Dostupni linkovi

Novi udarac talibana mirovnim naporima za Avganistan


Predstavnici talibana na međunarodnoj konferenciji u Moskvi u martu 2021. Par dana pre skupa u Istanbulu talibani su najavila da neće učestvovati.

Odluka talibana da ne učestvuju ove nedelje na konferenciji u Istanbulu o mirovnom planu za Avganistan donela je novi neuspeh međunarodnim naporima da se okonča dvadesetogodišnji rat u toj zemlji, dok se očekuje da predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) najavi povlačenje američkih tripa iz te zemlje do 11. septembra, iako je prethodno krajnji rok bio 1. maj, pišu svetski mediji.

Talibani su u ponedeljak, 12. aprila, saopštila da nisu spremni da učestvuju na samitu o avganistanskom mirovnom procesu ako će biti održan ove nedelje kako je planirano, prenosi Rojters (Reuters).

Sastanak u Turskoj s Ujedinjenim nacijama i Katarom u okviru napora koje podržavaju SAD za postizanje mirovnog rešenja trebalo je da traje 10 dana od 16. aprila, mada datum nije zvanično određen.

Portparol talibana Mohamed Naim rekao je za Rojters da ne mogu da učestvuju na konferenciji 16. aprila, mada nije isključio mogućnost prisustva sastanku nekog kasnijeg datuma.

Izaslanik SAD za Avganistan Zalmaj Halilzad (Zalmay Khalilzad) obilazio je region poslednjih dana pokušavajući da obezbedi podršku za prekid vatre i mirovno rešenje koje bi moglo da uključi privremenu vladu.

Zvaničnici strahuju da će, ako se sporazum ne postigne uskoro, nasilje porasti u Avganistanu. Predsednik SAD rekao je ranije da će biti teško povući trupe do maja, kako je s talibanima dogovorila administracija Donalda Trampa (Trump).

Predlozi, ustupci i prelazna rešenja

Odustajanje talibana od učešća na mirovnoj konferenciji ugrozilo je američke napore da se uskoro dogovori mirovni plan za Avganistan, ocenjuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Blinken je prošlog meseca dao talibanima i avganistanskoj vladi predlog mirovnog plana na osam strana, koji bi trebalo da razmotre, revidiraju i preispitaju i da dođu u Tursku da zajedno sastave sporazum. Portparol talibana je, međutim, rekao da pobunjenici još razgovaraju o mirovnom sporazumu koji su ponudile SAD.

Blinkenov mirovni plan pozvao je na zaštitu prava žena i manjina i omogućio ustavnu reformu. Takođe se traži uspostavljanje privremene administracije, koja bi bila poznata kao "vlada mira". Plan predviđa i Islamsko savetodavno veće koje bi davalo preporuke o zakonima kako bi se osiguralo da se budu u okviru islamskih načela, što je, kako navodi AP, očigledni ustupak talibanima.

Avganistanski predsednik Ašraf Gani, koji je sve više izolovan u Kabulu dok ga njegovi politički protivnici optužuju da se drži za vlast, ponudio je alternativu Blinkenovom predlogu. Gani je podržao privremenu vladu koju bi on predvodio dok se izbori ne održe u roku od nekoliko meseci.

Talibani su jasno stavili do znanja da neće prihvatiti vladu na čelu s Ganijem, mada još nisu ponudili alternativu Blinkenovom predlogu.

Neuspeh međunarodnih napora

Međunarodni napori na postizanju mirovnog sporazuma u Avganistanu pretrpeli su neuspeh pošto su talibani povukli učešće na samitu za koji se Bajdenova administracija nadala da će ubrzati posustali mirovni proces pokrenut prošle godine, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Konferencija je sada odložena za kasniji datum, navodi list, dodajući da Stejt department navodi da je planiranje skupa u toku, mada nije komentarisao vreme održavanja.

Prema uslovima sporazuma koji su SAD i talibani potpisali prošle godine, američke trupe se moraju povući do 1. maja, dok su zauzvrat talibani obećali da će osigurati da terorističke grupe nikada više ne koriste Avganistan kao utočište za planiranje napada na SAD i saveznike, ističe Volstrit džurnal i ukazuje da su Ujedinjene nacije, međutim, dokumentovale porast nasilja talibana i ustanovile da pobunjenici održavaju veze s grupom.

Iako je Pentagon Bajdenu predložio nekoliko opcija, uključujući zadržavanje snaga u Avganistanu, viši američki vojni zvaničnici se ne slažu oko posledica njihovog ostanka. Neki strahuju da će talibani napasti američke i koalicione snage. Drugi sugerišu da SAD i koalicione snage ostanu, delimično kao poluga uticaja tokom sporih pregovora.

Pored 2.500 američkih vojnika u Avganistanu se nalazi najmanje 6.500 pripadnika snaga saveznika iz NATO-a koji su rekli da će im trebati logistička podrška SAD za povlačenje.

Povlačenje SAD do 11. septembra

Bajden je odlučio da povuče sve američke vojnike iz Avganistana do 11. septembra, na 20. godišnjicu terorističkih napada na SAD koji su i uvukli Ameriku u njen najduži rat, piše Vašington post (The Washington Post) pozivajući se na izvore koji su rekli da će predsednik objaviti odluku u sredu, 13. aprila.

Iako su se talibani zavetovali da će obnoviti napade na vojnike SAD i NATO-a ako strane trupe ne odu u predviđenom roku do 1. maja, zasad, ukazuje list, nije jasno da li će ekstremisti ispuniti pretnje s obzirom na Bajdenov plan za fazno povlačenje do septembra.

Odluka je doneta pošto mirovni pregovori nisu napredovali kako se nadala administracija, ali i dok talibani ostaju moćna snaga uprkos, kako navodi Vašington post, dvodecenijskim naporima SAD da poraze ekstremiste i uspostave stabilnu, demokratsku vladu.

Više mirovnih inicijativa nije urodilo plodom, pošto su sastanci više puta odlagani, a ni šatl diplomatija izaslanika Halilzada nije uspela da približi dogovoru dve strane, što je prema izvorima Vašington posta, uticalo na Bajdenovu odluku o povlačenju do 11. septembra. SAD će nastaviti diplomatske napore, ali je pokazano da prisustvo američkih trupa, i na većem nivou, nije uticalo na sukobljene strane.

Blinken i ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) borave u Briselu gde o odluci obaveštavaju kolege u NATO, dok predstavnici administracije razgovaraju i s avganistanskim zvaničnicima i talibanima. Zasad, dodaje Vašington post, nije jasno kada će zemlje NATO-a povući svoje vojnike, ali je osoba upućena u planove sugerisala da će povlačenje koordinirati sa SAD. Mnoge od tih vlada rekle su da nemaju ni želju niti mogućnost da ostanu u Avganistanu bez logističke, bezbednosne i druge podrške SAD.

'Mirovni sporazum malo verovatan u narednih godinu dana'

Novi obaveštajni izveštaj objavljen u utorak, 13. aprila, ponudio je sumornu procenu za Avganistan s ocenom obaveštajnih agencija SAD da je malo verovatno da će mirovni sporazum biti postignut u narednih godinu dana, dok će talibani napredovati na bojnom polju, piše Njujork tajms (The New York Times).

U izveštaju se navodi da će se avganistanska vlada mučiti da se suprotstavi talibanima ako međunarodna koalicija povuče podršku. Takve procene su, ukazuje list, vojni i drugi zvaničnici koristili za argument u prilog ostanku trupa ili sporijem povlačenju, zabrinuti da bi odlazak američkih vojnika mogao pokrenuti širi građanski rat i eventualni povratak terorističkih grupa.

Izveštaj ipak nije izneo procenu povratka terorističke organizacije Al Kaida u Avganistan, a neki visoki zvaničnici i dalje sumnjaju da bi talibani to dozvolili.

Avganistanski zvaničnici strahuju da će Bajdenova odluka da zadrži trupe u Avganistanu posle roka od 1. maja, izvršiti pritisak na vladu u Kabula da pusti oko 7.000 zatvorenih talibana za koje pobunjenička grupa dugo zahteva da budu oslobođeni.

Trenutno su ti zatvorenici i ukidanje sankcija Ujedinjenih nacija bili poslednji poluga uticaja koju su SAD imaju nad talibanima, ukazuje Njujork tajms. Avganistanska vlada se odlučno protivi svakom daljem puštanju zatvorenika, tvrdeći da su od 5.000 talibana oslobođenih prošle jeseni radi početka pregovora, mnogi od njih vratili na ratište.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG