veličini grupa tražilaca azila, posle ljudi iz Sirije.