Sangay: Neizbežan rat oko Tajvana

"Demokratska progresivna partija (DPP) je osam godina na vlasti na Tajvanu. Kada je prvi put pobedila 2000. godine, počela je da menja udžbenike u cilju jačanja tajvanskog identiteta – i kao nacije i kao države. Ako pobedi i na sledećim izborima, vladaće još osam godina", ističe Sangaj.

Dodaje da to znači da će deca biti naučena da je Tajvan posebna država, a ne deo Kine.

"Mnogi ljudi govore o tome zašto Si Đinping želi Tajvan. Jednostavno on ne želi da bude taj koji će ga izgubiti", ističe Sangaj dodajući da će kineski lider zbog toga biti primoran da interveniše.“

"U protivnom, to bi ohrabrilo druge susedne zemlje da kažu da Kina nije tako moćna, a Si Đinping nije tako nepobediv koliko su se plašili", navodi Sangaj.

Po njegovim rečima, ishod takvog sukoba bio bi neizvestan, imajući u vidu i da bi SAD i druge zemlje bile suočene sa izazovom da podrže Tajvan.

"I Vašington je pod pritiskom da interveniše jer izgubiti Tajvan znači poslati poruku celoj Aziji da Amerika neće priteći u pomoć i vi ste ostavljeni sami. Dakle, onda su takođe velike šanse da zapadne zemlje - pre svega SAD - izgube Aziju", smatra Sangaj.

On podseća da nekoliko hiljada godina stara politika velikih sila sugeriše da je "rat neizbežan".

"Dakle, živimo u opasnom svetu. Nadam se da grešim. Biću veoma srećan ako se pokaže da nisam u pravu", kaže bivši čelnik administracije Tibeta.

On ističe da treba sa oprezom analizirati podatke o usporavanju kineske ekonomije, ocenjujući da je ona i dalje moćna.

"Kina je prošle godine bila najveći svetski izvoznik automobila. Možete zamisliti da je premašila jedan Japan, zatim SAD, Nemačku. Upozorio bih mnoge ljude koji sada menjaju narativ o Kini: pogledajte predstavnike oko 130 zemalja koji su se ove sedmice okupili u Kini na skupu o inicijativi Pojas i put. Stoga na sve to treba gledati sa zrnom soli jer je stvarnost, istina, negde u sredini" kaže Sangaj.

• RSE Specijal: Kina na Balkanu

On ističe da je Si Đinping i dalje "numero uno" u Kini.

"Neko može da tvrdi da mu je oslabljena pozicija zbog usporavanja ekonomije i demografskog pada, ali diktatorima nije toliko bitna realnost, već kako je oni doživljavaju, a on smatra da je broj jedan, da je najmoćniji", navodi Sangaj.

On je izabran za čelnika administracije Tibeta kada je duhovni vođa Tibetanaca Dalaj Lama odlučio da ne preuzme političke i administrativne dužnosti.

Kineske vlasti su zabranile Sangaju ulazak na Tibet.

Kini idu u prilog sukobi drugde u svetu

RSE: Sve je više kriznih žarišta širom sveta, uključujući poslednje u Izraelu i pojasu Gaze. Mnogi se pribojavaju gde će buknuti sledeći sukob. Najrizičnije područje je Tajvan zbog pretnji Kine da će upotrebiti čak i silu da ga "vrati u svoje okrilje".

Da li sukobi na Bliskom istoku i u Ukrajini, na koje je usmerena međunarodna pažnja, omogućavaju Kini da pojača kampanju oko Tajvana, ili će možda biti opreznija uvidevši kako se Rusija zaglavila u Ukajini više od godinu i po dana od izbijanja rata?

Sangaj: Rusija se sada snabdeva iz Irana i Severne Koreje. Hamas koristi oružje kineske i ruske proizvodnje.

Dakle, to je dobro za Kinu jer je Zapad više zaokupljen drugim problemima, kao što su Džordž Buš mlađi i kasniji američki predsednici bili zaokupljeni Irakom i Avganistanom 20 godina, dok je za to vreme Kina jačala. Znači, to ide u prilog Pekingu.

Međutim, ako gledate na sukobe velikih sila u istoriju – u 12 od 16 slučajeva oni su rešavani ratom.

Dakle, postoji 75 odsto šanse, na osnovu istorije duge dve hiljade i više godina da će se u slučaju da Kina zameni SAD kao najmoćniju svetsku silu – to desiti kroz rat.

Drugo, zašto će Tajvan biti žarište? Ne zato što Si Điping (kineski predsednik) želi Tajvan, već zato što ne želi da bude političar koji će ga izgubiti.

Si Đinping ne želi da izgubi Tajvan

RSE: Na koji način Kina može da izgubi Tajvan?

Sangaj: Demokratska progresivna partija je osam godina na vlasti na Tajvanu. Kada je prvi put pobedila 2000. godine, počela je da menja udžbenike u cilju jačanja tajvanskog identiteta – i kao nacije i kao države.

Ako pobedi i na sledećim izborima, vladaće još osam godina. To znači da će deca na Tajvanu biti naučena da je Tajvan nezavisna zemlja odvojena od Kine.

Dakle, ako potpredsednik Tajvana i novi lider DPP-a Vilijam Laj, koji je u ovom trenutku favorit, pobedi na izborima u januaru sledeće godine i preuzme vlast u maju, Si Đinping može reći: "hej, ja ću sada izgubiti Tajvan."

Čitava mlađa generacija će biti obrazovana da veruje da je Tajvan posebna država, a ne deo Kine.

Dakle, mnogi ljudi govore o tome zašto Si Đinping želi Tajvan. Jednostavno on ne želi da bude taj koji će ga izgubiti.

RSE: To znači da bi sprečio gubitak Tajvana, Si treba da vojno interveniše?

Sangaj: Da, mora jer bi pobeda kandidata Demokratske progresivne partije na izborima bila nalik pobedi Volodomira Zelenskog na izborima u Ukrajini.

Putin je zaključio da zbog toga gubi Ukrajinu u korist NATO-a ili EU. Si Đinping bi slično rekao da gubi Tajvan u korist Zapada.

RSE: Kolika je verovatnoća da Vilijam Laj pobedi?

Sangaj: On je favorit u ovom trenutku. Prokineski Kuomintang je iznutra podeljen. Možda će se pojaviti i treći kandidat koji će biti više za ujedinjenje sa Kinom.

Dakle, doći će do podele glasova, ali je Laj favorit.

RSE: To implicira da Si Đinping mora da interveniše što je pre moguće?

Sangaj: Mora, jer je do izbora ostalo svega nekoliko meseci. Zato Peking čini sve što je moguće: sve su učestaliji upadi kineskih borbenih aviona u vazdušni prostor Tajvana, ispaljuje rakete, izvodi vojne vežbe, paralelno sa širenjem propagande, dezinformacija.

Ako Kuomintang i druge stranke izgube, a DPP pobedi, to je gubitak za Kinu.

Otpor Tajvana ohrabriće i druge kineske susede

RSE: Da li to implicira da Kina treba da interveniše pre ovih izbora?

Sangaj: To je jedna mogućnost. Jer ako Tajvanci bez obzira na svu ovu kinesku kampanju izaberu za predsednika osobu koja je još više privržena nezavisnosti nego sadašnja predsednica Caj Ingven – to će biti pokazatelj da nisu zastrašeni.

Kao što sam rekao, mlađa generacija se obrazuje da je Tajvan posebna država. U tom slučaju bi druge susedne zemlje mogle da zaključe da Komunistička partija Kine nije ostvarila cilj bez obzira koliko je isprobala dezinformacija i zastrašivanja.

To bi ohrabrilo druge zemlje da kažu da Kina nije tako moćna, a Si Đinping nije tako nepobediv koliko su se plašili, te da treba promeniti tu psihologiju.

RSE: Dakle, to opet implicira intervenciju u narednih nekoliko meseci?

Sangaj: Ne, u narednih nekoliko meseci Si Đinping će nastaviti da interveniše kroz sve ove dezinformacije, zastrašivanja.

Ali, ako DPP pobedi u januaru i preuzme vlast u maju, to je za njega jasan gubitak. Onda za njega postaje urgentno da učini nešto što pre. Ako ne sada, onda naredne, ili najkasnije u narednih nekoliko godina. To je neizbežno.

SAD moraju da podrže Tajvan

RSE: To bi bilo skopčano sa mnoštvo rizika. Ako pretpostavimo da će Kina intervenisati, recimo, sledeće ili za dve godine, da li je, vojno gledano, spremna da to uradi, imajući u vidu i da bi zapadne sile, pre svega Sjedinjene Države, zatim susedne zemlje poput Japana mogle da podrže Tajvan?

Istovremeno, mnogi vojni stručnjaci sugerišu da kineska vojska još nije spremna za takvu operaciju.

Sangaj: Rat u Ukrajini pokazuje da ruski predsednik Vladimir Putin očigledno uopšte nije bio spreman, iako je mislio da jeste i delovao je u skladu sa tim uverenjem.

Dakle, nije važno da li ostatak sveta misli da li je spreman ili ne. To je odluka jednog čoveka.

RSE: Ali, Zapad nije direktno intervenisao u Ukrajini, mada pomaže slanjem oružja i drugih potrepština.

U ovom slučaju, američki predsednik Džo Bajden je rekao prošle godine da će preduzeti sve što je neophodno da odbrani Tajvan, što je protumačeno da će SAD reagovati slanjem vojske ako Kina napadne ovo ostrvo.

Sangaj: Da, SAD su ranije imala abmivalentan stav (strategic ambiguity). I Vašington je pod pritiskom da interveniše jer izgubiti Tajvan znači poslati poruku celoj Aziji da Amerika neće priteći u pomoć i vi ste ostavljeni sami.

Dakle, onda su takođe veoma velike šanse da zapadne zemlje - pre svega SAD - izgube Aziju.

Da li je Tajvan važniji za SAD od Ukrajine?

RSE: Možda je Tajvan geostrateški važniji za SAD od Ukrajine?

Sangaj: Ne sa geostrateške tačke gledišta, već su pre svega u pitanju vrednosti. Ako izgubi Tajvan, onda se postavlja pitanje šta bi uradile članice ASEAN-a (Asocijacija zemalja jugoistočne Azije).

U vreme rivalstva velikih sila moraju da se opredele kome će više naginjati. Svaki gubitak za SAD bi značio da bi se mnoge zemlje sve više okretale ka Kini.

Ljudski duh i lokalne okolnosti važniji od vojne moći

RSE: Ako bi u slučaju napada na Tajvan SAD priskočile u pomoć, zatim Japan i Australija kao članice quad-a, da li bi Kina mogla da pobedi u tom ratu ili bi to bio okidač za treći svetski rat?

Sangaj: Teško je to reći. Do pre dve godine Rusija je važila za drugu najmoćniju armiju na svetu, zar ne?

Sada odjednom vidimo njene stvarne kapacitete i sposobnosti, koji su daleko od projektovanih.

Kada je reč o Kini, ona raspolaže impresivnim brojkama: ima najveću mornaricu, najbrojniju armiju na svetu, ogromne potencijale za sajber napade, devizne rezerve. Ali, ostaje da se vidi kako će to biti prevedeno u stvarnost, u efektivnu moć.

RSE: Da, jer kako ističu mnogi eksperti, kineska vojska dugo nije bila u prilici da pokaže svoje sposobnosti u pravom ratu.

Sangaj: To su sve teorije. Američka vojska je u više navrata bila testirana, odnosno oprobana, zar ne? Ipak, morala je da se povuče posle 20 godina prisustva u Avganistanu.

Dakle, nije bitna veličina vojske i da li je oprobana, već lokalna dinamika u određenom trenutku.

Na primer, predsednik Avganistana (Ašraf Gani) otišao je u egzil i cela vojska se urušila za 20 dana.

Istovremeno, Zelenski je odlučio da ostane u Ukrajini podstakavši tako energiju cele nacije koja se i dalje opire. Dakle, sve zavisi od lokalne dinamike u tom trenutku.

RSE: Kineska armija je najbrojnija, ali je teško zamisliti ishod u eventualnom sukobu sa američkom koja se smatra najjačom, zatim japanskom, a i same oružane snage Tajvana su veoma respektabilne.

Sangaj: Sve ovo je nepoznato dok ne budete testirani. Nisam stručnjak za vojna pitanja, ali pobeda u ratu ne zavisi toliko od brojčanog stanja i snage oružja, koliko od ljudskog duha u tom trenutku.

RSE: Dakle, da zaključimo oko pitanja Tajvana, može očekivati da će Kina u određenom trenutku vojno intervenisati?

Sangaj: Da.

RSE: Kakav će biti ishod?

Sangaj: O tome odlučuje karma. Kao Tibetanac i kao budista, ja sam za nenasilje. Naš pokret je zasnovan na nenasilju.

Želimo da prevlada mir. Ali, ako pogledate dve hiljade godina dugu politiku velikih sila, stručnjaci kažu da je rat neizbežan.

Dakle, živimo u opasnom svetu. Nadam se da grešim. Biću veoma srećan ako se pokaže da nisam u pravu.

Kineska ekonomija i dalje moćna

RSE: Kineski ekonomski rast je u poslednjih 30-tak godina bio impresivan. Međutim, sada se sve učestalije govori o njenom usporavanju. Kakve su posledice i kako se to odražava na poziciju Si Đipinga?

Sangaj: Iz iskustva Tibetanaca koji nekako preživljavaju sa usponima i padovima u poslednjih 60-tak godina, vidimo da se narativ često menja.

Do skora se govorilo da je Kina veoma moćna i da u njoj sve raste sa impresivnim stopama. Sada je narativ da njena ekonomija usporava i sve ostalo.

Ipak, Kina je prošle godine bila najveći svetski izvoznik automobila. Možete zamisliti da je premašila jedan Japan, zatim SAD, Nemačku.

Takođe, prodaje najviše solarnih ploča na svetu, gradi nuklearne reaktore, moderne avione, elektroniku. Takođe, raspolaže sa tri hiljade milijardi dolara deviznih rezervi.

Kao Tibetanac bih želeo da verujem da Si Đinping i Komunistička partija slabe. Međutim, upozorio bih mnoge ljude koji sada menjaju narativ o Kini: pogledajte predstavnike oko 130 zemalja koji su se ove sedmice okupili u Kini na skupu o inicijativi Pojas i put.

Stoga na sve to treba gledati sa zrnom soli jer je stvarnost, istina negde u sredini.

Pet od 10 superkompjutera u Kini

RSE: Da, Kina je druga po veličini ekonomija u svetu, čak i prva mereno prema paritetu kupovne moći. Predviđa se da će prevazići američku ekonomiju i prema nominalnom bruto domaćem proizvodu u narednim godinama.

Ali, može li usporavanje njenog ekonomskog rasta u kombinaciji sa starenjem stanovništva, sa nedostatkom radne snage i tako dalje - ograničiti kinesku ambiciju da jednog dana postane dominantna svetska supersila i nametne novi globalni poredak naspram sadašnjeg "zapadnocentričnog" koga kritikuje?

Sangaj: Svaki argument ima i kontraargument. Kada je reč o starenju stanovništva, u Japanu se to dešava poslednjih 20 godina.

Ipak, on je i dalje treća po snazi ekonomija na svetu, mada je nekada bio na drugom mestu.

Takođe, tu su veštačka inteligencija, zatim automatizacija. Znate da se od deset najbržih superkompjutera na svetu - pet nalazi u Kini.

Stoga je pitanje koliko brzo Kina može da pređe na automatizaciju umesto oslanjanja na manuelne radnike kao do sada.

Dakle, automatizacija može nadomestiti demografski pad Kine. Uprkos podacima o ekonomskom usporavanju, ona još uvek raspolaže sa tri hiljade milijardi dolara deviznih rezervi tako da bez većih problema može da funkcioniše u naredne tri godine.

Stoga, za svaki argument koji pokazuje da Kina slabi, postoji kontraargumenti koji ukazuju na njenu snagu. Zato bih bio oprezan u donošenju konačnih zaključaka.

Istina, veoma je visoka stopa nezaposlenosti mladih što otežava njihovu situaciju i nešto bi se moglo u tom smislu dogoditi.

S druge strane, sreo sam pre pet godina neke lidere opozicije u Venecueli i rekao im da treba nešto da urade i bolje organizuju jer je polovina građana protestovala protiv Nikolasa Madura.

Kada sam ih ponovo sreo posle pet godina, Maduro je i dalje bio na vlasti.

Mnogi u Siriji su učestovali u oružanoj pobuni protiv Bašara el Asada, ali je on i dalje na vlasti.

Dakle, autokratski lideri su veoma žilavi i opstaju, tako da moramo da budemo mentalno i emocionalno spremni za ovakve ishode.

Građanima Kine je potrebna velika podrška. Tibetanci su bili među prvima na udaru, kao i Ujguri, Mongoli, stanovnici Honkonga, čemu smo dugo godina svedoci.

RSE: Kada govorimo o međunarodnoj areni, da li Kina u suštini želi da promeni postojeći globalni poredak, ili stvori alternativni i postane lider globalnog juga?

Sangaj: Ako analizirate samo udžbenike u školama, kineski đaci uče da je nakon sto godina poniženja njihove zemlje došao red da dominira u 21. veku.

Postoji manifest Komunističke partije u kome se predviđa da će Kina 2049. postati najjača zemlja na svetu, a Si Điping najmoćniji vladar.

Dakle, javno je iskazana namera da želi da zameni sadašnji svetski poredak sa kineskim.

Da li Kina ima 'meku moć'?

RSE: Da li će uspeti da ostvari tu nameru, jer je za to potrebna osim "tvrde" i "meka moć"? Da li Kina ima "meku moć"?

Sangaj: Sve zavisi od toga kojim parametrima merite "meku moć". Ako se kao merilo uzme, na primer, kineska hrane, svi je vole. Međutim, kineski filmovi nisu toliko popularni u poređenju sa holivudskim.

• 'Meka moć' Kine u Sjevernoj Makedoniji

RSE: Pitanje je koliko bi ljudi iz sveta želelo da dođe da živi i radi u Kini u poređenju sa Evropom i SAD-om?

Sangaj: Mnogi ljudi žele da rade u Kini, ali se sada povlače jer je uvela brojna ograničenja za njihovo poslovanje.

Dosta toga se promenilo i zbog pandemije COVID 19. Pre toga, stotine hiljada mladih iz Afrike i Latinske Amerike odlazili su u Kinu na studije jer su im vlasti u Pekingu obezbedile stipendije.

Ako se uporedi sa Sovjetskim Savezom i sada Rusijom, mnogo je više Amerikanaca i Evropljana koji govore kineski nego ruski.

Mnogo je više evropskih univerziteta koji su uspostavili partnerstvo sa kineskim nego sa ruskim univerzitetima.

Si Điping je i dalje 'numero uno' u Kini

RSE: Koliko je snažna pozicija Si Đinpinga nakon što je dobio treći mandat koji mu omogućava da vlada doživotno i da li ona može biti ugrožena zbog problema, kao što je usporavanje ekonomije?

Sangaj: On je "numero uno" (broj jedan) u Kini i može da radi šta god želi.

Neko može da tvrdi da mu je oslabljena pozicija zbog usporavanja ekonomije i demografskog pada, ali diktatorima nije toliko bitna realnost, već kako je oni doživljavaju, a on smatra da je broj jedan, da je najmoćniji.

RSE: Da li osim disidenata, ima još nekog političkog protivnika. Različito se tumačilo nepojavljivanje Si Đipinga na samitu G20 u Indiji. Navodno je bio izložen kritikama još uvek uticajnih starih političara koji su u penziji.

Sangaj: Sve su to teorije koje mogu a i ne moraju biti istinite. Oni mogu samo da ga kritikuju, ali ne mogu da ga uklone, tako da to pokazuje da je još uvek moćan.

RSE: Kako tumačite nestanak dvojice kineskih ministara i još nekih visokih funkcionera sa javne scene bez objašnjenja?

Sangaj: Sve to pokazuje da Si Đinping može da sklanja ministre i zameni ih novima kako mu se prohte, kao što i Putin čini.

RSE: Da li će doživotno vladati ako bude mogao?

Sangaj: Mi budisti verujemo u karmu, u promenljivost, svi umiru, a Kina takođe ima dve hiljade godina dugu istoriju u kojoj je narod zbacio mnoge autokratske careve. Ne znam da li će se ova istorija ponoviti i njegovom slučaju.

Patnje Tibetanaca i drugih u Kini

RSE: Osim disidenata, na udaru kineskih vlasti su i Ujguri, zatim Tibet. Kakva je sada situacija na Tibetu?

Sangaj: Na Tibetu je veoma teška situacija, zatim u unutrašnjoj Mongoliji. U Sinđijangu se sprovodi genocid i teški zločniti protiv čovečnosti.

Mi govorimo o Kini kao žrtve i svedoci. Skrećemo pažnju svetu da ako želi da razume Kinu mora da razume Tibet, jer Tibetanci koji su tamo ostali izloženi su velikim patnjama.

RSE: Možete li otići na Tibet?

Sangaj: Zabranjeno mi je da odem tamo.